Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka

Petar Sarić – Otvorena i zatvorena pisma sa Kosova

 

I VREMENU SE ZATURIO TRAG

Petar Sarić je napisao knjigu I vremenu se zaturio trag, koja je zbirka otvorenih i bolnih pisama sa Kosova

 

Kosovo je pripitomljeni pakao. Inkvizicija je naivna u odnosu na gubilište našeg doba. Petar Sarić spasava ono što je supstanca duhovnog. Knjige ne mogu da spase svet, ali mogu da spase nečiju dušu, zaključuje književni kritičar dr Danica Andrejević

Jedan od naših najsnažnijih romansijera, Petar Sarić, jedan od onih domaćina koji ne napušta Kosovo i Metohiju, ovih dana je, u prepunoj svečanoj sali UKS u Beogradu, u prisustvu prijatelja i poštovaoca među kojima je bio i bivši predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica, predstavio novu knjigu „I vremenu se zaturio trag“ sačinjenu od otvorenih i zatvorenih pisama sa Kosova.

Petar Sarić - Otvorena i zatvorena pisma sa Kosova
Petar Sarić

Knjigu je objavila izdavačka kuća „Vukotić medija“ a o njoj su govorili: Marko Nedić, književni kritičar, profesor dr Danica Andrejević koja se ubraja u najbolje tumače kosovske književnosti, Petar Arbutina, Manojlo Manjo Vukotić, izvdavač i autor.

Petar Sarić spasava supstancu duhovnog

Marko Nedić je istakao da su neka Sarićeva pisma koja su sadržana u ovoj knjizi, kao što su pisma: Azemu Vlasiji, Džordžu Bušu, Bernaru Kušneru i druga izazvala velike polemike. Sarić je takođe u ovu knjigu uvrstio i pisma koja je svojevremeno poslao rodbini, političarima, državnicima i piscima: Vasilju Sariću, Nikoli Sariću, Veljku Sariću, Vojislavu Koštunici, Dobrici Ćosiću, mitropolitu Amfilohiju, Radoslavu Zlatanoviću…Marko Nedić je naglasio da je Petar Sarić od onih pisaca koji imaju svest o ovom vremenu, o srpskoj kulturi i srpskom narodu u ovom trajanju.

Dr Danica Andrejević je ukazala na činjenicu da Petar Sarić pripada piscima zajedničarima, da je jedan od retkih koji svet posmatra kao moguću literaturu i da je ova žanrovska forma pisma – priče izabrala njega a ne on nju. Kosovo jeste strašno mesto postojanja ali na mestu u blizini smrti se uvek intenzivnije živi. Kosovo je pripitomljeni pakao. Inkvizicija je naivna u odnosu na gubilište našeg doba. Sarić spasava ono što je supstanca duhovnog. Ova knjiga ima i putopisno – esejistički karakter. Knjige ne mogu da spase svet, ali mogu da spase nečiju dušu, zaključila je, na kraju, dr Danica Andrejević.

Petar Arbutina je rekao da nas Sarić vraća u jednu zaboravljenu književnu formu i da je pismo uništio nedostatak istine.

– Ova me knjiga prilično inspirisala. Ovo će biti knjiga o kojoj će se glasno ćutati. Vremenu se neće zaturiti trag. Trag će se zaturiti onima koji misle da mogu pobediti vreme, rekao je Arbutina.

Autor knjige Petar Sarić je ispričao kako je nastala knjiga. On i nije imao nameru da svoja pisma pretoči u knjigu, ali ga je, kako kaže, Dobrica Ćosić na to obavezao rekavši da su „ovo dokumenta za pokolenja“ i da je on vremenom ipak odlučio da od svojih pisama sačini knjigu.

– Mnogo kasno shvatio sam da su me ova pisma, u odbijanju da budu napisana, sve vreme zavaravala, da su se poigravala sa mnom, podsmevala se mojoj naivnosti.

Ne oglasiti se, bilo je nemoguće

– Ali, biti tu gde si, više u zlu no u dobru, i ostati po strani , oglušiti se (kao da nisi bio gde si bio, kao da nije bilo što je bilo, kao da nije šta jeste), očigledno, bilo je nemoguće.

U koju god knjigu ili tekst, o odnosima Srba i Albanaca, zaviriš ispada da se u njihovoj međusobnoj netrpeljivosti, starijoj od njih, mnogo šta dešavalo i malo šta menjalo. Dok smo mi ovamo a oni onamo, kao da od mržnje i ubijanja nema prečeg, i humanijeg, čina. I za sve to, i kod njih i kod nas, lako je nalaženo opravdanje. I više smo znali o njima no o sebi; i više su znali o nama no o sebi…kaže u predgovoru u kojem nas upućuje o knjizi i srpsko-albanskim odnosima, književnik Petar Sarić.

Matija Bećković je u uvodu Sarićeve knjige „I vremenu se zaturio trag“ rekao: Vezana za određene ličnosti i okolnosti, vreme ih je oslobađalo i od tih ličnosti i od tih okolnosti i premeštalo među verodostojna svedočanstva u letopisu večnosti. Upućena primaocima na kućne adrese stižu i današnjim čitaocima i „dalekom nekom pokolenju“.

Na kraju knjige nalazi se i pismo koje je Manojlo Manjo Vukotić napisao Petru Sariću u kojem, između ostalog, kaže:

– Sva tvoja pisma su postala – i moja.

Zato sam sa radošću prihvatio da ih ukoričim. Još će ih neko prelistati. Neko kome nije istrulila duša, a srce sišlo u petu. Neko ko voli Kosovo, belinu Dečana, majku Pećku, vozdignutu Gračanicu, i stotine drugih hramova, raskoš njihovih fresaka, nezatrpano blago duha…I onih koji pale sveće za pokoj našeg odlaska i vaskrs naše nade…I koji ljube decu Kosova…

Petar Sarić, jedan od najvećih srpskih književnika na Kosovu i Metohiji, autor je više romana, zbirki poezije, drama. Dobitnik je, pored ostalog, i Vukove nagrade i književne nagrade Meša Selimović. Rođen je u Banjanima u Crnoj Gori, a na Kosovo i Metohiju došao je u ranoj mladosti i u Štrpcu, na Brezovici, ostao do danas.

 

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo

Ostavite komentar

Ostavite komentar