UKRAJINA JE OGLEDALO SVETA

Gradjanski rat u Ukrajini pokazuje koliko su pošteni Amerikanci, naivni Rusi i potpuno sludjeni i zbunjeni Evropljani

 

Pošteni Amerikanci šire ljudska prava i demokratiju po svetu, zadnji uspeh im je Ukrajina.

Naivni Rusi su zatečeni dogadjajima u Ukrajini i nevino su odreagovali na nastalu situaciju.

Evropljani su potpuno zbunjeni i zatečeni dogadjajima u Ukrajini i ne znaju sludjeni kako da se postave izmedju poštene Amerike i naivne Rusije.

Ukrajina - Pošteni Amerikanci, naivni Rusi i zbunjeni Evropljani

Ukrajina u sukobu izmedju dve civilizacije

Verujem da svi znate narodne urbane poslovice o onoj/onome ko govori o poštenju, o naivnoj sobarici i šta rad ludi zbunjenom. Te narodne umotvorine potpuno objašnjavaju šta se dešava u Ukrajini i kako se svetske sile licemerno nadmudruju oko nastale situacije i odmeravaju snage.

Naravno, u svemu tome niko nije ni pošten, ni naivan a ni zbunjen, svi tačno znaju šta rade u ratu koji se vodi, gledajući da što više dobiju ili manje izgube, kako se ko na kojoj strani sukobljenih strana nadje.

Jasno je da su gradjanski rat u Ukrajini organizovali i sproveli Amerikanci i Evropljani udruženim snagama, ne bi li proširili sferu svog vojnog i političkog uticaja. Dogadjanje ukrajinskog naroda nije moglo da se desi bez mnogo novca i logističke podrške stranih zemalja. Takodje, jasan je i ruski odgovor na datu situaciju jer gube teritoriju koju su čvrsto držali pod svojom kontrolom do pre nekog vremena i niko ne može biti naivan oko vojne i svake druge podrške koju Rusija pruža proruskim snagama u Ukrajini. Očigledno je i da Ervopljani igraju igru vruće-hladno, čekajući rasplet situacije, gledajući da u svakom slučaju zarade i od Rusa i od Amerikanaca. U celoj situaciji u Ukrajini je sasvim izvesno da niko nije nevin, samo postoje manje ili više krivi.

Ne zauzimajući stav za jedne ili za druge, niti analizirajući ko je više ili manje kriv, za koga navijati a protiv koga biti, Ukrajina pokazuje kako izgleda sukob civilizacija. Sukob vera i ideologija, sukob stilova života, morala i životnih vrednosti. Uz to pokazuje i jednu drugu stvar – svetsko licemerje i stradanje običnog naroda. To nas podseća i na Balkanske ratove 90-ih, kao i na mnoge druge oslobodilačke, gradjanske ili revolucionarne ratove od kraja Drugog svetskog rata pa do danas. Oni, velike sile, ratuju preko naših ledja i života, ostvarujući svoje geostrateške ciljeve.
A mi?

Mi smo marionete u rukama svetskih i lokalnih moćnika koji medijima i propagandom pomeraju, razaraju i stvaraju nova društva i države. Oni gore planiraju, sprovode i odlučuju o našoj budućnosti, bez da se mi mali ljudi možemo nešto pitati ili još manje odlučiti. Paradoks cele situacije što oni nijedan svoj cilj ne mogu sprovesti bez nas, bez našeg svesnog ili polusvesnog učešća. Jer, u ljudima je vojna i svaka druga društvena snaga.

Na žalost, možemo mi misliti o sebi da smo pametni i mudri, da smo pošteni i pravedni, da vidimo ko je ko, da li su pošteni Amerikanci u pravu ili naivni Rusi, da prozremo kako su to licemerno zbunjeni Evropljani, ali … ništa nam to ne vredi, naćićemo se u vrtlogu svetskih zbivanja bez naše volje.

Rani hrišćani su to odlično znali i uvideli, kao i sadašnji mali skriveni pravednici, pa se nisu mnogo mešali u svetska dešavanja i stvaranje istorije, osim kada stvari nisu bile očigledne, kada su sile zla bile toliko očigledne, kao kada su paganske imperije ili neznabožačke države napadale hrišćanske države, želeći da uspostave vladavinu paganizma ili svoje proroke i bogove.

U svetlu večnosti naš život nema istorijski smisao, gubi se značaj kojoj državi pripadamo, jer ne postoji na nebu Nebeska Srbija, Nebeska Hrvatska, Rajska Bosna ili Američki Jerusalim. Medjutim, u svetlu spasenja naših duša i predaje istinskog svetla prave vere našem nasledju, našim potomcima, naši životi imaju istorijsku ulogu i istorijski smisao. Mi svoje predanje i život u Istini, ispravno poimanje vere treba da sačuvamo i predamo sledećim generacijama, kao što su naši pretci predali to nama sačuvano i živo. Otuda je bitno i važno gde i kome pripadamo, te kako se postaviti pravedno u duhu vere i istine prema dogadjajima, a ne politički pošteno ili političko korektno, prepredeno naivno ili licemerno zbunjeno, a sve da ne uvredimo svetske vladare.

Zla sila se ne može uvrediti našim odbijanjem da joj služimo, jer ona će nas gaziti dok joj ne postanemo robovi. Otuda je borba za veru, ujedno i borba za slobodu i budućnost našeg nasledja. To je i odgovor kom carstvu se prikloniti u Ukrajinskom ratu.

Budite blagi kao golub i mudri kao zmije.

 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.