Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Gastro

Pijaća voda kod kuće – česmovača ili izvorska voda

 

PIJAĆA VODA ŽIVOTA

Da li se voda iz vodovoda u gradu može zameniti izvorskom vodom i zbog čega. Da li postoji izvorska voda u Beogradu

 

Voda. Pijaća voda. Dnevna doza života.

Nekako neprimetno godinama unazad prestao sam da pijem vodu sa česme. Voda iz vodovoda – poznata česmovača, postala mi je nekako tvrda, neukusna i nepitka. Teško mi je bilo da u toku dana popijem čašu vode a kamoli dve, tri čaše. I vremenom sam počeo da umesto vode pijem druge napitke, sokove, kafu, čaj, jogurt.

Nije mi smetalo to stanje stvari, navikao sam se. Nestala je zdrava navika i zamenjena je nezdravom.

Životvorni istočnik lekoviti izvor pijaće vode manastir Rajinovac
Životvorni istočnik – lekoviti izvor pijaće vode, manastir Rajinovac

I zaboravio sam tako vremenom kakav je ukus prave i dobre vode. Samo kada se nadjemo negde u prirodi, pa popijemo izvorsku vodu, prisetimo se da pijaća voda može biti ukusna i zdrava. I tako je to trajalo godinama unazad. Zbog moje nove navike da ne pijem vodu moje telo i moje zdravlje su zbog toga imali posledice kojih ja nisam bio svestan. Jer, voda nam donosi i održava život, voda nas energizuje i čisti. I to bi tako trajalo, ne bih i dalje pio vodu sve dok jedne godine, nismo otišli na planinu Taru. Tu, u prirodi, počela je promena odnosa izmedju mene i vode.

Bili smo smešteni u planinskim kolibama, u koje i dan danas odlazimo svake godine. Kolibe su imale vodu iz svog obližnjeg izvora koji je kaptiran i sa koga nam je stizala voda za piće i umovanje. Čist luksuz, izvorska voda! Hladna voda. Ukusna voda. Neobično ukusna voda. Nisam mogao da se napijem te izvorske planinske i hladne vode koliko se lako pila. I samo da znate koliko ju je telo tražilo. Bila je to živa voda!

Par godina sam tako živeo u gradu sećajući se koliko je izvorska voda sa Tare dobra i ukusna. I uvek sam leti odlazio na Taru sa radošću što ću ponovo piti tu vodu. To me je najviše radovalo. Verujem negde u sebi, da bih ozdravio od svih svojih sitnih bolesti i podmladio svoje telo samo kada bih godinu dana bio na Tari, hranio se jednostavno i pio tu divnu vodu.

I tako prodje nekoliko godina u mojoj čežnji za vodom. Beogradsku česmovaču nisam pio a za izvorskom vodom sam čeznuo. Nisam znao a ni imao ideju gde u zagadjenom i izgradjenom Beogradu naći izvorsku vodu? Čuo sam za neki izvor na Kanarevom brdu ali mi je to delovalo neprirodno, u sred zagadjenog grada, izvor okružen soliterima, apsurd življenja.

A onda me je Bog pogledao.

Naime, jednom prilikom sam tražio gde da kupim jednu posebnu ikonu koja je osvećena. Ko ne zna, svaka ikona da bi bila blagodatna, osvećuje se u crkvama tako što se ostavi 42 dana da stoji u oltaru (zamoli se sveštenik da je stavi na oltar) ili se pak u manastirima osveti odmah na svetim moštima svetitelja uz kratak obred. Pošto mi je trebala osveštana ikona odmah, počeo sam da tražim gde mogu da nadjem tu ikonu u Beogradu, u nekom najbližem manastiru. Pogledam na mapi grada koji su to manastiri u Beogradu. Ima ukupno 5 manastira u Beogradu: Rakovica, Vavedenje, Zemun, Slanci i Rajinovac.

Krenem redom da zovem telefonom manastire i da pitam da li imaju ikonu koja mi treba,  i tek na kraju je nadjem u manastiru Rajinovac, selo Begaljica, pored Grocke. Odem tamo kolima, jedno 30 km od moje kuće. Tamo kroz razgovor sa osobljem manastira pronadjem i Bogorodičin izvor ispod manastira sa dobrom vodom. Lep, ozidan izvor žive vode koja izvire ispod manastira i sa sobom nosi blagodatnu silu sa subotnjih i nedeljnih liturgija.

Tu mi kum, koji poznaje taj kraj, otkrije još jedan blagodatan izvor. Nekoliko kilometara dalje u selu Kamendol je lekoviti izvor Svete Petke sa dobrom vodom i izdašnim izvorom. Zanimljiva je priča kako je taj izvor nastao 1992 godine u jednom bezvodnom kraju, kada se vlasnici imanja tri puta u snu javila Sveta Petka i rekla joj da počne da kopa u dnu imanja i sagradi izvor. I zaista se pronašao izvor i to vrlo izdašan. Izvor Svete Petke u Kamendolu pored Grocke je lepo ozidan. Zadnji put kada sam bio do njega, dok smo točili vodu, pojavio se odjednom na izvoru gospodin srednjih godina u šeširu, nalik na vojvodjanske Rome (i na junake filmova Emira Kusturice) i pozdravi nas sa „Pomaže Bog“. Veselo nam se predstavi kao paor iz Vojvodine, koji je u taj kraj došao da kupuje konje i koji ne propušta priliku da kada je god u ovom kraju svrati do izvora Svete Petke, da se umije, napije vode i pomoli Svetoj Petki. Potpuno neobična pojava čoveka koji kao da nas je vratio u neki drugi svet i neko drugo vreme.

U svakom slučaju pronalaženje izvora pijaće vode blizu kuće, promenilo je moj odnos prema vodi. Tako krenem da punim na tim izvorima vodu i da je nosim kući. Uzmem 10-12 praznih plastičnih kanistera od po 5-6 litara, dovezem se do izvora, napunim ih i donesem kući. Stavim ih u podrum i koristim postepeno.

I otada mi svi počesmo da pijemo vodu. Ta količina izvorske vode koju natočim mi traje mesec do mesec i po dana, uglavnom samo za piće. Kada potrošimo vodu, sednem u auto, odem do manastira Rajinovac ili do izvora Svete Petke, natočim vodu i donesem je kući, bilo leto ili zima. Voda se ne kvari stajanjem. Otuda znam da je blagodatna. Stajala je mesecima jednom prilikom ta voda i nije se pokvarila. To je osveštana voda, prolazi ispod manastira, leči, daje energiju i ne kvari se.

Jedan seljanin koga sam sreo na izvoru kod manastira Rajinovac, koji je takodje došao da natoči vodu, rekao mi je doslovno sledeće: „Ova voda je najbolja za piće. Jel osećaš kako ti daje energiju, kako te snaži. Nju pij, nju uzimaj, ona je najvrednija ovde u našem kraju a sve drugo (mislio je na voće) ne uzimaj.“

Objasnio mi je da u Grockoj i okolini zbog blizine Dunava i neke mušice koja živi pored reka, moraju više puta nego što je uobičajeno da prskaju voće, jer ako to ne rade još od cvetanja voćki, mušica im uništi plod voća. Zanimljiva priroda, zar ne. Posle voća i povrća iz Smedereva (zbog Železare), iz Vinče (zbog zračenja), sad i voće iz Grocke i priobalja Smederevskog toka treba izbegavati.

Otada, od pronalaska izvora pijaće vode, a tome ima već par godina, mi pijemo samo tu vodu u kući. Nekako spontano, ako se tako može reći, od tada sam prestao da pijem Coca Colu i sva gazirana pića, sokove, ledeni čaj i sve druge industrijske napitke. Da li je to dejstvo samo čiste  izvorske vode ili i onoga što manastir Rajinovac ili Sveta Petka blagosiljaju, ne znam, ali se to desilo.

Voda je pobedila. Voda živa.

P.S. Najpoznatij izvor u Beogradu je izvor Svete Petke na Kalemegdanu. Popularan i dobar izvor vode je u Železniku – takodje izvor Svete Petke, a zatim izvor na Kosmaju u selu Nemenikuće pored crkve. Voda iz Nemenikuća po verovanju leči kamenac u bubrezima i žući i zna da bude velika gužva od ljudi koji dolaze sa mini cisternama po tu vodu. Voda iz Nemenikuća je blagodatna a to znam po jednom direktnom iskustvu. Imao sam priliku da vidim dva kanistera sa vodom stara godinu dana, koja su zajedno stajala u ostavi jedne žene. U jednom kanisteru je bila voda sa izvora na putu Ralja – Sopot i bila je zelena od algi a druga je bila iz Nemenikuća i bila je čista i mogla je da se pije. I popila se ta voda nakon godinu dana stajana bez ikakvih problema.

Ipak najukusnija izvorska voda koju sam pio pored Beograda je sa izvora pored crkve u Babama, pre ulaska u kompleks hotela Babe (pored Sopota).

 

Zlatko Šćepanović

8 komentara

  • Dobar tekst i po sadržaju i po stilu pisanja i izražavanja. Jedino mi nije jasno da li je voda „uticala i na um“ autora, kad je napisao da je voda sa Tare služila za piće i UMOVANJE (ha, ha, ha). U svakom slučaju vrlo poučno, ali i zabrinjavajuće zbog vode koju koristimo iz gradskog vodovoda, a sigurno da i flaširana voda nije daleko od česmovače.

  • Da, slovna je greška, trebalo je UMIVANJE, ali mi se taj lapsus dopao, pa sam ga ostavio tako 🙂

    Oko vode u PET ambalaži, sećam da su mi još negde pre 2000 godine ljudi iz Knjaz Miloša pominjali da voda a i u sve ostalo u plastičnoj ambalaži nije dobra, nešto se iz plastike izdvaja, ne sećam se šta, ali dok god Coca Cola i Pepsi to koriste, koristiće i svi ostali. Kad oni napuste PET ambalažu, napustiće je i svi ostali proizvodjači, ali za sada im se ona isplati iako nije zdravstveno najbolja.

    U jednom tekstu sam napomenuo iskustvo sa jednom narodnom vidarkom koja mi je rekla da je bolje da pijem vodu iz česme, nego iz pet ambalaže, jer je voda u plastičnim flašama „mrtva“ voda zbog načina pripreme, mada lično mislim da je to malo preterivanje.

    I kao anegdota, skoro sam čitao jednog ljubitelja espreso kafe iz Amerike koji je insistirao da se espreso sprema samo sa destilovanom vodom, jer u česmovači ima puno soli i fluora (kod nas hlora) koji menjaju ukus kafe 🙂

  • На сајту једне словеначке фирме, која продаје филтере за воду, пише да ПЕТ амбалажа садржи антимон и БПА (дјелују деструктивно на ендокрини састав), као и ацеталдехид и ДЕХА (могуће канцерогени).

    Шта друго очекивати од нечега што је направљено од нафте.

    Надам се да, правилном употребом ПЕТ амбалаже, не постоји могућност ослобађанја наведених супстанци.

  • Poštovani Zlatko,

    mnogo mi je drago što sam naišla na Vaš tekst. Žiteljka sam Miljakovca i 21 godinu pijem samo i isključivo vodu sa MILJAKOVAČKOG IZVORA. To je ona česmu za koju ste čuli da je na Kanarevom brdu što zapravo nije precizna informacija. Volela bih da znate i o njoj nešto. Tu spomen česmu izvorske vode stanovništvu je poklonila „“Hidrotehnika“ 1975. Do sada ona služi stanovništvi kao blagodet-dar prirode sa izuzetnom kvalitetnom vodom kapaciteta 36.000 litara na 24 sata, uvek istog dotoka i najpoželjnije hladnoće. Deluje Vam neverovatno zato što ovaj izvor i jeste čudo prirode! Apsurd življenja je zapravo opasnost nestanka koja mu preti zbog izgradnje 14000 kvadrata na njegovom izvorištu! To jako malo ljudi zna i ako dozvolimo taj vandalizam svi ćemo biti saučesnici nestanka ovog prirodnog bogastva. Ukoliko želite više da se informišete o ovom problemu možete pronaći članke na internetu a uskoro će biti osnovana grupa na fejsbuku za podršku očuvanja jednog od najboljih izvora u Beogradu.

  • Poštovani Zlatko,

    mnogo mi je drago što sam naišla na Vaš tekst. Žiteljka sam Miljakovca i 21 godinu pijem samo i isključivo vodu sa MILJAKOVAČKOG IZVORA. To je ona česmu za koju ste čuli da je na Kanarevom brdu što zapravo nije precizna informacija. Volela bih da znate i o njoj nešto. Tu spomen česmu izvorske vode stanovništvu je poklonila \"\"Hidrotehnika\" 1975. Do sada ona služi stanovništvi kao blagodet-dar prirode sa izuzetnom kvalitetnom vodom kapaciteta 36.000 litara na 24 sata, uvek istog dotoka i najpoželjnije hladnoće. Deluje Vam neverovatno zato što ovaj izvor i jeste čudo prirode! Apsurd življenja je zapravo opasnost nestanka koja mu preti zbog izgradnje 14000 kvadrata na njegovom izvorištu! To jako malo ljudi zna i ako dozvolimo taj vandalizam svi ćemo biti saučesnici nestanka ovog prirodnog bogastva. Ukoliko želite više da se informišete o ovom problemu možete pronaći članke na internetu a uskoro će biti osnovana grupa na fejsbuku za podršku očuvanja jednog od najboljih izvora u Beogradu.

  • Poštovana Jana, hvala vam na komentaru i doprinosu temi.

    Moram priznati da nisam mnogo znao o vašem izvoru, bio sam možda samo jednom tamo. Ne znam ša da vam napišem oko trenutna situacije, jer generalno gledajući gradskim izvorima je suštinski odzvonilo, s obzirom da je njihov podvodni sliv kontaminiran gradskom otpadnom vodom i propustima kanalizacije.

    Tlo ima sposobnost da filtrira vodu ali ta sposobnost vremenom pada ako je sliv zagadjen, a bilo koji izvor u Beogradu može da dobije vodu samo od površinske atmosferske vode koja ide preko prljave površine grada i od izliva kanalizacije.

    Zato se stalno proveravaju izvori u Beogradu i najčešće upozoravaju ljudi da ne piju vodu sa tih izvora jer je ili biološki ili hemijski neispravna. To nije planinski izvor, nije ni seoski, to je izvor koji sada nastaje od gradske vode. Tužno, ali istinito.

Ostavite komentar