Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Navodna 4 jezika: Rastakanje jezika u cilju političkog udaljavanja

 

4 NIJANSE ISTOG

Navodna četiri jezika: Po raspadu bivše SFRJ, u borbi za nacionalni identitet naših komšija pojavila se teorija o različitosti jezika koji su u upotrebi. Definisali su ih kao u određenoj meri slične, ali u suštini različite jezike, time karakterišući teritorije svojih novonastalih zemalja kao drugačija govorna područja.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, stanovništvo balkanske zemlje Slovena se prepoznavalo pod istim imenom. Razlike po kojima bi se prepoznavalo iz kojih je delova velike države pojedinac poreklom bi se zaključilo po veroispovesti, eventualno imenu i prezimenu i načinu govora (ekavskom, ijekavskom ili ikavskom). Iz ove priče Makedonce i Slovence koji se uistinu služe drugačijim jezicima i stoga nisu od većeg značaja za temu ove vrste. Dakle, u Jugoslaviji borbe za nacionalnost nije bilo. Tačno se znalo ko je ko i svi su bili tretirani s ravnopravnošću. Nazivali smo se braćom slovenskom i istom krvlju.

Nedugo zatim usledili su nemili događaji koji su ukazivali na potonji raspad po danađnjim kriterijumima rajskog vrta od zemlje koji je zaista ubrzo i usledio. Uporedo sa nestankom državnog otelotvorenja jedinstva jednog naroda počele su borbe za nacionalni identitet. Hrvati više ne bejahu Slovenima već Persijancima, Bošnjaci takođe postadoše svojevrsna etnička grupa, dok Srbi i Crnogorci od 2006. godine po opšteprihvaćenim postulatima više ne važe za jedinstven narod. Čišćenja, najpogubnije operacije pogrdnih imena koje su rezultirale mučeničkom pogibijom desetina hiljada naših sunarodnika dovele su do bukvalnog nastanka ,,ratnih granica“ sukoba. Od jedne nacije nastadoše najveći neprijatelji. Bratskom krvoprolići ne beše kraja. Za isto može da se kaže da traje i do danas s obzirom da se krvave i mahom zakopane ratne sekire ponovo čupaju iz zemlje.

srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski - 4 jezika?
srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski – 4 jezika?

Jedno od, po mišljenju naših komšija, najefikasnijih oruđa za isticanje imaginarnih razlika u pogledu govora, mentaliteta i rodne strukture balkanskih Slovena jeste proglas hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika. Postojanje pomenutih priznale su sve stručne međunarodne organizacije. Ipak, pokazale su kako sopstvene proglase ne vrednuju kao na snazi, time ističući skriveni interes razjedinjenosti našeg strateški značajnog poluostrva (primera radi, slanje nadri prevodioca za hrvatski i bošnjački Vojislavu Šešelju u toku haškog procesa). Ove tvrdnje podstakle su brojne naučnike iz nekada sjedinjenih zemalja da pokušaju da potkrepe ideologije ove vrste kojekakvim naučnim radovima. Svakog meseca bi po neki doktor lingvistike, književnosti, ili nekih od gorepomenutih izmišljenih jezika objavio po knjigu. Postavlja se pitanje: ,,Čemu sve ovo vodi?“

Opšte je poznata i neosporiva činjenica da balkanski sloveni, ne računajući Makedonce i Bugare, govore istim jezikom. Minorne razlike u pogledu narečja, dijalekta ili samo načina govora. To naravno ne sprečava sagovornike da vode konverzacije na najvišim nivoima bez poteškoća u kom god pogledu. Apsolutno razumevanje je zagarantovano i dan-danas, čak i nakon ozloglašenog ,,Konkursa za nove reči hrvatskog jezika“. Primera radi, švajcarski Italijani ne mogu da se sporazumeju na maternjem jeziku sa sunarodnicima iz matične države usled prevelike razlike među dijalektima. Razgovor bi zahtevao ponovno učenje jezika. Bez obzira na ovaj problem, svi dijalekti su klasifikovani pod jednim trivijalnim nazivom-italijanski. Slično važi za veliki broj drugih jezika. Ali, zato su na Balkanu zbog razlike između ,,lepo“ i ,,lijepo“ ili ,,tanjir“ i ,,tanjur“ u literaturi osvanuli novi nazivi za jezike, čak tri u proteklih 20 godina.  Zvanične gramatike se svakodnevno menjaju, sprovode se radikalne lingvističke promene koje će, ukoliko se ovom ludilu ne stane na put, zaista da rezultiraju nemogućnošću komunikacije na maternjem jeziku. Bez obzira na nesaglasje politika novonastalih republika, mogućnost savršenog dijaloga nije na odmet, štaviše je pohvalna i korisna, što akteri aktualnih političkih scena i kvazi filolozi u njihovoj službi očigledno ne razumeju.

Neki od argumenata kojima predstavnici diplomatskog kora regiona pokušavaju da se ograde ili zaštite revolta malobrojnih razumnih građana jesu oni koji nalažu da je naziv službenog jezika BiH (na primer) – srpski ne pravičan zbog činjenice da Federaciju naseljava veliki broj Hrvata i Bošnjaka. Svakako nametanje naziva ,,srpski“ ne može da dovede do uspostavljanja dobrosusedskih odnosa kom težimo. Ipak, daleko je lakše da se smisli jedinstven naziv za jezik kojim govorimo nego da se ,,izmisle“ 3 nova. U navedenom kontekstu, ideja razdvajanja govornih sistema u upotrebi se koristi u cilju političkog razdvajanja i prolongiranja neprijateljstva između naših zemalja. Definitivno je reč o najbednijem pokušaju nastavka promocija ratobornih tendencija među bratskim zemljama. Krv nije voda.

A kakve komične izjave sprovode neprosvetljeni stranci (što im je svakako omogućeno domaćom nonšalancijom) o ,,4 jezika bivše Jugoslavije“ možete da pogledate klikom na sledeći link: http://www.italki.com/question/233144

 If I learn Croatian, will I be able to understand Serbian, Bosnian, and Montenegrin?

 

Autor: Miodrag Milutinović

3 komentara

  • Iako je raskomadana Jugoslavija je još živa. Ona postiji ipostojaće i dalje, jer nas spaja jedan jezik. Uopšte nije bitno kako ga ko zove. Važno je da ga svi razumeju i da bez problema komuniciraju.
    Na stranu slepci koji su zatrovani mržnjom, ali činjenica da se i dalje ostvaruju mešoviti brakovi je neosporna. U tom procesu učestvuju čak i Albanci a broj mešovitih brakova u Vojvodini je zavidno visok. Ima mnogo brakova i sa Nemicama i Ruskinjama. To je proces koji se ne može zaustaviti.
    Međutim ima nešto što,Vam se,možda, neće dopasti. U poslednjem ratu Srbi su optuženi za mnogobrojna silovanja, a to je bila besplatna reklama koja je mogla mnogo doprineti razvoju našeg turizma koju, na žalost, nismo znali iskoristiti.Evo o čemu se radi. Veliki broj strankinja je dolazio sa velikom nadom u Srbiju, gde se može mnogo jeftinije jesti ipiti nego u zapadnoj Evropi, a uz to hrana je ukusna, gurmanska. Sve bi bilo u najboljem redu da se mladići u Srbiji nisu pokazali kao velike njonje koji uopšte nisu zainteresovani za ženski svet.

  • Pa koga briga za bivšu Jugoslaviju i jezik kojim će se koristiti oni koji više nisu u zajednici sa nama Srbima. Svi su tražili nezavisnost pa i naša „braća“ crnogorci koji su do 15-16 veka bili Iliri pa počeše da se zovu crnogorcima,tako ih krstiše Italijani. I genetska istraživanja nam potvrđuju, a ne samo istorija, da ljudi u Jadranskom primorju nisu Sloveni ali se nazivaju Srbima i vole da Srbuju,doduše pogrešno Šešelj,Drašković…). Pa neka govore kojim jezikom hoće a mi gledajmo našu zemlju,ko je „vodi“ i odakle dolaze te silne vođe koje nam naneše ogromnu štetu,kako istorijsku,tako i ekonomsku,kulturnu,itd…Zašto neko uvek pokušava da nađe nešto zajedničko sa onima koji ne žele da imaju bilo šta sa nama? Ko su ti ljudi koji suptilno nameću „srpski velikohegemonizam“ ili kako god da nazovu pojavu srbljenja svega okolnog? Znaju se granice Srbije i vekovima su i bile ovakve sa svima sem makedonijom ( južnom Srbijom) i Slavonijom i okolinom Srebrenice. I dan danas imamo ljude na odgovornim mestima koji nisu poreklom iz Srbije. Njihov subjektivizam uništava ovu zemlju. Dosta se štete nanelo Srbiji na taj način od komšija i vreme je da vodimo svoju brigu a ne tuđu. Vreme je da negujemo naš jezik, da se setimo jezika kojim se govorilo pre reforme,da se o tome nešto piše,objavi neka emisija,da se nešto objavi o crkvenoslovenskom jeziku…ima mnogo toga u Srpskoj kulturi ali…nekome ona smeta!

  • Рећи да македонци не причају исти језик као срби, а да га причају сви хрвати. Вараш се и то много. То само може рећи неки комуниста и југоносталгичар. Пре ћу да разумем македонце и бугаре но неке хрвате, о словенцима да и не говорим. Схватите ви већ једном да је та југославија вештачка држава, створена као експеримент. Никада није ни заживело ништа од тога шта си зи рекао о братству и јединству и бла бла глупостима. Заборави брзо шта беше у другом светаком рату и деведесетих. А и у првом, ко је био у првим редовима , наравно твоја браћа хрвати и словенци, а и бугари са истока, па сви удри по србима. Немамо исти, али имамо сличан језик, никада нисмо живели у истој држави до шугославије, непоновило се никада. два различита царства, две различите цивилизације, две различите религије, различита племена, различити језици. Нема апсолутно ништа заједничко. И нек тако остане. Сваком своја кућа , нек свак ради у сопственој кући шта жели, друге нека не дира и комшилук миран. Ви југоносталгичари који патите за државом која није опстала ни 50год како треба схватите већ једном да је та прича завршена и да се неће никада више поновити и сјашите са грбаче српскога народа.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280