Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

KAPETAN OD BELA LADJA

Ko je Srećko Šojić, južnosrbijanski političar, poznati lik iz serija RTS koga godinama uspešno glumi Milan Gutović

Srećko Šojić je knjaz Južnomoravsko-Vlasotinački i trenutno najobrazovanija osoba posle Tike Špica u svojoj knjaževači. Predpostavlja se da je rođen za vreme Vlasotinačkog velikog opijanja jer se niko nezna odakle se odjednom on stvorio tamo.

Srećko Šojić u belom kapetanskom odelu na komandnom mestu svoje bele lađe

Srećko Šojić je izmišljeni lik Siniše Pavića koji se pojavljuje u filmu „Laf u srcu“, serijalu filmova „Tesna koža“ i TV seriji „Bela lađa“ kao i dvodelnom filmu „Tako je govorio Šojić“ koji je nastao posle uspešnog prikazivanja serije „Bela lađa“. Lik tumači Milan Gutović. Njegov životni san je da „postane kapetan od belu lađu“. Siniša Pavić je Srećka Šojića opisao rečima „Srećko Šojić je paradigma našeg vremena, on nema nijednu pozitivnu osobinu, ni u životu, ni na poslu, a ipak je veoma omiljen.“

Rane godine

Nakon njegovog misterioznog pojavljivanja na glavnom trgu u Vlasotincu, usvojili su ga njegov očuh, inače poznati čobanin Grahomir i njegova supruga Krmačinka. Dali su mu ime Srećko pošto ga je zamalo zgazio slon koji je pobegao iz mesare. Veći deo detinjstva je proveo u štali gde je jeo, radio, učio, muzao krave i još mnogo lepih radnji koje su tada bile primerene za retardiranu decu poput njega. Nakon što je jedva nekako prešao osnovnu školu uz velike žrtve (smrt četiri nastavnika kao i trajno duševno oboljenje još njih devet je posledica prisustva malog Srećka u školi), Srećko Šojić se upisao u Gimnaziju iz koje je izbačen posle druge nedelje po naređenju iz Ministarstva prosvete, otišao je u Beograd. U Beogradu jedva nekako završava srednju školu za decu ometanu u razvoju, kupuje dobija diplomu na cenjenom Kragujevačkom univerzitetu.

Biznis pa politika

Srećko Šojić se nakon uspešnog vraćanja sa studija zaposlio u lokalnoj firmi koja je uspešno poslovala širom Jugoslavije. Kupovali su kamenje u Crnoj Gori po veoma povoljnoj ceni, ukrašavali ga i prodavali u Bosni po višestrukoj ceni. Pošto se o njemu mnogo pročulo od Vardara do Triglava, bio je na čelu oko 135 firmi od kojih su mnoge propale zbog nestručnosti rukovodilaca koji su dolazili posle Šojića. Pošto je još u mladosti gajio ljubav prema lepim ženama i dobroj muzici, poznat je po čestom odlasku u kafane, splavove i klubove, a i po tome da s u skoro sve njegove supruge, ljubavnice i sponzoruše bile poznate estradne umetnice, koje su kasnije nastankom Sranje (TV) i popularne emisije Veliki Šou, čije Srećko Šojić jedan od glavnih sponzora. Nakon što je ekonomija u zemlji pala na kolena konačno stala na noge, Šojić je shavtio da tu nema više para šta on da pomaže. 1986. upoznaje vojvodu Zapadnomoravsko-Čačanskog Velimira Ilića i pridružio se njegovoj ideologiji.

Srećko Šojić je uvek predstvljan kao čovek iz provincije, koji mutnim poslovima postaje bogat i na važnim položajima. On priča karikiranim dijalektom južne Srbije, sa samo dva padeža i vrlo karakterističnim i mekim slovima Ć i Đ. Šojić je večito sa brkovima, ćubom na glavi i obučen u drečava odela čije se boje gotovo po pravilu ne slažu sa pantalonama ili košuljom. Vrlo je pohlepan i puno zajmi novac, a kad god ga neko pita da bilo šta plati ili da vrati pozajmljeno, on odgovara: „Polako s plaćanje“, i nudi viski („viskić sa hledom“) i meze da bi skrenuo s teme. Uvek je nepošten i podmitljiv. Šojić ponižava sve ljude koji su ispod njega po položaju, od kojih zna da nema opasnosti. Sa opasnim ljudima, pak, on priča vrlo licemerno, ulagujući im se dok vode razgovor, a iza leđa ih pljujući. Imao je više ljubavnica. On je vrlo neobrazovan, i jedna od glavnih šala vezanih za njega jeste da kaže pogrešno neku reč stranog porekla (npr. konfuzija umesto infuzija, eksponat umesto eksponent, amputira umesto imputira, fatamorgana umesto foto-montaža…), kao i poneke domaće reči (npr. upokoji umesto uspokoji), a kad ga neko ispravi, on mu iznervirano odgovara: „Pa toj sam i kazo, bre!“. Takođe je veliki lažov i u stanju je da smisli dugačku neistinitu priču, samo da bi izbegao istinu.

Mirotvorac

1989. Južnomoravsko-Vlasotinački regio objavljuje ret Selu Štrumfova. Taj rat je poѕnat kao Treći štrumfovski rat. Od tada traje krvavi sukob između Štrumfova i Vlasotinčana, sve dok 1995. Veliki Štrumf i Srećko Šojić pod pritiskom Paje Patka i Međunarodne zajednice nisu potpisali Patkovgradski sporazum. Nakon toga Vlasotinčani su proglasili Srećka za knjaza Južnomoravsko – Vlasotinačkog, što je potvrdio vojvoda Velja koji ga je u Čačanskom dvoru svečano pred mnoštvom međunarodnih zvanica krstio lordom. Takođe je dobio i Nobelovu nagradu za mir koju mu je uručila Milka Canić.

Zanimljivosti

Srećko Šojić je jedan od retkih političara koji još nije krivično gonjen.

Srećkov životni san od detinjsva je da postane kapetan na belu lađu. Taj san mu se ostvario kada je kupio sebi lađu kojom krstari Južnom, Zapadnom i Velikom Moravom, Dunavom i Savom, a uskoro možda i gejskim Morem (kad prokopaju kanal Južna Morava – Vardar).

Srećko poznaje Milku Canić!

Srećko Šojić je gledao Sunđer Boba!

Postoji pesma veoma popularna među mladima koju su Rokeri s Moravu posvetili baš Šojiću, a zove se Tango Šojić.

Srećko Šojić je naučio da vozi auto u Fići. Tom prilikom je četiri puta udario u banderu, oborio jednu babu i milicijski auto Zastava 101. Od tad ga vozi šofer.

Srećko Šojić citati i izreke

  • Neće da može.“
  • Ja sam iznenađen … i uvređen!
  • Zbog radi toga.“
  • Neće slonče u lonče.“
  • To te june neće mune.“
  • To će ti da izvineš.“
  • Ja se za taj novac uopšte ne sećam.“ (kad treba da vrati novac)
  • Opa, Đurđo!
  • Tačno se sećam da se toga ne sećam.“
  • Ćuti, Panjkoviću, ćuti!“ (Šojić uvek ućutkuje svog portparola)
  • Pa toj sam i kazo!“ (Nakon što ga neko ispravlja)
  • Jeste li za jedno pićance?
  • Oće to, oće.
  • Ćao!“ (vrlo naglašeno meko Ć)
  • Da remiziramo.“
  • Igraš igrice na internat!“ (kad god vidi nekog za računarom)
  • Koj mu dođe taj Aristotel?“ (ili bilo koja druga poznata ličnost)
  • Molim da se zumbira ovaj papirić.“
  • Dame i gospođe“ ili „Gospođo i gospode.“
  • Njegova eksencija…’.
  • Polako s plaćanje!
  • Ćirko, donesi viskić sa hledom!
  • Ćirko, nemoj te pošaljem u inđijsku đunglu sa đambuđeti!

 

Izvor: Neciklopedija.org

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: