Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Kako je zaista pronađen i likvidiran Osama bin Laden

 

SMRT OSAME BIN LADENA

Kako je zaista pronađen i likvidiran Osama bin Laden?

 

Kada je Barak Obama po drugi put pobedio na predsedničkim izborima, američki analitičari su odmah pokušali da utvrde koji su događaji iz prvog mandata bili ključni za osiguravanje još jedne pobede. Jedan događaj našao se na spisku većine analitičara. Prvog maja 2011. godine, nešto pre ponoći po lokalnom vremenu, sve velike televizijske stanice prenosile su vanredno obraćanje američkog predsednika iz Bele kuće: „Dobro veče. Večeras mogu da obavestim američki narod i svet da su Sjedinjene Američke Države sprovele operaciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden, vođa al-Kaide i terorista koji je odgovoran za smrt hiljada nedužnih muškaraca, žena i dece“.

Obama je dodao da je najtraženiji terorista lociran nakon „godina mukotrpnog rada obaveštajnih agencija“, kao i da je bin Laden ubijen nakon razmene vatre.

Smrt Osame Bin Ladena ili kako je ubijen Osama bin Laden
Da li je režirana smrt Osame Bin Ladena

Pred kraj 2012. godine već je svoju premijeru imao film Zero Dark Thirty posvećen hvatanju Osame bin Ladena. Radnja filma pratila je zvaničnu verziju o tome kako je najtraženiji svetski terorista lociran i ubijen. Uz pomoć voterbordinga i drugih nehumanih metoda korišćenih prilikom ispitivanja zarobljenih članova al-Kaide, CIA je došla do saznanja koja su joj pomogla da pronađu kurira preko koga je bin Laden komunicirao iz svog skrovišta sa pripadnicima svoje organizacije. Kurir je bio pod prismotrom i zaključeno je da se vođa al-Kaide krije u velikoj ograđenoj kući u gradu Abotabad na severu Pakistana. Nakon dugih priprema američki specijalci vrše upad i nakon okršaja sa naoružanim obezbeđenjem, Osama bin Laden je ubijen. U mesecima nakon ubistva, javnost je upoznata sa svim detaljima operacije.

Američki novinar Simor Herš je prvi put šokirao javnost i upoznao svet sa svojim imenom kada je 1969. i 1970. godine pisao o masakru nad skoro pet stotina vijetnamskih civila u selu Maj Lai i o pokušaju zataškivanja koji je sprovela američka vojska. Sada već sedamdesetosmogodišnji Herš ponovo je svojim otkrićima dospeo u centar pažnje. U tekstu objavljenom u časopisu The London Review of Books novinar Simor Herš, na osnovu višegodišnjeg istraživanja, tvrdi da je zvanična verzija operacije pronalaženja i hvatanja Osame bin Ladena izmišljena kako bi se prikrio pravi redosled događaja koji je teško mogao biti objavljen.

U leto 2010. godine u američku ambasadu u Islamabadu ušetao je visokorangirani oficir pakistanske obaveštajne službe i upitao je da li SAD i dalje nude 25 miliona dolara, obećanih još 2001. godine nakon napada 11. septembra, za informaciju o lokaciji Osame bin Ladena? U početku puni neverice, američki obaveštajci su iz SAD doveli tim za poligrafsko testiranje. Pakistanski oficir je test bez problema prošao i zatražio je prebacivanje svoje porodice u SAD. Klupko je počelo da se odmotava. Bin Laden se neprimećeno skrivao, menjajući često lokaciju, u podnožju planinskog venca Hindu Kuš od 2001. do 2006. godine. Konačno, lokalno stanovništvo ga je izdalo i pakistanska obaveštajna služba ga je zarobila još daleke 2006. godine.

Pakistan je primalac velike količine novca koji kao pomoć stiže iz SAD i korisnik je američkog naoružanja.

Odnosi između Pakistana i SAD su složeni. Pakistan je zemlja sa veoma angažovanom spoljnom politikom, zemlja koja poseduje nuklearno naoružanje i stanovništvo koje broji 180 miliona. Radi poređenja, to je 35 miliona više od Rusije. U sklopu borbe za prevlast u Južnoj Aziji, gde se prelamaju i ekonomski i geopolitički interesi Kine, Indije i Rusije, Pakistan je sve do 2001. podržavao talibane u Avganistanu, što je prestao da čini tek nakon velikih pritisaka iz Vašingtona.

Pakistan je primalac velike količine novca koji kao pomoć stiže iz SAD i korisnik je američkog naoružanja. Veliki broj civila u Pakistanu ubijen je u napadima američkih bespilotnih letelica koji i danas traju. Sa druge strane, Pakistan nikada nije prestao da održava bliske veze sa fundametalističkim organizacijama, koje koristi kada to pakistanski interesi zahtevaju.

Kada su uhvatili Bin Ladena, pakistanski obaveštajci su zaključili da je bolje da o tome ne obaveste svoje zapadne saveznike. Držanje zarobljenog Bin Ladena bio je način da se po potrebi vrši pritisak na al-Kaidu i talibane. Herš pokazuje da SAD nije mogle bez saradnje Pakistanaca da krene u operaciju hvatanja bin Ladena. Od Pakistana je izdejstvovano da se omogući upad američkih specijalaca helikopterima u severni Pakistan gde se nalazi grad Abotabad. Prvobitni plan je bio da se nakon operacije ništa ne objavljuje čitavih nedelju dana. Odmah je i pripremljena precizno konstruisana zvanična priča, Barak Obama je trebalo da objavi da je bin Laden ubijen u napadu bespilotne letelice.

Bin Ladenovi čuvari dobili su naređenje da napuste objekat čim čuju zvuk rotora američkih hilihoptera.

Bin Laden je skrivan u kući koja se nalazila nedaleko od pakistanske vojne akademije i sedišta nacionalne obaveštajne službe. Bin Ladenovi čuvari dobili su naređenje da napuste objekat čim čuju zvuk rotora američkih hilihoptera.

Struja je isečena malo pre nego što su američki vojnici stigli. Nisu naišli ni na kakav otpor, jedini ispaljeni meci bili su oni koji su ubili Osamu bin Ladena. Iako je u prethodnim godinama američka administracija insistirala da će bin Laden biti uhapšen i da će mu biti suđeno ukoliko to situacija bude omogućavala, jasno je da hapšenje nikada nije bilo opcija.

Kada je najtreženiji svetski begunac ubijen, Obamina administracija je odlučila da se odustane od prvobitnog plana i obećanja Pakistancima da vest neće odmah biti objavljena. Obamin govor napisan je na brzinu. Bilo je važno iskoristiti trenutak. Svima je bilo jasno kakav će utisak vest ostaviti na američko javno mnjenje. Istaknuto je da je bilo pucnjave i da je briljantan rad obaveštajaca doveo do lociranja vođe al-Kaide. Američkim novininarima koji su se raspitivali oko detalja misije saopšteno je da je u operaciji nastradalo, uključujući Osamu, ukupno troje, da bi kasnije bilo rečeno pet njegovih saboraca.

Izgleda da je Saudijska Arabija znala da je bin Laden uhvaćen i plaćala je Pakistanu da bin Ladena drži u tajnosti.

Herš pokazuje da je ubijen samo bin Laden. Kada su se američki specijalci vratili u SAD, suočeni su sa pravnim posledicama i tužbama u slučaju da o operaciji govore, bilo javno bili u krugu poznanika ili porodice. Bilo je važno isticati da je bilo oružane borbe, jer nije bilo moguće zamisliti da najopasniji terorista na svetu živi bez ozbiljne zaštite.

Herš pokazuje da većina trvdnji koje je Obamina administracija iznela nakon operacije, ne odgovara istini. Tvrđeno da je pronađena najveća ikad kolekcija dokumenata koja su svedočila o aktivnosti al-Kaide. Herš osporava i tvrdnju da je Osama iz Abotabada vodio brojne terorističke operacije, pozivajući se na neimenovani izvor iz CIA, koji tvrdi da se nakon 2006. godine retko koji napad može povezati sa ostacima bin Ladenove organizacije. On pretpostavlja da je dodatni motiv za stvaranje neistinite verzije bio taj da je bilo važno prikazati bin Ladena kao operativnog vođu terorističke organizacije. U suprotnom, zašto bi ga ubili?

Jedno od prvih pitanja koje su novinari postavili bilo je: gde je telo Osame bin Ladena? Zvanična verzija je da je, uz poštovanje svih islamskih običaja i tradicija, izvršen pogrebni obred i da je telo položeno u dubine Arapskog mora. Na osnovu američkog Zakona o slobodi informacija, novinari su tražili na uvid brojna vojna dokumenta koja bi im omogućila da potvrde verodostojnost zvanične verzije. Između ostalog, tražili su da vide i podatke o sletanjima i poletanjima sa nosača aviona Karl Vinson, broda odakle je po zvaničnoj verziji bin Laden položen u more. Ovi podaci, inače dostupni javnosti, proglašeni su tajnim.

Američka diplomatija suočila se i sa još jednim nezgodnim saznanjem. Izgleda da je Saudijska Arabija znala da je bin Laden uhvaćen i plaćala je Pakistanu da bin Ladena drži u tajnosti. Postojao je strah da će bin Ladem, rođeni Saudijac, moći puno toga da kaže o odnosu Saudijske Arabije prema al-Kaidi. Na ovo je i pre Herša ukazala američka novinarka koja se posebno bavi obaveštajnim aktivnostima SAD, Rejlin Hilhaus. Za SAD to nije predstavljalo preveliko iznenađenje. Kako je otkriveno u jednoj depeši koju je objavio Vikiliks i sama Hilari Klinton je svesna da Saudijska Arabija finansira različite terorističke organizacije. Novi detalji o ubistvu nenaoružanog Osame bin Ladena ponovo pozivaju na oprez. Život u informatičkom dobu ne garantuje verodostojnost novinarskih izveštaja.

Miloš Vojinović

Izvor: NSPM.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar