Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Slobodan život ili ekologija tela i duše

 

SLOBODAN ŽIVOT

ili EKOLOGIJA TELA I DUŠE

 

Nad mnogim ljudskim bićima, materijalistički sistem uspostavi kontrolu, pa traju po inerciji; rođeni po želji drugih, oblikovani pod uticajem drugih, trajući po uputstvima i željama drugih. Traju ta ljudska bića bez shvatanja važnosti i veličine svojih potencijala, u dva osnovna scenarija “dobro i poslušno dete” te “buntovnik bez razloga”, nikada ne odrastajući a samim tim izbegavajući zasluživanje te veličanstvene titule ČOVEK. Oni koji odaberu življenje, prihvataju stalnost promene te svoju odgovornost u životu koju svojom voljom, svojim upornim učenjem i radom oblikuju po sopstvenoj želji i zamisli.

Ekologija duše i tela

Bez učenja i pokušavanja, nema ni novih saznanja a to “učenje i pokušavanje” drugim rečima znači prisan odnos sa problemima (učenje) te niz grešaka o kojima razmišljamo i analizirajući ih prihvatamo kao deo svog razvojog puta (pokušavanje). Zbog toga je bitan deo intelektualno – emotivnog odrastanja prihvatanje i voljenje naših problema i grešaka. Razlog je jednostavan, sve sto razumemo i prihvatimo kao deo nas, kao deo našeg razvojnog puta, mi automatski poštujemo a time i u nekoj meri i zavolimo. Blizak, drag odnos sa bivšim i sadašnjim problemima i greškama, je jako bitan detalj koji ukazuje na nivo razvoja naše ličnosti.

Ako neko od nas ne prihvati ovaj razvojni proces već ga pod pritiskom materijalističkog sistema življenja bez razumevanja osudi i odbaci, biva automatski odvojen od svog Prirodnog JA a samim tim se dovodi u poziciju zavisnosti i ranjivosti. Na process odbacivanja prirodnog življenja nas tera kompletan kapitalistički sistem kroz sve sistemske organizacije, sisteme informisanja i obrazovanja, način organizovanja, nagrađivanja i napredovanja. Odnosno, onaj ko se usudi da razmišlja i radi na sebi te neodvojivo na svojoj okolini biva prognan van sistema, te kao takav javno označen kao neuspešan, loš ili danas popularno kolonizatorski “Loser” (gubitnik)

Prirodno ili Odraslo ili Kompletno ili Božije ili Inteligentno ili …. JA, je potencijal koji u sebi nosi svako od nas a koji se radom na sebi (učenjem i pokušavanjem) upoznaje, prihvata i jača u ČOVEKA. Mnoštvo različitih imena se koristi u pokušaju da se objasni ali na elitistički način koji istovremeno više zbunjuje i zavodi no objašnjava jer je glavni cilj da se svoja ličnost ili svoja grupa predstavi kao izabrana tj bolja, kvalitetnija itd

Oni od nas koji ne prihvataju ovaj prirodan proces intelektualno-emotivnog odrastanja u ČOVEKA, a takvih je na žalost isuviše, bivaju odvojeni od svoje prirode, koju više podsvesno no svesno negiraju. Negiranje je posledica izbegavanja priznanja krivice, koja bi izazvala početak rada na sebi. Zbog osiguranja ovog izbegavanja sučeljavanja sa samim sobom, kapitalistički sistem jača Ego koji “nepogrešiv” i nesavitljiv brani ovo stanje propadanja, blokirajući kritičko razmišljanje koje narod naziva zdrav razum. udovoljavajući inerciji svog egoističnog JA, koju poznajemo pod imenom intelektualno duhovno fizička lenjost.

Ovo odvajanje od Prirode u sebi, dovodi do odvajanja i od Prirode oko sebe koja se vremenom sve više tretira kao nešto strano a samim tim nebitno ili čak neprijateljsko. Ovaj način postojanja odvaja individue u posebne celine s ciljem što manjeg direktnog kontakta s okolinom koji bi automatski stvorio upoznavanje, druženje, udruživanje, saradnju a samim tim jačao kako pojedinca tako i društvo u celini. Ovaj proces “atomizacije” društva gde se komunikacija vodi preko Tvitera, Facebook-a, Chatova…. Gde se radi i živi u digitalnom svetu odvaja ljude od stvarnosti. Kapitalistički sistem u svojoj zadnjoj fazi nas tera na obrazovanje za ove imaginarne poslove koji su mnogo bolje plaćeni od stvarnih proizvođačkih poslova te tako stvara armoje budućih nesposobnih zavisnika o sistemu. Sve ovo vodi Pacovizaciji pojedinaca i društva u celini, gde se totalno menja priroda čoveka i zamenjuje pozitivna humanističko progresivna (vedra, igračka, direktna, zajednička….) priroda čoveka sa negativno tehnološkom (depresivna, usamljenička, takmičarska, digitalna, svako protiv svakoga…..) prirodom totalnog materijalizma.

Stvarna kvaliteta života je jednostavno rečeno nemerljiva ili jako teško merljiva materijalističkim standardima jer se dešava na intelektualno duhovnoj ravni koju kapitalizam doživljava kao stranu te samim tim i kao neprijateljsku. Kako izmeriti prijateljsko druženje, intelektualno korisne razgovore prijatelja, porodice i poznanika, veselje druženja, razvijanje umetnosti druženja, stvaranja, uživanja….? Nažalost sve je više ljudi koji jednostavo ne umeju da uživaju a još je više ljudi koji ne umeju ni da žive. O tome najbolje govori statiska o broju depresivnih, broja samoubistava, broja zavisnika, broja neshvaćenih…..

Pojedince koji pomažu ovu atomizaciju pojedinaca i društva, kapitalistički sistem materijalizma nagrađuje i čini ih materijalistički gledano uspešnim. Nakon postizanja materijalnog uspeha ovi pojedinci imaju potrebu da zbog “greha prošlosti” uništavaju one koji ih pamte onakve kakvi u stvarnosti oni još uvek jesu.

Ovakvo ponašanje “uspešnih” su iskusili mnogi partneri koji su im pomogli na putu do “uspeha”. Najpoznatiji primeri ovakvog ponašanja su bračni partneri, nakon kojih dolaze poslovni, da bi na kvantitativnom začelju te kolone bili političari i finansijski “stručnjaci” koji cenu svog uspeha plaćaju uništavanjem zajednice iz koje su proizišli.

Ovi principi nam objašnjavaju i ukazuju na važnost umetnosti posmatranja, slušanja i razumevanja, kako sebe tako i okoline, koja svojim postupcima prema sebi (npr tetovaže, razna bušenja, pijanstva, prekomerna debljanja ili izgladnjavanja, itd) ukazuju kako će se ponašati i prema okolini (zagađivanje bukom, hemikalijama, otpatcima, lomljenjem, omalovažavanjem, povređivanjem itd).

Ekologija počinje od upoznavanja i prihvatanja tog divnog nesavršenog sebe i svog ogromnog potencijala koji nam daje mogućnost ogromnog rasta u pravcu koji odaberemo. Ekologija je zato bazirana na poznavanju i prihvatanju sebe i svog JA koje se gradilo kao celina ali istovremeno i kao neodvojiv deo zajedničke celine. Put i proces gradnje svoje ličnosti kao i zajedničke celine je moguć samo preko razumevanja i prihvatanja problema i grešaka, koje ako izbegavamo ili zaboravljamo – ponavljamo. Samim gubitkom vremena ponavljanjem grešaka, osećamo se nepopravljivim gubitnikom ali ako zavolimo greške te istovremeno ih pravovremeno rešavamo, od njih učimo i napredujemo.

Dakle naše telo i naš odnos prema njemu je najprisniji ekološki kontakt, nas sa prirodom u sebi i neodvojivom prirodom oko sebe, ali ovde se ne sme zaboraviti da je i naš odnos prema svom duhovnom i intelektualnom biću najintimniji ekološki kontakt sa prirodom u sebi ali i neodvojivoj prirodi oko našeg JA.

Zbog toga učenje Životologije i rad na sebi kao specifičnoj jedinci koja je neodvojiv deo celine je osnova na kojoj se gradi bolja budućnost svog ličnog JA ali i kompletne prirode čiji smo neodvojiv deo.

Milenko Grubor

2 komentara

  • Upoznavajući se sa Vašim prethodnim tekstovima, u kojima ste dali akcenat na postanak i osnove kapitalističkog, odnosno kako kažete, materijalističkog društva, kroz akumulaciju kapitala putem emisije novca bez pokrića i porobljavanje onih koji su uvek željni materijalnog bogatstva i vlasti, pa preko vladara iz senke i uloge crkve, došao sam do teksta „Prirodna država i kapitalistička država“ koji mi se čini kao nagoveštaj za delimično razumevanje Vaše filozofije.

    Medjutim, pre upuštanja u dalje komentarisanje, a ima šta da se komentariše u ovom tekstu, postavio bih Vam jedno pitanje: Da li tekst o četnicima ima bilo kakve veze sa Vašom filozofijom, istorijom ili opredeljenjem? Mogu, ali ne želim da se bavim ideologijom iz vremena kad ni Vi a ni ja nismo bili rodjeni, kad se i dan danas zloupotrebljava pitanje partizana i četnika u dnevno političkim obračunima. Zbog tih zloupotreba svoj stav zasnivam samo na informacijama koje su mi dali oni kojima mogu da verujem, a to su mi bili roditelji ili rodjaci, koji su bili neposredni savremenici ratnog i poratnog dešavanja. Nadam se da je filozofija koju ovde zastupate lišena bilo kakvih ideoloških dogmi.

  • Gosppodine Zlatar, za mene su Partizani i Cetnici dve grupe koje su vodje navukle na tanak led politike i zloupotrebile te tu manipulaciju religioznom ideologijom i ideoloskom religijom nastavili do danasnjeg dana. Kao sto sam rekao ranije, moj put je drugaciji tako da sam ucio o levici i desnici da bi izgradio put koji nije ni levo ni desno vec ispred a zadovoljova zelje i htenja 95% stanovinstva (mozda i vise) tj sve osim ekstremista.
    Da dodam na temu „cetnika i partizana“ – koliko sam uspeo videti, obe grupe su imale pojedince i ideje zeljnih pravde, jednakosti….. te istovremeno obe su imale istog gazdu koji ne samo da ih je zloupotrebio i zavadio vec im je istorisku ulogu okretao po svojoj potrebi i to za 180 stepeni a neuki narod je to naivno pratio kao cinjenicno stanje.
    Tako originalno Ustase behu borci za Srbiju i Srbstvo (Kralj Petar 1 Karadjordjevic je izdao memoare „dnevni zapisi jednog ustase o bosansko hercegovackom ustanku 1875-1876“ ili Ustaski Korovi (Rasko Ibatski, Moravsko Koricki itd) poznatog borca i istoricara Milosa S. Milojevica da bi pola veka kasnije ustase postale pojam borbe protiv Srba i Srbije
    Cetnici behu borci za Jugoslaviju i Jugoslovenstvu a idejno ih stvorio katolicki Srbin Matija Ban (po njemu se zove poznato Banovo brdo u Beogradu) iz okolice Dubrovnika stampajuci knjizicu „Pravila o Cetnickoj Bojni“ za potrebe bune u primorskoj Crnoj Gori, da bi nakon 2 svetskog rata udruzenim radom Religija (SPC + Katolici) te ideologija (komunista i kapitalista) postali neprijateljhi Jugoslavije i Jugoslovenstva
    Inace Matija Ban je jedan od prve 4 clanova Srbske Kraljevske Akademije Nauka te tvorac termina Jugoslavija.
    Partizani eeee oni su bili i ostali borci za novo drustvo koje je danas poznato kao novi svetski poredak samo sto se to krilo od boraca partizana kojima je uspesno prodavana laz za istinu jer se bazirala na velikom delu istine.
    Tako da, ogromna vecina cetnika i partizana je imala dobre i postene namere a premalo znanja tako da su grupno iskoristeni u borbi protiv svojih interesa
    Nadam se da je ovo bilo dovoljno jasno u objasnjavanju mog stava koji nije nacionalni (ideja koja se sirila sa i radi kapitalizma zadnja oko dva veka) vec NARODNI (nadnacionalni)
    pozdrav iz nocnog NYC

Ostavite komentar