MED JE HRANA – MED JE LEK (1)

Med je pčelinji proizvod, tečno zlato, izvor zdravlja. Važi za prirodni antibiotik.

 

Čuvena engleska izreka o jabuci primenjiva je i u slučaju meda. Jedna kašičica dnevno, pravilno konzumirana, drži doktora dalje od kuće. Daje energiju, jača i obezbedjuje sve potrebne elemente za pravilan rad organa i preventivu protiv bakterija, virusa, mikroba…

Med ili honey je hrana i lek koji se dobija od pčela vrste meda

Pravilno konzumiranje meda

Pravilno je kašičicu meda polako topiti u donjem delu vilice i kako se rastapa, polako se guta. Sačeka se 10-tak minuta da se ne pije voda niti šta jede. Poenta je u tome da se med i njegovi lekoviti sastojci što brže i jednostavnije upiju u krvotok kroz podjezičnu venu.

Osobe kojima med teško padne na želudac mogu kašičicu meda da razmute u čaši vode i popiju. Ali, ako ga pravilno tope u ustima, najjači sastojci će otići direktno u krvotok umesto u želudac i med će biti lek.

Vrste medova

U Srbiji postoje razni sortni i lekoviti medovi:

Bagremov, najlaganiji, dobar za smirivanje kašlja i stomačne tegobe, pogodan za malu decu i za dijabetičare.

Livadski, najkompleksniji, sakupljen sa raznog, lekovitog, livadskog bilja, delotvoran na ceo organizam.

Šumski, Borov, Medljikovac, najjači medovi, oštrijeg ukusa,savršeni za disajne puteve, a Medljikovac i za jačanje srčanog mišiċa.
Lipov, dobar za iskašljavanje.

Kestenov, od žalfije, heljde, lavande u Srbiji nema, jer nemamo dovoljno prostran zasad za sakupljanje samo te vrste meda i ima ih u sklopu nekih šumskih i livadskih medova.

Med od vreska/vrijeska, vrlo cenjen i dosta skuplji od drugih, takodje nam dolazi iz Hercegovine, napr. Ne zna se da Sokobanjski livadski med ima veliki procenat baš vreska u sebi, jer čuveni Rtanjski čaj je upravo čaj od jedne vrste vreska, sa planine Rtanj, kraj Sokobanje.

O vrstama medova i svojstvima drugom prilikom. Na ovaj članak podstakli su me ambalaža Manuka meda i grčki smolasto gusti medovi.

Ambalaža za med

Ako se zna da postoje sumnje da plastika ima neka neželjena dejstva na hranu, svakako je najzdravije med pakovati u staklenu ambalažu.

Srbijanski med, iako najkvalitetniji u regionu i šire, nije dovoljno cenjen. Ističu se drugi medovi, veliča njihov kvalitet, narodne mase to prihvataju ne razmišljajući mnogo. Veliča se Manuka med, sa Novog Zelanda, koji ima izuzetno visoku cenu, verovatno pravdanu velikom udaljenosti i troškovima transporta.

Manuka med sa Novog Zelanda
Manuka med – PETE 1 ambalaža, kaže dno plastične teglice meda

Niko ne komentariše činjenicu da je pakovan u plastičnu ambalažu, teglice od crne reciklirane plastike. (vidi: www.naturamedica.info/sta-pise-na-dnu-plasticne-ambalaže.html ili http://doznajemo.com/2011/11/25/tajna-na-dnu-boce-plasticna-ambalaza-ipak-izaziva-rak/ ili http://arhiva.alo.rs/vesti/aktuelno/dobro-pogledajte-oznake-na-flasama-koliko-kancerogena-unosite-u-sebe/53599 ili Mala škola o kancerogenoj ambalaži … kancerogena ambalaža …)

Pri kupovini skreću vam pažnju da ga obavezno držite u frižideru. U kristalisanom je stanju, fine strukture, sitnih kristala, na površini stalno vlažan, valjda zbog visokog procenta vlage u njemu. Ili zbog nezdrave ambalaže. Ili zbog primesa ručno umešanih u taj med. A možda i sva tri.

Manuka med ima prijatan ukus, neki mix našeg lekovitog bilja. Manuka Blenda med vrlo brzo i lako se topi u ustima iako se čuva u frižideru. Njegova lekovita dejstva i efekti još nisu uočeni, ali ako se iskažu biće podeljeni sa širom javnošću.

Interesantno da niko ni jednog trenutka nije spomenuo slučaj Fukušime, iako je Novi Zeland južni sused Japana, a izmedju njih je brisani prostor i jaka vazdušna strujanja. Možda se zato ova Manuka i zove Blenda … sa zračnim efektom.

Postojanost i gustina meda

I dok se Novozelandska Manuka otapa i u frižideru, dotle grčki medovi imaju nepokolebljivu postojanost i gustinu, posebno med sa Tasosa.

Ako se zna da se med na 40°C topi i iznad 40°C gubi svoja prirodna lekovita svojstva, kako je moguċe da u žarkoj Grčkoj med bude tako čvrst i postojan?

Možda tajna leži u ručno dodatim gustinima, fixatorima, prirodnog ili manje prirodnog porekla. Može biti da se radi o dodavanju smole sa četinarskog i drugog drveća, kao kod proizvodnje vina sa dodatkom recine.

Postoje i u Srbiji razni biseri, kad je med u pitanju, a jedan od njih je Organski med, ali o tome u drugoj priči. Ima nažalost i falš medova i raznih obmanjivača kao i u svim drugim poslovnim sferama. To stoji i protiv toga se treba boriti.

 

Miljana Pribaković

2 Responses to "Med je hrana – Med je lek (1) – konzumiranje i vrste meda"

  1. Aureum  23. августа 2015.

    Treba promet meda strogo zakonski regulisati, kako bi se presekao nedozvoljeni promet i falsifikovanje
    istog.

  2. Rey  25. августа 2015.

    Ako je istina da gubi ljekovitost već na 40 stepeni, onda je skoro nemoguće naći ljekoviti med.

    Svi ga prvo sipaju u velike metalne posude, pa onda, po potrebi, zagrijavanjem tope i, presipaju u tegle. Ne vode računa ni o neposrednoj izloženosti Suncu. A, najviše se naježim kad čujem da pčelama daju antibiotike i razne druge sintetičke ljekove. Da ne govorim o zagađenim prostorima, gdje pčele idu na ispašu.

    Ostaje nam, samo, da ga koristimo kao slatkiš.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.