Gluvo doba – Nevidljivi progres Srbije i uzdizanje zemlje

VOSTANI SERBIJO

Kako se dešava nevidljivi progres Srbije i skriveno uzdizanje zemlje mimo svih očekivanja

Srpska istorija je, kao i svaka savremena istorija, plod ideoloških laži i umetanja. Ona je tek delom istinita a u većoj meri je svesno lažirana i napunjena predrasudama, koje je u istorijske udžbenike servirala pobednička elita sa svojim socijalističkim uverenjima. Pošto pobednik piše istoriju, taj i takav pobednik je napisao istoriju koja mu je odgovarala i koja odražava njegove ideološke vrednosti.

Nevidljivi progres Srbije

Daću vam samo jedan jedini i očigledan argument – u istorijskim udžbanicima u Srbiji skoro i da ne postoji Crkva, Srpska Pravoslavna Crkva, koja je vekovima, čitajte VEKOVIMA bila glavni duhovni i materijalni stožer srpskog naroda, bez Crkve i njene pastirske i političke uloge, srpski narod ne bi preživeo, asimilovao bi se, poturčio ili pokatoličio. I umesto da se objektivno, čiste savesti i dokumentovano predstavi značaj Pravoslavne Crkve i njenog spasonosnog uticaja na istoriju Srbije, ona je SVESNO izbačena i marginalizovana iz srpske istorije, od svih onih istoričara i akademika koji su agnostici, ateisti ili sektaši. To što mrze Crkvu je razumljivo, ali da toliko nemaju savesti da budu objektivni, pokazuje samo njihovo duhovno stanje i kakav djavo vlada njima, koji ih satanski um vodi.

Nešto slično se dešava i u stvarno životu, jer je onaj stvarni život Srbije skriven i nevidljiv za ljude koji se zanose medijima i političarima, onoj drugoj vrsti satanske inteligencije, koja ljude tera da žive u laži. Onaj ko u tu laž poveruje, teško živi. Tako i sva ona masa nesrećnog sveta po Srbiji koja bez daha prati vesti, čita novine, udubljuje se u afere i senzacionalne natpise, koja preživljava crne hronike i apokaliptične vesti iz novina i sa televizije, svi oni žive u grču i u muci. Oni veruju u to da Srbija samo što nije propala, bankrotirala, zaratila, da je perspektiva nikakva, da je jedini cilj pobeći iz zemlje. Oni stvarno u to veruju i njima se to i dešava, podaci koje ekonomisti objavljuju pokazuju takvo stanje stvari.

Ali postoji i ona druga Srbija, koja se ne obazire na medije, na priče o zaduženosti, uvozu i izvozu, koja ne obraća pažnju na tabloide i političke afere, koja ne strahuje od budućnosti, koja ne gleda dnevnik, već živi i radi najbolje kako zna i stalno napreduje. Oni su za medije nevidljivi, oni su takodje nevidljivi i za gradjane koji duhovno žive od satanskih medija kao što su Kurir, Blic, Alo, Informer, Pink, Nova, oni su nevidljivi za državnu ekonomsku statistiku i brojeve, ali oni čine stvarni progres Srbije. Čine onaj nevidljivi progres koji uzdiže Srbiju mimo očiju domaćih i stranih posmatrača, koji zagledani u brojke i katastrofične cifre ne vide i onaj drugi, bolji i uspešniji svet malih i preduzimljivih ljudi i trgovaca. Tako nešto se desilo i u Rusiji, sada se dešava ovde.

Postoji jedna teza jednog srpskog intelektualca koja je popularna na internetu da je glavni problem Srba nestrpljivost i strast da se brzo dodje do rezultata i da nas to košta dugotrajnijeg uspeha. To je istina, ta teza je tačna na materijalnom nivou. Neki drugi narodi, posebno zapadni, su mirniji i staloženiji, pa bolje planiraju, strpljivo grade kvalitet i uspeh. Medjutim, moja teza je drugačija, naš najveći problem je neverovanje, nevera u Boga. Ne verujemo, zapravo verujemo suviše paganski i tako se i ponašamo. Da su Srbi samo malo više u veri, da se više mole, ispovedaju, poste i pričešćuju brzo bi nestrpljivost i strast izašla iz njih i na njihovo mesto došlo smirenumlje, mir i staloženost. Ljudi u veri, koji poštuju Božije zapovesti postaju mirni, krotki i trpeljivi i rade temeljno i strpljivo.

Ti nevidljivi mali ljudi čine da odjednom Srbija postane vidljivo bolja. To uzdizanje Srbije je neprimetno i dešava se na mnogo malih mesta, i u mnogim oblastima, koje u zbiru čine jednu veliku promenu, koja tek nakon nekoliko godina postane vidljiva. Ne ide to ni lako ni glatko, ali se dešava. A promena Srbije u ekonomskom pogledu je vidljiva, kako iz aviona, tako i sa ulice. Na žalost, ta promena na bolje i progres Srbije ima i svoju cenu u sve primetnijem sloju siromašnih i velikom jazu koji se pojavljuje izmedju onih koji imaju i onih koji nemaju, zbog pljačkaškog mentaliteta domaće elite, koja uzima samo za sebe a malo ili ništa ne daje narodu.

Ovo o čemu pričam je stanje koje je bilo u Srbiji pred Prvi i pred Drugi Svetski rat i koje je sada u Srbiji. To je ta skrivena istorija Srbije, koju su komunisti falsifikovali i ispunili proleterskim mitovima. U svim tim periodima Srbija je bila puna korupcije, političke ostrašćenosti, neorganizovanosti, tabloida, afera, mržnje i panike, velike pljačke naroda, ali je u svim tim periodima bila u napretku. Progres Srbije je bio vidljiv na svim poljima, ma kako to izgledalo čudno i neobično pored tako rdjavih ljudi i rdjave politike. To nikome nije bilo jasno ni tada a mnogima ni danas, ni domaćim a ni stranim analitičarima, ali istorija je to zabeležila i kroz valjanu analizu neke druge činjenice izadju na videlo.

A uzrok za nevidljivo uzdizanje i progres Srbije je blagodat Božija koja postoji u pravoslavnoj Crkvi i koja vlada medju vernim narodom i koja uzdiže i brani ceo narod. Ta Božija blagodat koju prizivamo kroz Crkvu stvara istaknute naučnike, sportiste, umetnike, firme, u zemlji od koje se to nikako ne očekuje. Ako pogledate bilo koju statistiku koliko nas Srba ima i kakvi su nam ekonomski i društveni pokazatelji, mi u svetskim okvirima uvek imamo nešto bolje od proseka koji se može očekivati za takvu zemlju i takve ljude. Objašnjenje da je to proizvod školovanja više ne stoji, jer u zadnje 3 decenije se naše školovanje na svakih 5 godina menja, da je to zbog klime, slične klime ima svuda u svetu, zbog gena, ni to ne stoji jer su geni nas i okolnih naroda istovetni. Jedino što nas razlikuje od hrvata, bosanaca je vera pravoslavna i samo vera pravoslavna, odnosno blagodat koju ona nosi.

Da Hrvati imaju blagodat Svetog Duha koja silazi kroz Crkvu, bili bi možda bolji u svakom pogledu od Srba, počev od sporta pa na dalje, jer imaju raznovrsniju zemlju i bolju klimu. Isto tako i bosanci. Ali jedno nemaju, nemaju blagodat. Otuda često mržnja u tim narodima prema Srbima.

Pošto moje tekstove mnogi shvataju pogrešno, moram ovde napisati šire objašnjenje. Ovo nije nikakav srbofilski tekst, niti umanjenje sposobnosti drugih naroda. Svaki je čovek vrednost sam po sebi i svakome čoveku ili narodu Bog da nešto vredno i jedinstveno. Ali mnogi ljudi i mnogi narodi zbog neznanja ili protivljenja ne veruju ispravno i nisu u istinitoj veri, pa njih blagodat Božija ne posećuje, ne osnažuje, ne čisti, ne uzdiže. Zašto je to tako, sam Bog zna, mada nas Biblija uči kako su ljudi stalno odstupali od Boga i tražili svoj put, bili tvrdovrati i tvrdoglavi, neposlušni. A oni koji su slušali Boga i živeli po njegovim zapovestima dobijali su blagodat.

Tako i Srbija ima mali broj pravednika koji slušaju Boga, mole mu se svakodnevno, prizivaju blagodat Božiju koja čisti ljude, nadahnjuje ih, snaži i stvara nevidljivi uspon Srbije. Bog deluje nevidljivo kroz ljude i dogadjaje. Taj tihi progres koji se dešava i koji uzdiže Srbiju, sve dok u Srbiji ima mira i stabilnosti. Zato neprijatelj ljudi, kroz svoje sluge, stalno kidiše na svaku blagodat, tako i kidiše na Srbe i Srbiju, razjedinjuje ih iznutra i napada spolja.

Kada bi mi svi bili bolji i Bogougodniji ljudi, niko nam ništa ne bi mogao. Medjutim, kako to nismo i kako ponavljamo istorijske greške i lekcije, kada Srbija opet bude na vrhuncu svog ekonomskog i materijalnog progresa, koji je i sada vidljiv a jednog trenutka će biti i evidentan, pašćemo ponovo dole, jer se mnogo posvećujemo materijalnom, a ono je samo manifestacija duhovnog stanja, doduše kod nekog je materijalno blagostanje rezultat duhovnog pada i služenja knezu ovoga sveta a kod drugih je to Božiji blagoslov.

Tako svako od nas stoji svakodnevno pred izazovom, kom ćeš se carstvu privoleti, nebeskom ili zemaljskom, Bogu ili Mamonu, jer jedan sluga ne može služiti dva gospodara. Oni koji su napravili ispravan izbor, služe Svemilostivom Bogu i na taj način najbolje služe i svom narodu. Ti mali nevidljivi ljudi su objašnjenje za neobjašnjiv progres Srbije i uzdizanje Srbije u regionu, mimo svih projekcija, analiza, i političkih odluka. Jer, sve okolne zemlje (osim onih koje su namerno ostavljene da budu buduća ratna žarišta) su dobile mnogo više novca od Srbije, koja je ostavljena na cedilu, ali ih Srbija stiže. I prestići će ih, ako bude dovoljno vremena mira i stabilnosti, jer djavo ne spava, on vidi ono što djavolovim poslovima obuzeti ljudi ne vide.

Otvorite oči, očistite duh svoj, ne bavite se djavolovim poslovima, ne lelečite nad stvarnošću i sudbinom, ne trujte se apokalitičnim vizijama budućnosti i pričama ljudi oko vas, ne odbacujte svoju zemlju i svoje mesto u njoj, po Božijem sudu vam je data na korišćenje, i niko vam neće više pomoći do sam Gospod. Stoga molite se Bogu, očistite dušu i duh, živite revnosno u veri i sam Bog će vas uputiti u bolji život, pa makar se sve raspadalo oko vas. Vi ćete biti onaj mali progres koji će dovesti do velikog uzdizanja Srbije.

Š.V.

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.