SRBIJO IZVINI!
Kako bi izgledala turistička kletva premijera Srbije napisana kao epska pesma, piše Mihailo Medenica
Turistička kletva
Ko je Srbin i srpskoga roda, manjina kakva u Srbiji, a letuje u tudjini pustoj – dabogda ga pojeli krediti, i krediti i kamate puste. Onaj kome Kosovo je sveto – u Srbiji da provede leto!
Ko se uzda u Alvirovića, izdao je Marka Kraljevića! Dabogda mu pres’o Halkidiki, izaš`o mu osip onoliki, na ježeve svaki dan nabad’o – kad je tudje milije mu stado! Dabogda ga poterao proliv kad odluči da ide u Stoliv, u Budvi da ostavlja para – dabogda mu ne digla se… Ko uplati skupe aranžmane da u Turskoj krade bogu dane, dabogda mu poplavio podrum kad Moravu izdade za Bodrum.
Pozdrav sa stranog mora: Vučiću izvini
Ako li vas ko u Grčku tera – setite se Mišara t Cera, setite se Mišića vojvode kad ištete morske slane vode… Jesu zato padali heroji da se Srbin na Tasosu znoji?!
Ko se letos dohvati pasoša, nek se seti Obilić Miloša, nek batali, ako boga znade, Šarm el Šeik i mrske Hurgade! Man’ se, rode, Gize, piramida – no na Taru, ako imaš stida! Jal’ na Taru, jal’ na Divčibare – u Srbiji da ostaviš pare! Nije palo Jugovića devet da Turčinu skupo plaćaš krevet!
Teško je stanje – svi u banje! Srbija cela kod rodbine u sela! Za svoje novce da čuvaš ovce. Dok zora sviće, da `raniš teliće. Seti se, Srbine, reči premijera kada u žbunje dženarika potera! ,Ostajte ovde, sunce tudjeg neba iz potaje vreba! Gorki su tamo zalogaji hleba, jer za hleba mnogo evra treba!“
Ko poželi inostranu klimu, nek posluša Mariju Maksimu, nek se seti reči Tarabića kad zaište skupa strana pića: „Doći će mali žuti i popiće naše reke, jer Srbi vole reke daleke! Ostaće nas za pod jednu šljivu, batal’te mora – svi na njivu!
Ni Egeja, niti Crnog mora – svi na mobu putem Zlatibora! U livade, tako vam ponosa, kupajte se u moru otkosa!
Poslušajte šta vam Vučić veli – svi u štale dok se krava teli“… Sećaš li se, o turisto glupi, kad je Toma ležao na klupi? Kad se s dušom rastaj’o lagano da domaće ne bude ti strano?! Da li pamtiš gde se s gladju bori, a ti opet sanjaš Pefkohori?! Zar baš ništa tebi nije sveto – gde je lepše n’o u Ljigu leto?
Budi pošten, ajde pravo reci: gde su tvoji letovali preci? Je li dedo ostavlj’o imanje: „Ajmo, baba, pravac na kupanje! Man’ se jada, man’ se teškog rada – pakujmo se put Baošič grada. Polomiću motiku i kramp – ajmo, baba, mi na Jaz u kamp!“
Dabogda te stalno pec’o radar ako kreneš Albancu u Skadar! Nigde zora rujnije ne zori nego što je to na Ravnoj gori! Pozovi i prijatelje da svrate u Čičine vajate! Već se mesto više traži na Dražinoj „plaži“!
Dok na plaži goriš do plihova, set, se, rajo, čuvenih stihova: Mili Bože, čuda velikoga, kad se šćaše po zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji letovati, i na rate može da se plati! I vaučer da dobije pride – rado Srbin sad u banju ide! P…zdeli Turci izelice – načisto im propade sezona, ostade im tušta pansiona, pansiona i svo pusto more.
Nije pravo, bogme, Bugarima, što im Vučić turiste otima, pa se ljuto sad u prsa biju – kako letnji minus da pokriju?! Iz Ulcinja crni zeman stiže, ali Vučić vaučer podiže, podiže ga k’o što će penzije, pa dušmane razgoni i bije.
Stade hrabro na branik Srbije – ne da Milu turiste da „brije“, niti Milu, ni onom Ciprasu – okupio svu radničku klasu. Okupio pa im poručuje: „Neće giros više da vas truje!
Neće , vala, dok sam ja na vlasti – turizam se srpski mora spasti! Za junake Kosovskoga boja – svi kod Palme, verna rajo moja! Na žirafu, na tobogane u muzej ako ko ostane?!“
Još ideja sjajna mu se rodi: „Sazidajmo Beograd na vodi! Napravimo naše, srpsko more – dosta Grčke, dosta Crne Gore! Došlo vreme za novu nafaku – srpski bostan u srpskom plićaku! Sluša raja šta joj voda veli, sve mu kliče, silno se veseli. „Nek smo gladni i goli i bosi – vaučer se ko ikona nosi!
Nahrani se njim stotine gladnih, na birou sve viškova radnih. Zaseju se puste njive plodne, požnjeju se laži blagorodne. U `Beogradu na vodi’ soliterima letovaćemo u pustim frižiderima!“
Ko je Srbin i srpskoga roda, manjina kakva u Srbiji, a letuje u tudjini pustoj – dabogda mu Vulin u san doš’o, u san doš`o – očima kolut’o!
P. S. Kome su mrske banjske zore, neka ne tuguje – suze su slane isto k’o more! Najlepše pocrni guza na obali mora od suza…
Mihailo Medenica