SVETI JUSTIN ĆELIJSKI
Profesor Bogoslovskog fakulteta i veliki mislilac i moralna veličina Ava Justin Popović je kanonizovan kao srpski svetitelj.
Istinu govoriti i samo istinu
Ava Justin Popović
Za Justina Popovića kažu da je bio „skrivena savest cele Srpske pravoslavne crkve i naroda„, i jedan od najvećih podvižnika, mislilaca, bogoslova i duhovnika pravoslavlja
Ava Justin Popović
Justin Popović (Vranje, 6. april 1894 — manastir Ćelije, 7. april 1979) je novokanonizovani srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.
Arhimandrit Justin Popović je više od trećine života (od 1948. do 1979) proveo u manastiru Ćelije kod Valjeva, pošto je od Novih vlasti, po Drugom svetskom ratu, prognan sa Fakulteta. Tu je napisao brojne teološke radove – celokupni opus oko 40 tomova, među kojima su Dogmatika, Čovek i Bogočovek, Žitija svetih u dvanaest svezaka – a kod njega su u manastir, U To Nevreme, svraćali brojni univerzitetski profesori, teolozi, psiholozi i književnici. U njegove učenike ubrajaju se zadugo najuticajniji episkopi SPC-a, Artemije, Atanasije, Irinej Bulović, i mitropolit Amfilohije, koji su i zbog toga pribavili veliki ugled i uticaj, ne samo među vernicima. Mada među vernicima već dugo slovi za sveca, vreme svesrpske sabornosti devedesetih godina prošlog veka je zahtevalo Jačeg sveca, pa je pre njega kanonizovan, za neke, kontroverzni vladika Nikolaj Velimirović. Zapisi kažu da je vatrena odanost Hristu Ave Justina, kao i njegova duboka učenost i mudrost, pronicljivost i bogorečitost, izvršila presudni uticaj na opredeljenje mnogih za monaški život.
U našoj haotičnoj sadašnjici jedno božanstvo sve više potiskuje ostala božanstva, sve neodoljivije nameće sebe za jedinog boga, sve nemilosrdnije muči svoje poklonike. To božanstvo je: duh vremena. Pred njim danonoćno metanišu izmučeni žitelji Evrope, i prinose mu na žrtvu svoju savest, svoju dušu, svoj život i srce svoje. Ono ima svoje žrece, fanatične žrece, koji su nesrećnu Evropu našu učinili žrtvenikom na kome se neprestano žrtvoprinosi telo njeno. Njihov strasni fanatizam prohodi sve ostale kontinente i pokušava da i njih pretvori u žrtvenike boga svog. No, pre no što budu uspeli da duše svih kontinenata stope u burno Osana bogu njihovome, mi ćemo na probu staviti boga njihovog, i proveriti ga.
Bog njihov: duh vremena je i suviše složen, izgrađen od najraznorodnijih elemenata. On sadrži u sebi sve protivrečnosti modernog života: kulturu i civilizaciju, filosofiju i nauku, katolicizam i protestantizam. Sadrži u sebi sav tragizam i sav komizam života ovakvog kakav je. I živeći po duhu vremena čovek se lomi o gudure svih tih neprimirivih protivrečnosti. No što je najstrašnije u ovome, to je: sistematski organizovan ustanak protiv čovečje ličnosti. Duh vremena sputava ličnost svojom samodržavnom tiranijom, mehanizuje je: ti si šraf u hučnoj mašineriji savremenosti – živi kao šraf; ti si dirka na raštimovanom klaviru sadašnjice, čije dirke potresa duh vremena – živi kao dirka. Determinizam, koji se izvija u fatalizam, jeste najglavnije sredstvo kojim boguje duh vremena: od sredine, od okoline zavisi sve, ne od ličnih podviga; sve što činiš, činiš ne ti već sredina čini kroz tebe; učiniš li zločin, kriv si ne ti već sredina u kojoj si. – No sve to, prevedeno na jezik slovenske iskrenosti, glasi: sve je dozvoljeno: dozvoljeni su svi poroci, svi zločini, svi prestupi, svi gresi, jer sve što biva – biva po neumitnim zakonima neophodnosti.
Ava Justin Popović
Prigodno žitije, koje je priredio Avin učenik episkop Atanasije Jevtić, kaže da je prepodobni i bogonosni otac Justin rođen na Blagovesti 1894. u Vranju, te da se na isti dan 1979. upokojio u Gospodu u manastiru Ćelije. Najpre završava devetorazrednu Bogosloviju u Beogradu, gde je za profesora imao i Nikolaja Velimirovića. Po završetku Bogoslovije mladi Blagoje Popović je uzet u četu mladih bolničara, povlači se sa Srpskom vojskom kroz Albaniju, u Skadru na novu 1916. godinu prima monaški postrig i uzima monaško ime svetog Justina Mučenika i Filozofa. Kako kaže Atanasije, izbor ovog hristonosnog dvoimenog Svetitelja, filozofa i mučenika, za svog imenjaka i zaštitnika, bio je izraz njegove mladalačke i doživotne ljubavi prema Hristu, kroz filozofiju po Hristu i kroz mučeništvo po Hristu. Sa grupom mlađih bogoslova Justin 1916. biva upućen na bogoslovske studije u Petrograd, zbog nailazeće Revolucije prelazi u Oksford, da bi se po završetku rata i studija u Engleskoj vratio u zemlju i postao nastavnik Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Kako mu u Engleskoj nije prihvaćena doktorska disertacija o Dostojevskom, sa drugom temom doktorira 1926. u Atini.
Šta je Sveto Pismo za čoveka i šta ono njemu predstavlja?
Sveto Pismo je donekle biografija Boga u ovom svetu. U njemu je Neopisani donekle opisao Sebe. Sveto Pismo Novoga Zaveta je biografija ovaploćenog Boga u ovom svetu. U njemu je opisano kako je Bog, da bi ljudima kazao Sebe, poslao Boga Logosa, koji se ovaplotio i postao čovek i kao čovek kazao ljudima sve što Bog ima, sve što Bog hoće sa ovim svetom i sa ljudima u njemu.
Otkrio je Bog Logos plan Božji o svetu i Božju ljubav prema svetu. Bog-Reč kazao je ljudima Boga pomoću reči, ukoliko reči ljudske mogu obuhvatiti neobuhvatljivog Boga. Sve što treba ovome svetu, i ljudima u njemu – Gospod je kazao u Svetom Pismu.
Na sva pitanja On je u njemu dao odgovore. Nema pitanja, koje može mučiti dušu ljudsku, a da na njega nije u Svetom Pismu dat ili posredan ili neposredan odgovor. Ljudi ne mogu izmisliti više pitanja, no što ima odgovora u Svetom Pismu. Ne nađeš li odgovor u Svetom Pismu na neko svoje pitanje, znači da si, ili postavio besmisleno pitanje, ili nisi umeo čitati Sveto Pismo i iz njega iščitati odgovor.
Ava Justin Popović
HRIŠĆANSKI I MONAŠKI: Od 1934. postaje profesor Bogoslovskog fakulteta, zapisano je i da je, sa Branislavom Petronijevićam, jedan od osnivača Srpskog filozofskog društva. Kako zapisuje Atanasije, Pred sam Drugi svetski rat imao je viziju Raspetoga Hrista, valjda zato što je živo i sa bolom osećao tragediju našeg naroda, koja se približavala i uskoro nas zadesila, od spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja. Ratno vreme proveo je, kako kaže Atanasije, deleći sudbinu svog naroda, u manastirima i u Beogradu. U prigodnom žitiju, o tridesetogodišnjici Justinovog upokojenja, episkop Atanasije zapisuje da je po dolasku komunističke vlasti 1945. Justin Popović prognan sa Fakulteta, a zatim je i uhapšen i zatvoren. Malo je trebalo da bude i streljan kao narodni neprijatelj od totalitarnog režima Josipa Broza Tita i srpskih komunista, od marksističke antibožne i antiljudske pogubne ideologije, od nečovečnog komunističkog totalitarnog režima, koji je tada krvavo nastupao i među Srbima… Justina iz zatvora izbavlja patrijarh Gavrilo Dožić, koji se vratio iz nemačkih logora, i od tada je Ava Justin, sve do kraja zemnog života, živeo praktično u zatočeništvu u malom srpskom ženskom manastiru svetih Arhangela, zvanom Ćelije, kod Valjeva.
Justin Popović je, kako zapisuje Atanasije, progon podneo hrišćanski i monaški. Njemu su dolazili mnogi ljudi iz zemlje i inostranstva, da ga vide i čuju, da ga pitaju za duhovni savet, ili zamole za njegove bogougodne molitve. Episkop Atanasije navodi da je Ava Justin, kao retko ko u novije doba, nastavio svoj monaško-bogoslovski podvig življenja i stvaralaštva iz oblasti biblijske egzegeze, patristike, liturgičkog i dogmatskog bogoslovlja. Kao retko ko u novije vreme, on je u sebi sjedinjavao celovitost podviga života i misli, molitve i liturgisanja, pastirstvovanja i bogoslovstvovanja, te je zato, po svojim duhovnim i bogoslovskim dometima, još za života jednodušno smatran novim ocem Pravoslavne crkve Hristove, i na njega se mogu primeniti sopstvene reči koje je napisao za patrijarha ruskog Tihona, Njegov život na zemlji bio je širok i dubok kao Crkva, a blagodatan kao Duh sveti.
Inače, ženski manastir Ćelije, koji potiče iz srednjeg veka, nalazi se šest kilometara od Valjeva, u klisuri reke Gradac. Grob Ave Justina je na južnoj strani oltara, i, po ličnoj želji, nema drugog spomenika osim ovećeg kamenog krsta. Manastir je, naročito na Blagovesti, 7. aprila, stecište brojnih vernika. Neposredno uz manastirsku portu završava se, po Justinovom testamentnom zavetu, izgradnja Trocrkve Ćelijke, Svetog trioltarnog hrama posvećenog svetom Savi, Justinu Filozofu i svetoj Mariji Egipćanki.
Pazi čoveče, pazi! – odgovaraćeš kadtad. Duša tvoja njiva Božja, u njoj nije niko drugi do Bog. Pazi da đavo ne ovlada tvojom dušom. Sve što je Hristovo, sva blaga nebeska koja ti On daje i pruža, unesi u najsvetije odaje svoje duše, u poslednje dubine svoje duše, tamo (unesi) Hrista usred svoje duše, gde nikada đavo ne prodire i onda to da đavo uzima iz tvoga srca reč Božju. Srce tvoje nema vrata, zar srce tvoje nije zatvoreno, već otvoreno za đavola, za grehe, za sva zla njegova. Teško tebi, brate i sestro! Zatvori kapiju srca svoga pred njim, mračnim i crnim bogoborcem, pred tim strašnim lopovom i lupežom, koji krade sve što je Hristovo iz čovekova srca, ako čovek ne bdi, ne moli se, ne straži nad svojom dušom.
Ava Justin Popović
Izvor: Vreme.rs