STARI HRAST

Drvo zapis sa urezanim krstom

 

Imao je čovek livadu. Na sred livade bio je stari hrast na čijem je stablu nečija ruka urezala krst. Ljudi su poštovali to drvo. Ono je za njih bilo sveto drvo. Čovek je nekoliko puta dolazio na pomisao da ga poseče, jer su mu ljudi koji dolazili do hrasta gazili travu, ali se nije usudio da to uradi. Bojao se Božije kazne.

Stari hrast sa krstom urezanim u koru - sveto drvo zapis

Stari hrast – sveto drvo zapis

Godine su prolazile i čovek je ostario. Nije više imao snage da kosi livadu. Ostao je i bez žene koje je pre nekoliko godina umrla. Imao je i tri sina. jedan je poginuo u ratu a druga dvojica otišli u daleki svet. Jedan se skrasio u Australiji a drugi u Kanadi. I tako je čovek ostao sam i nemoćan. Da bi nekako preživeo prodavao je svoju imovinu. Tako je došla na red i njiva sa hrastom. Pre nego što je prodao, kupcu je rekao da hrast koji je na sred njive nikako ne seče, da se ne igra sa sudbinom, jer je na stablu toga hrasta urezan krst, i to je sveti hrast.

Poznato je da se u Srbiji drvo oduvek poštovalo i pre nego što smo primili hrišćanstvo. To je stari slovenski običaj od iskona, ali danas se mnogo toga zaboravilo i promenilo. Nekada je bilo sasvim normalno da srpski seljak pre nego krene da seče drvo klekne pred njega, da se pomoli za oproštaj. I danas toga ima ali vrlo retko. Ljudi su zaboravili stare običaje i prodali dušu đavolu. Zato nam sve naopako ide i zato nas je svaki dan sve manje.

Kupac je obećao starcu od koga je kupio livadu da neće seći hrast, ali obećanje nije održao i prvom prilikom ga posekao. Ubrzo mu je zakukala majka. Sin mu je stradao u saobraćajnoj nesreći i kenule su razne nevolje, Sve jedna za drugom. Čovek se setio da mu je strac rakao da ne seče hrast, ali hrast je bio mrtav. Posle ubistva nikakvo kajanje ne pomaže. Eto, ja vam ispričah ovu priču, a vi razmislite, pa radite kako mislite da je najbolje, ali znajte da smo mi ljudi naspram Boga i njegove volje manji i sitniji od najmanjeg mrava i da je naše vreme prolazno.

Čovek tek kad ostari shvati koliko je ljudski vek kratak, i zato uvek mislite na večnost i nipošto ne grešite dušu.

Branko Mićić