Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Епигенија

Милутину Ускоковићу

Milutin Uskoković pesnik

Да лʼ зароби илʼ ослободи,

хладна Топлице,

скоком ускоком

надскоком поскоком

узбрдну усковитлану

Реч песничку?

 

Колоне дошљачке

у кретањима без сунца

испод моста

покрај воде

да лʼ зов су студени

или вечности?

 

Да лʼ узводно плове речи

из уских кањона

ка пространим водама

илʼ бели цветови

свежином миришу

у вечним дубинама?

 

Валентина Златановић – Марковић

 

Објашњење речи епигенија: „Топлица једним својим делом, тамо где обилази прокупачки Хисар, тече узбрдо, што је појава каква не постоји нигде другде у Европи“ (Б. Кривокапић, 7. 11. 2010, Blic online); фигуративно: стваралаштво уметника означава „узбрдно“ кретање, ка вечном трајању.

Милутин Ускоковић (Ужице, 4/16. јун 1884. – Куршумлија, 15/28. октобар 1915), књижевник; писао је приповетке и романе; лирски темперамент, са приличном дозом сентименталности; мада је покушао да створи београдски друштвени роман, улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања наших интелектуалаца него комплексну слику времена и средине; у његовој литератури осетна је противречност између старинског романтизма и модерног схватања живота и света.

Потресен трагедијом свога народа 1915. године, извршио је самоубиство. Дела: Цртице, Под животом и Витае фрагмента; збирка приповедака Кад руже цветају; романи Дошљаци и Чедомир Илић

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: