Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Materijalizam – Imam, dakle jesam

 

IMAM DAKLE JESAM

U materijalizmu, znači zadnjih oko 3 000 godina, je bilo tek jedva pola veka mirnodopskih godina, što znači da je u proseku na svakih 60 ratnih godina dolazila jedna godina bez rata.

 

Ako materijalizam uporedimo sa nematerijalističkim periodom, gde se u proseku, rat dešavao svakih vek i po, vidimo razliku kvalitete i sigurnosti života naroda u materijalizmu i nematerijalizmu.

Razlika u kvaliteti i sigurnosti života naroda u materijalizmu ili nematerijalizmu objašnjava i zašto je narod u nematerijalističko doba napredovao opštom saradnjom ne samo u kolektivnom pogledu već i na fizičko intelektualnom planu. U zadnjih 3 000 godina materijalizma, žene su se smanjile u odnosu na muškarce, koji su se smanjili u odnosu na muške pretke dok su istovremeno ljudi kao vrsta i intelektualno – duhovno propali pa je prosečan ljudski mozak danas manji za veličinu teniske loptice te adekvatno i slabiji (iako to mnogi pokušavaju da negiraju).

Materijalizam istoka - Hong Kong azijska Metropola panorama grada

Narod u materijalizmu prihvata rat kao nešto normalno i prirodno, iako u eonima nematerijalizma većina naroda nikada nije ni čula, videla i osetila rat i njegove posledice. Razlog učestalosti rata u materijalizmu je veoma jednostavan i nalazi se utkan u samu osnovu filozofije materijalizma, koja zahteva od svakog pojedinca-materijaliste da prisvaja i gomila lično.

Ovakvu, nepravednu prirodu materijalizma je i otac kapitalističke ekonomije, Adam Smith, opisao kao osnovu na kojoj stoji kapitalizam jer nepravda i nejednakost stvaraju profit, dok istovremeno pravda i mir bivaju pogubni za profit kapitalista.

Uspeh kapitalizma je baziran na zaboravljenoj osnovnoj logici materijalizma da se teritorije, posedi itd ne stvaraju već da samo «dobijaju i menjaju vlasnike». Da bi nešto-bilo šta, postalo «privatno vlasništvo» to mora biti oduzeto od zajednice a to se po pravilu UVEK čini bez pristanka zajednice.

Materijalizam, tom «prvobitnom akumulacijom kapitala» ima nepravdu i nezakonitu pljačku u svojoj osnovi na kojoj naknadnim zakonima, merama i običajima sve biva ozakonjeno. Ta «prvobitna akumulacija kapitala», što je politički korektno ime za pljačku moćnika iako nije pravedna, zakonita, ili prirodna se u materijalizmu – kapitalizmu periodično ponavlja. Ponavljanje te masovne pljačke i otimačine uvek biva praćeno celim nizom različitih najgorih zločina a prikriva se od naroda davanjem različitih imena; globalizacija, sfere uticaja, kolonizacija, širenje civilizacije….

Materijalizam pa samim tim i kapitalizam čiji je deo a ne protivnik socijalizam, kojega kapitalisti nazivaju komunizam, iako to nije, ima svoje postojanje da UVEK zahvali kriminalnim ponašanjima, nasilju i nepravdi. Ovakva nepravedna osnova materijalizma objašnjava zašto materijalistički sistemi uvek idu ruku pod ruku sa organizovanim kriminalom i nasiljem koji se sprovodi nad narodom tj nad svima nama.

Materijalizam kao istoriska pojava tj novi sistem ekonomije je nastao kad je pleme evropskih «severnjaka» nakon dužeg perioda samoizolacije od ostatka evropljana tj RASke civilizacije, sa teritorije obalnog dela današnje Holandije, umesto saradnje i međusobne pomoći plemena koja se sreću, što je bila više hiljadugodišnja tradicija, otimačinom nasiljem itd stvorio prvi «profit» i prvo «privatno vlasništvo», odnosno model «veće ekonomske efikasnosti od rada» što je uzor i današnjem financiskom sektoru.

Poznavajući ove osnove materijalističke filozofije odnosno načina funkcionisanja kapitalizma, lako je razumeti i ova današnja «privatizovanja» što je još uvek političko-kulturološki prihvatljiv naziv za najobičniju prljavu otimačinu i stvaranje nepravde.

Pošto nepravda, po zakonima prirode, nikad nije, niti može biti trajno stanje, jer priroda teži miru i stabilnosti koji omogućava napredak, nepravdu uvek sledi pokušaj ispravljanja nepravde. Ta zakonitost prirode rešavanju nepravde, uvodi «privatno vlasništvo» u nestabilnost koje objašnjava zašto ono nije niti može biti večno a retko je i dugo stanje stvari.

Da bi konačno rešavanje nepravde sprečili, materijalisti – «privatnici» tj kapitalisti, trebaju umesto jednostavnog kratkog i logičnog zakona, «specijalne zakone» tj setove zakona koji koji nisu isti za sve i koji se veoma razlikuju od pravde te zbog toga stalno traže nadogradnju i podgradnju, stvarajući komplikovani sistem koji je nemoguće naučiti u celosti ni za vreme jednog dugog života posvećenog samo tom.

Da bi se prirodna pravda i mir sprečili tj da bi se osiguralo zadržavanje postojećeg stanja nepravde, kapitalistima, osim zakona je potrebna i sila, koja bi sprečavala i onemogućila vraćanje i uspostavljanje pravde. Ta sila za održavanje nepravde je vojska a naručito policija (javna i tajna odnosno zakonita i van zakonita sila) a politički korektno rad policija i vojski nazivamo «održavanje zakonitosti sistema» što je eufemizam za održavanje sistema nepravde i nereda.

Za razliku od vojske kojoj je glavna uloga omogućavanje nepravde nad drugim narodima, policija ima tu ulogu, omogućavanja nepravde, prema sopstvenom narodu. Ta sila, koja je tu da služi, štiti i čuva ali ne narod već postojeći sistem nepravde prema sopstvenom narodnom telu – policija, uvek u sukobu interesa naroda i vlasti stoji na strani vlasti a protiv interesa i želje naroda.

Policija se pojavila u Parizu za vreme vladavine Luja 14, radi «održanja reda i mira javnosti i pojedinaca te čišćenje grada od mogućih izazivača uzbunjivanja i poremećaja, održavajući obilje te zadržavajući svakog pojedinačno na nj mestu i poslu-obavezama». Ubrzo je silu Policije zaveo i u Londonu kralj George 2 te prateći požar širenja kapitalizma u 18om veku se proširilo celom planetom, da bi već na početku 19 veka bila stvorena i prva privatna policija.

Poznavanjem istorije i uloge Policije shvatamo jednostavan razlog, mnogo puta (na žalost) dokazanoj činjenici, što je nepravda veća to je potreba za policijom (silom represije) snažnija.

Zato nije slučajno da je u Njujorku «glavnom gradu bogatih» svaka 65 osoba zaposlena u nekoj vrsti policije te da je sama Njujorška policija 7 armija sveta.

Velikom količinom nepravde kao i dugim vremenom trajanja tj održavanja, ta nepravda postaje «norma društva» ali istovremeno je i pogonska energija sistema koji da bi opravdao filozofiju i lažnu potrebu za silom stvara osjećaj straha i ugroženosti. Da bi bili ugroženi, moramo imati neprijatelja, zbog ovoga moćnici/imperije uvek imaju neprijatelje a istovremeno količina neprijatelja, pokazuje količinu agresivnosti imperije.

Prikrivajući ovu činjenicu, stvaranja neprijatelja, sistem se koristi sa jednostavnim sistem informisanja i zabave koji ima za cilj stvaranje buke, koja će nadglasati i tako sprečiti istinu da se čuje. Istovremeno se sistemom zabave i informisanja stvara «dimna zavesa» koja ima isti efekat blokiranja važnih informacija, samo na čulo vida. Ovakav sistem zbunjivanja i zatupljivanja, poznatiji kao sistem informisanja i zabave, pojačava svoj efekt pomoću aktiviranja ogromnog broja «autoriteta» koji se kao i svaki drugi najamnici po potrebi dovode i odvode ali uvek, planski i po potrebi, stvaraju «brzinski» lažima, ucenama, korupcijom, prevarama itd te drže u pripravnosti za buduće situacije.

Ovu logiku materijalizma, da traje i vlada, stalnim stvaranjem straha i nepravde, koriste idejni vođe USA-UK te satelita, koji stalno vode po nekoliko što tajnih, što javnih ratova, dok se novi sukobi i ratovi planiraju a uprkos tome se nameću za ulogu pravednika i mirotvorca.

Ugroženost – stalan osećaj straha od imaginarnog neprijatelja je sastavni deo odrastanja svih u materijalističkom sistemu a naručito USA-UK.

Pogledavši unazad sa razumevanjem logike kapitalizma shvatamo koja je bila svrha deceniskog vežbanja USA đaka, sakrivanjem pod stol, po školama u slučaju nuklearnog udara uz istovremeno svakodnevno zaklinjanje male dece na vernost sistemu. Ta psihička borba protiv razvoja mira i sklada budućnosti sopstvenog naroda je toliko razorna i neverovatna da mnogima izgleda naivno i prosto smešno a svaka rasprava ili čak razmatranje tog idiotskog čina se brani tabuom patriotizma, čija «licenca» ni dan danas nije potrošena.

Svrha lažnog patriotizma USA nakon 2 svetskog rata nije bila obrana naroda od «Ruskog napada» (Rusija tj SSSR je iako velika i snažna država, upravo bila izašla iz iscrpljujućeg rata i nije joj bio potreban novi sukob, već vreme za oporavak i izgradnju), već obrana posustalih moćnika od naroda koji je nakratko bio izložen uticaju slobode pa da bi se sprečilo u korenu jačanje takvih ideja je upotrebljen «patriotizam». Zbog toga je USA otišla i u krajnost borbe protiv «komunizma» koji je imao za svrhu, uništavanje u korenu, svakog organizovanja i stvarnog informisanja narodnih masa.

Metod obrnute istine se koristi i dan danas, pogledajmo oko sebe i oslušnimo samo sve te «patriotske mere i akcije», pa to je jasno uterivanje ovaca/naroda u tor neslobode gde se gube ne samo prava već se i velike količine novca i vrednosti koje bivaju «privatizovane» ili menjaju vlasnika jer «opštepoznato je da bogati upravljaju bolje jer su vredniji, pametniji, lepši…»

Ne kaže uzalud stara poslovica; «Što više imamo, manje jesmo» jer kao što zatvor zatvara kako zatvorenika tako i tamničara tako i materijalna dobra služe vlasnicima koji za uzvrat služe materijalnim dobrima. Zato umereno ili «Minimum nekada daje maksimum»

Milenko Grubor

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280