BUBICE ZA PREPISIVANJE
Prepisivanje je fenomen koji je postao skoro i hobi mnogim studentima fakulteta iz Srbije i regiona. Studentske muke i prepisivanje u 21. veku
Statistike su više nego zabrinjavajuće. Tokom jednog istraživanja čak blizu 90% ispitanika se deklarisalo da je bar nekada u toku školovanja prepisivalo. Kada su u pitanju tehnike koje najčešće koriste na prvom mestu su sa skoro 60% bile puškice, zatim na drugom mestu prepisivanje od kolega i na poslednjem mestu korišćenje bubice sa nepunih 5% studenata.
Veoma je zanimljivo da od njih 89% posto koliko od celog uzorka prepisuje, čak njih 73% ne bi sutra dalo deci da prepisuju u slučaju da postanu nastavnici ili profesori. Od onih studenata koji prepisuju 86% je reklo da retko prepisuju, 12% da uglavnom sve prepisuju i samo 2% studenata da baš sve prepisuju.
Sada dolaze oni najzanimljiviji podaci, a to su razlozi zašto studenti prepisuju? Više od njih polovine je reklo da ne mogu da uče gradivo, jer je uglavnom beskorisno i dosadno. Nešto više od njih desetine prosto mrzi da uči. A koliko njih je ikada bilo uhvaćeno? Oko dve trećine ispitanih nikada nije bilo uhvaćeno dok je njih 6% čak bilo i veoma ozbiljno kažnjeno. Više od polovine ispitanih studenata je izjavilo da smatraju da je prepisivanje prekršaj, ali uglavnom ne osećaju krivicu povodom toga.
Danas su u skladu sa razvojem tehnologije napredovale i metode prepisivanja. Koriste se sve više smart telefoni i tableti na kojima studenti drže cele knjige u pdf formatima, kompletne prezentacije sa predavanja kao i testove sa prethodnih ispita. Sve ovo prilično otežava posao prosvetnim radnicima. Bez obzira na moderna sredstva i dalje su popularne stare metode prepisivanja kao što je ubacivanje puškica u digitrone, u unutrašnje pregrade odeće, pisanje po flašicama vode i slično. Sve popularnija metoda je i korišćenje bežične bubice koja postaje sve popularnija među „prepisivačima“. Do njih se danas više nego lako dolazi. Može se iznajmiti oprema samo na jedan dan, a lako se koristi. Samo stavite bubicu u uvo, povežete je preko blututa sa vašim smart telefonom i slušate instrukcije od vašeg prijatelja. Ova metoda ne može biti uspešna baš u svim slučajevima, jer sve zavisi od predmeta i načina polaganja ispita. Uglavnom je korisna u slučajevima kada već znate otprilike koja su moguća pitanja na ispitu i onda je potrebno samo da dobro pripremite vašeg pomagača i date mu detaljne instrukcije kako će vam čitate tačne odgovore. Takođe je i veoma nezahvalno ukoliko ispit polažete u manjoj prostoriji, jer će vam to bitno otežati komunikaciju sa prijateljem.
Iskustva onih koji se bave iznajmljivanjem bubica za prepisivanje su isto više nego zanimljiva. Tvrde da su njihove najčešće „mušterije“ studenti Pravnog, Ekonomskog i Fakulteta političkih nauka. Prema njihovom iskustvu je ovo više nego unosan posao pošto u periodu ispitnih rokova imaju više od 30 porudžbina po danu. Profesori pokušavaju na sve načine da se bore protiv ove metode, čak su uvodili i pregledanje ušiju i ometače signala telefona međutim su studenti nekako uvek uspevali da „prevare sistem“. Psiholozi se danas isto sve više bave ovom metodom i još uvek nisu uspeli da ustanove šta je tačno prouzrokovalo povećan broj studentske populacije koja se okreće pre prepisivanju nego „zagrevanju stolice“.
Autor teksta:
Selena Vignjević