o-HELPING-OTHERS-facebook
Svi znamo koja su to neka osnovna načela zdravog života i dugovečnosti. Zdrava ishrana, redovno vežbanje, kretanje, izbegavanje stresa, optimizam, stil života, apstinencija od alkohola i cigareta… Ako ispunite sve ove uslove, ili čak samo neke od njih, imate velike šanse da budete zdraviji. Imate šansu, ali mogućnost za bolest nažalost ipak postoji, pa sam siguran da i svako od vas zna nekoga ko se zdravo hranio, ko je vežbao, ko je bio zakleti nepušač, ko je vesele naravi i pun života, a na kraju je ipak oboleo od raka.

Zašto pridržavanje zdravstvenih načela i potpuna odgovornost koju ćemo preuzeti prema sopstvenom telu, nekada neće biti dovoljna garancija da se nećemo razboleti? Šta fali?

National Institute on Aging iz Baltimora je američka ustanova koja sprovodi do sada najduže istraživanje o ljudskom starenju. Istraživanje je započelo 1958., još uvek traje i trudi se da odgovori na ključna pitanja o starosti. Oni su došli do niza zanimljivih otkrića, koja se tiču raznih aspekata zdravlja, a o jednom od njih upravo ćemo govoriti. Proučavali su grupu tridesetogodišnjih majki da vide koliko broj dece utiče na njihovo zdravlje i dugovečnost. Očekivali su formulu: što imaš više dece, ranije ćeš umreti. To bi bilo logično, jer majke koje imaju više dece, zauzetije su, više se troše i fizički i psihički. Međutim, rezultati njihovih istraživanja bili su neočekivani. Broj dece nije imao nikakav uticaj na dužinu života majki. Čak su, po nekom pravilu, majke sa više dece doživljavale dublju starost.

Pomaganje drugima čak pozitivnije utiče na zdravlje nego da vežbate četiri puta dnevno

Naučnici su otkrili još nešto. Ne samo da broj dece ne utiče da dužina života roditelja, nego ne utiču ni bogatsvo, ni obrazovanje, ni društvena pripadnost. Pa šta onda utiče? Utiče volontiranje. Pomaganje drugima. Činjenje dobrih dela. Pod svim  tim terminima podrazumeva se vaše vreme i trud koje ćete dati drugim ljudima, a da zauzvrat ne dobijete nikakvu materijalnu korist. Žene, majke iz gore spomenute baltimorske studije, koje su volontirale pomažući drugima, ne samo da su živele duže, nego su živele i kvalitetnije. Bile su manje podložne svim vrstama bolesti tokom svojih života, nego što je to bila ona druga grupa žena koja nije volontirala.

Mnoge druge naučne studije, takođe su pokazale iste pozitivne efekte. Pomaganje drugima pospešuje vaše zdravlje na duži period, čak pozitivnije utičući na zdravlje nego da vežbate četiri puta dnevno. Zdravstveni benefiti činjenja dobrih dela su isti i za muškarce, i za žene, i za decu, i za mlađe i za starije osobe. Oni ljudi koji su skloni da pomažu svojim bližnjima, daleko manje obolevaju nego oni koji nemaju tu sklonost. To uključuje i sve one glavne civilizacijske bolesti koje predstavljaju glavni razlog smrti današnjih ljudi, kao što su srčani udari, kanceri i moždani udari. Jedna studija, obavljena još 1995. takođe u Americi, otkrila je da volontiranje smanjuje šanse za umiranje kod starijih ljudi za čak 44%.

Sad znamo da je to tako. Ali zašto je to tako? Zašto pomažući drugima, u stvari pomažemo samima sebi?

Postoji nekoliko naučnih objašnjenja. Jedan od mogućih uzroka je povećanje antitela. Antitela formira sam naš organizam, kako bi se borili protiv bolesti koje nas napadaju. Laboratorijska ispitivanja su pokazala jaku vezu između ljubaznosti i pojačane proizvodnje antitela u organizmu. Telo proizvodi veću količinu antitela nakon učinjenog dobrog dela. A što je najfrapantnije, ovo povećanje antitela može trajati i sat vremena nakon što je dobro delo učinjeno. Ipak, antitela nisu jedini mogući uzrok zašto ćemo biti zdraviji ako pomažemo drugima. Drugi mogući uzrok je porast onih hemikalija, koje se u telu bore protiv efekata stresa. Nagomilane hemikalije stresa, na duži vremenski period mogu da dovedu do mnogih bolesti, kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca. Naučnici su otkrili vezu između ljubaznosti i povećanja oksitocina. To je hemikalija koja se proizvodi u samom našem mozgu, i koja utiče na smanjenje onih štetnih hemijskih supstanci koje telo proizvodi pod stresom. Još jedna pozitivna stvar koja se na hemijskom nivou odvija u telu kada činimo dobra dela, jeste i povećanje endorfina, hormona sreće. Negativne emocije mogu dovesti do lošeg zdravlja, dok povećana količina endorfina u mozgu, smanjuje bol i proizvodi prijatne emocije. A kada se češće osećate dobro i bezbrižnije, manje su šanse da ćete se razboleti.

Dobrota povećava fizičku snagu

Zdravlje i dug život su samo neki od efekata činjenja dobrih dela (malo li je i ovo?). Naučnici veruju da ljubaznost takođe pomaže i u mnogim drugim aspektima života. Ljubazna dela vas čine boljima i uspešnijima uopšte u životu i radu. Tokom 2010. naučnici sa Harvarda, pod rukovodstvom Kurta Graya, uradili su tri veoma  zanimljive studije čiji je cilj bio da ispitaju da li dobrota utiče na fizičku snagu. Utvrdili su da dobrotvori zaista postaju i fizički jači dok pomažu drugim ljudima. Oni su u stanju da na svojim poslovima rade mnogo duže i teže stvari. Kurt Gray je to objasnio sledećim rečima: „Dobra dela daju ljudima snagu da budu mnogo efektniji i bolji u postizanju svojih životnih i poslovnih ciljeva.”

Nauka i dalje otkriva pozitivne efekte činjenja dobrih dela. Ta ideja je nova u svetu nauke, ali nije nova u svetu religije. Vera ohrabruje ljude na ljubav i brigu za druge. U hrišćanstvu, Bog obećava blagoslove ljudima koji se brinu za one koji su u nevolji. Biblija je puna stihova na tu temu. Jedan od njih glasi ovako: „Ko je milostiv siromahu, Gospodu pozajmljuje, i On će mu platiti za njegova dela.” (Priče 19:17; NSP)

Krajnja računica je možda iznenađujuća, ali jasna. Više od 50% našeg zdravlja ne čini to šta jedemo ili koliko vežbamo, već šta osećamo. Odnosno, kakvi su nam motivi iz kojih nešto radimo. Dobrota je uvek motivisana ljubavlju, a ljubav je najjači imunološki stimulans koji postoji. Što je više imamo, bićemo zdraviji. Zato, ako se razbolite, znajte da je činjenje dobrih dela jednako lekovito kao i pijenje antibiotika ili C vitamina. Uključite obavezno i tu terapiju.

Vladimir Vujinović

preuzeto sa Blog jednog pisca – Vladimir Vujinović