Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Vaterlo – bitka kod Vaterloa je ključni poraz Napoleona

 

VATERLO – Napoleonov poraz nad porazima

U rano leto 1815. godine Napoleon je kod Vaterloa poveo svoju armiju u poslednju bitku, u konačni poraz. Time je završena epoha francuske dominacije u Evropi

 

Bitka kod Vaterloa je bila poslednja Napoleonova bitka. Na Vaterlou se 18. juna 1815. borio i izgubio protiv vojske Sedme koalicije, kojom su komandovali vojvoda od Velingtona i Gebhard fon Bliher. Napoleon je nakon povratka sa Elbe ponovo postao car Francuske. Za vreme perioda Napoleonovih sto dana snage ostatka Evrope ujedinile su se protiv Francuske u Sedmu koaliciju oko Velike Britanije, Pruske i Rusije. Bitka se odigrala u Belgiji, 2 km od Vaterloa i 12 km od Brisela.

Vaterlo i Napoleon - Bitka kod Vaterloa
Bitka kod Vaterloa

Švedska muzička grupa „Abba“ je 1974. pobedila na Pesmi Evrovizije sa svojim songom Vaterlo ! Pesma Vaterlo govori o porazu u ljubavnoj igri, gde je otpor besmislen. Postoji poslovica koja kaže: „Kad doživiš Vaterlo, ne možeš doživeti još gori poraz“. Svetska istorija ovekovečila je ime malog belgijskog mesta koje se nalazi južno od Brisela. U rano leto 1815, Napoleon je tamo poveo svoju armiju u poslednju bitku, u konačni poraz. Time je završena epoha koja se u udžbenicima istorije naziva „napoleonska era“.

Mali Korzikanac, Napoleon Bonaparta, dvadeset godina uzburkavao je Evropu, ali na kraju je odlučilo 100 sati bitke između 15. i 18. juna – pre 200 godina. Francuska revolucija je 1789. iz temelja potresla stari poredak u Evropi, ali je, nakon Napoleonovog poraza, točak istorije restauracijom vraćen unazad. Pobednici nad Napoleonom bili su Englez Artur Velsli, vojvoda od Velingtona i pruski feldmaršal Gebhard Lebereht fon Bliher kojeg su zvali „Maršal napred“.

Šest dana pre nego što je Napoleon došao do Pariza, na Bečkom kongresu je 13. marta 1815. bio proglašen pobunjenikom, a 17. marta 1815. četiri velike sile Velika Britanija, Pruska, Rusija i Austrija su se međusobno obavezale da će prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona. Napoleon nije uspeo u pokušajima da uveri nekoga od članova Sedme koalicije da odustane od koalicije. Zbog toga je smatrao da je njegova jedina šansa ako prvi napadne, pre nego što koalicija sakupi svu vojsku. Kad bi južno od Brisela uništio koalicijske snage, pre nego što dobiju pojačanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusku izbaci iz rata.

Bliher je dobio „dobre batine“

Napoleon Bonaparta nije kod Vaterloa bio onaj isti vojskovođa kao pre proterivanja na Elbu. Ne više mlad, bolešljiv i neodlučan, car koji se vratio na vlast pokazivao je znakove potrošenosti. Međutim, njegov narod je bio još uvek fasciniran nekadašnjim osvajačem i želeo je da još jednom pođe u bitku protiv ostalih evropskih sila koje su se u međuvremenu udružile.

Napoleon je zbog brojčane nadmoći protivnika bio prinuđen da izabere da se bori prvo protiv jednog, pa protiv drugog. Oko 72.000 Francuza suočili su se sa dvostruko brojnijim snagama Britanaca i Prusa. A u to se ne računaju austrijske i ruske trupe koje su sa istoka takođe nadirale da se bore protiv Francuske. Bilo je sigurno moguće pobediti te armije jednu po jednu. Napoleonov spektakularan beg sa Elbe gde je bio zatočen, njegovo ponovno preuzimanje vlasti u Parizu tokom samo tri nedelje, sve je pokazivalo da je „mali kaplar“ zadržao svoje osobine da donosi brze i ispravne odluke. Ali ta sposobnost ga je napustila kod Vaterloa. Oklevao je.

Šesnaestog juna se na bojnom polju nalazi ukupno 160.000 vojnika, Prusa je više nego Francuza. Za sedam sati je Napoleon, zahvaljujući pre svega svojoj staroj gardi, uspeo da natera Bliherovu armiju u beg. Cena pobede: 10.000 francuskih vojnika ostalo je na bojnom polju, Nemaca je poginulo dvostruko više. Velington je dan kasnije prokomentarisao poraz Prusa rečima: Bliher je dobio dobre batine!

I Velington je za dlaku izbegao poraz jer je nedaleko od Linjija, gde su Prusi poraženi, mogao da zadrži strateški važno raskršće samo zato što je zapovednik trećine francuske vojske, maršal Nej oklevao da ga energično napadne. Ni taj maršal, kojeg je Napolen nazvao „najhrabriji među hrabrima“, nije bio onaj stari.

U bici kod Vaterloa je učestvovalo 71.947 francuskih vojnika. Saveznici iz Britanije, Brunsvika, Hanovera, Nasaua i Nizozemske imali su 67.661 vojnika. Od 26 pešadijskih brogada u Velingtonovoj vojsci bilo je 9 britanskih brigada. Od 12 konjičkih brigada 7 je bilo britanskih. U bici su sudelovala 2 i po korpusa pruske vojske. Napadali su francusko desno krilo. Do 18:00 u bici je učestvovalo 48.000 pruskih vojnika. Dve brigade napale su Lobau u 16:30, a 2. korpus i delovi 1. korpusa su se uključili u 18:00.

Najpre ih je pustio da pobegnu pa ih nije gonio

Dakle, Napoleonu je uspelo da prodre između Prusa i Engleza. Vojni stručnjak, Hans-Vilhelm Mezer je napisao knjigu o Vaterlou. On tvrdi da je Napoleon propustio da se da u poteru za poraženim Prusima. „Naposletku, nije znao gde su i šta rade“, kaže Mezer i dodaje da je Napoleon potom propustio da porazi Velingtona ujutro 17. juna, što bi odgovaralo njegovoj nameri da potuče protivnike jednog za drugim. Velingtonova sudbina već je bila zapečaćena. Ostala je zapisana njegova rečenica: „Voleo bih da padne noć ili da se pojave Prusi“.

Prusi su došli kasno, ali ne i prekasno. U kasno popodne francuske trupe su već bile u defanzivi, ali pojava pruskih trupa naterala ih je u opšti beg. Do kraja tog 18. juna bitka je već bila završena. Od Napoleonove Severne armije pola je ostalo na bojnom polju, ubijeno, ranjeno ili u zarobljeništvu.

Velington i fon Bliher su se sreli oko 21:00, a to je označilo kraj bitke kod Vaterloa. Saveznici su imali 15.000 mrtvih ili ranjenih, a Prusi 7.000. Napoleon je imao 25.000 mrtvih ili ranjenih i 8.000 zarobljenih. Napoleon je bio svrgnut i jedno vreme je bio u begu, pre nego što se predao Britancima. Navodno je Napoleon pokušao da pobegne u Severnu Ameriku. Bio je zatočen na ostrvu Sveta Jelena, gde je i umro 1821.

Prokletstvo i blagoslov Bečkog kongresa

Međutim, Napoleonu se od početka isprečio Bečki kongres. Posle njegovog poraza u Rusiji i proterivanja na Elbu u Beču su od 18. septembra 1814. do 9. juna 1815. zasedali pobednici kako bi dogovorili odnose u Evropi. Upravo su završili posao vraćanja granica i poredaka na tačku pre pojave Napoleona, a Napoleon je ponovo preuzeo vlast u Francuskoj. U Beču su bili okupljeni najmoćniji državnici Starog kontinenta u trenutku kada se ponovo pojavljuje njihov neprijatelj. Još na dvoru Habzburga su se svi ujedinili protiv Napoleona. Napoleon je sa Elbe pobegao pola godine ranije nego što je trebalo. Da su se evropski suvereni razišli iz Beča, koalicija protiv Napoleona ne bi nastala tako brzo. I evropska istorija bi verovatno izgledala sasvim drukčije. Ovako je Vaterlo označio kraj francuske dominacije u Evropi i postao sinonim za totalni poraz.

Izvor: DW, Wikipedia

Ostavite komentar

Ostavite komentar