Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Muzika

Fijakerist u tem Somboru

 

FIJAKERIST

(Iz razgovora sa Veljom Subotićem, autorom pesme Fijakerist)

 

Leži Velja bolestan i priča, a sećanja k`o nebeske lađe lebde nad njim.

– Vrać’o sam se noću iz rodnog Silbaša. Ta, znao sam, lako ću stići do kuće, čeka me na stanici fijakerist Jagra koji vazda radi noćnu smenu.

Velja Subotić i Sombor 1987 godine
Velja Subotić u Somboru

Što li se te noći kartao i toliko pio nikada nije rekao. Doduše, nije mu bilo prvi put. Da li je na kartama gubio il’ dobij`o, ne znadem. Al’, nekako bi čudno tužan, te nevoljan napustiti kafanu.

– Id`te vas dvojica. Okreni fijaker kad stigneš, a Riđan se zna sam vratiti. I ne zameri mi što ne idem s vama, teška tuga mi na srce legla. Ni ne pitaj me šta mi je, neću ti znati kasti.

I tako, te noći Riđan je radio sam, bez gazde. Srce mi se steglo, a suze potekoše kada sam zabatova somboskim sokacima.

Kanda on žuri da izvrši naređeno, pa se vraća Jagri da ne bude sam u svom bolu.

Što ja volem konje! Kad sam bio deran mislio sam da je svaki konj moj, i u duši sam im imena nadevao. Oni su istorija i istina svakog od nas ko je ikada koračao somborskim sokacima. Eh, Bože, što ljudi ne znaju voleti k’o konji ili psi?

Iskočih iz fijakera, a Riđan stvarno ode sam niz sokak.

Mor’o sam te noći napisati pesmu o njima dvojici. Mor`o! Ali moje omiljeno mesto za pisanje bi zauzeto. To ti je onaj astal u kujni. Moja pokojna Vera, k’o da je sada gledam, razvlači testo.

Velim ja njoj – daj mi dvaest centi astala, taman kol’ko treba za papira, moram nešto da napišem.

Gladam Veru, vidim moga dobrog, nikad tužnijeg Jagru. Ljutito ona pomeri testo, samo malo – taman knap za papira. Reči potekoše k’o voda, k’o kada zažubori Kiđoš u proleće. I tako, nastade pesma u dahu:

„Molim vas, nemojte,
molim vas, ne psujte,
molim vas, nije fer.
O samo večeras,
još samo večeras,
ne psujte fijaker…“

Uzdahnu.

– Pročitam Veri stihove, a ona će: – Veljo moj, lepšu napis’o nisi!

Eee, kakva li bi to tek pesma bila da mi je celi astal bio slobodan.

 

Snežana Pisarić Milić

 

https://www.youtube.com/watch?v=hVtP015xn5g

1 komentar

  • Na žalost, nema više Velje, da ga pitamo kako je nastala muzika za ovu pesmu, ko je Jozef, ko je Mića, šta se desilo u pozorištu, kada je odneo stihove i kako je pesma izmenjena i na kraju kao kompozitor potpisan Sava…

Ostavite komentar