Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek Ostalo

Analiza zašto Novak Djoković pobedjuje

 

NOVAK NO LIMITS

Analiza zašto Novak Djoković pobedjuje. Koje su to osobine zbog kojih je Novak nepobediv i tako iznad svoh tenisera današnjice

 

On dobija u vašoj glavi

On nije ubica, Novak Đoković, ali on zna kako da namesti ubistvo. Više nego bilo koji drugi igrač u tenisu, on zna kako da vas tera, da vas udara, kako da vas natera da budete svoj najgori neprijatelj. Vi imate limite, u tempu, moći, upornosti, istrajnosti – i on ne samo da zna kako da ih pronađe, već i da ih prevlada, uz minimalan rizik za sebe. On šalje sigurne udarce malo dublje nego što biste vi to želeli. Vuče vas u širinu terena, terajući vas da trčite jače da biste stigli lopticu. Njegovi udarci lete ka vama sa malo više snage nego što očekujete.

Analiza zašto Novak Djoković pobedjuje
Novak Djoković

Da biste bilo ravnopravni s njim, uvek morate da uradite malo više od onog što ste sposobni da uradite komforno – ne mnogo više, jer je njegov um setovan na „oprezno“, on ne pokušava da vas gura prejako, već samo malo jače, i to sve vreme, tera vas neprekidno da radite više nego što ste sposobni da uradite rutinski, i na kraju vas dovede do toga da posumnjate u svoje mogućnosti. Natera vas da i vi počnete da pritiskate. Gađate spoljne linije umesto unutrašnjih, ili dodate još malo snage svom servisu, ili pokušavate da ubijete poen suludom viner dijagonalom umesto da samo vratite lopticu u igru. I počinjete da pravite greške, čak i kada vas on ne natera direktno na to.

On dobija u vašoj glavi, i dok vas udarcima i tempom uništava spolja, pomaže vam mentalno da pobedite sami sebe iznutra.

Zastrašujuća dekonstrukcija ideje Federera

Impresivno je gledati kako to radi bilo kome. Njegova 6:0, 6:1, 6:2 dekonstrukcija cele ideje hrvatskog tenisera Marina Čilića u polufinalu, je remek delo kontrolisane agresije, zapanjujuće čak i ako znate da Marin Čilić, prošlogodišnji šampion US opena, možda igra povređen. Ali videti ga da to isto radi Rodžeru Federeru, igraču za koga se toliko dugo mislilo da nema granice, da li u tempu, snazi ili bilo čemu drugom, bilo je zastrašujuće. Novak Đoković je osvojio treći ovogodišnji gren slem i US Open pobedom nad Federerom sa 6:4, 5:7, 6:4, 6:4, i to na način na koji je to radio cele godine – nivoom igre koji je retko viđan u istoriji tenisa.

Rodžer Federer ima 34 godine, ali je stigao do finala US Opena osvojivši 28 setova uzastopce. Čini se da je Federer imao najbolji ulaz u jedan gren slem u poslednjih nekoliko godina, mnogi su govorili da igra najbolji tenis u svojoj karijeri, a u poslednje dve nedelje taj argument se činio mnogo realnijim nego ranije. Sve je bilo pesma, osvajao je mrežu, sekao poene, pod neverovatnim uglovima pogađao niske bekhende dok mu je kosa lepršala u smeru udaraca – sve je bilo simfonija. Protiv svog zemljaka Stanislasa Vavrinke u polufinalu, odbacio je švajcarski pacifizam. Znate onu scenu iz svakog špijunskog filma kada tajni agent koristi tajni kod da otvori super osigurani švajcarski sef, vadeći iz njega potom pištolj, keš i pasoše i kakve druge vrednosti? E tako je bilo, samo što je Vavrinka bio sef.

Mentalno, najjači sportista ikada

Protiv Đokovića, dva aspekta Federerove igre, koji su bili najimpresivniji u njegovim prethodnim mečevima, prvi servis i bekend, pali su, ne drastično ali primetno. On nije osvojio manje od 80 odsto poena na svoj prvi servis ni na jednom meču na turniru, protiv Novaka je bilo 71 odsto. Uzeo je 22 od 28 poena na mreži protiv Vavrinke, 23 od 28 protiv Gaskea, a protiv Novaka 39 od 59. Dolazio je na mrežu prečesto i pritiskao prejako. Njegovi bekhendi su leteli predugo. Forhendi su leteli svuda okolo. Njegove 54 neiznuđene greške jednake su zbiru grešaka iz tri poslednja meča, i to sve mečeva protiv tenisera iz top 15. I nije on igrao loše, s vremena na vreme ispalio bi udarce koji oduzimaju dah, ali igrao je dovoljno loše. Zahvaljujući dugom odlaganju zbog kiše, igrao je na Ešu uveče, u vreme koje voli u kada je stadion njegov, pred publikom koja bi skakala kada bi Đoković promašio servis…

Novak se okliznuo i teško pao u prvom setu, ali je Federer bio taj koji je izgledao zbunjeno. I možda su to bili nervi, možda je to bila stegnutost, ali reći da je to bilo presudno, bilo bi teranje na Rodžerovu vodenicu. Veći deo onoga što je krenulo loše za njega, pa čak i za njega prihološki, bila je posledica blizine jednog igrača s druge strane mreže…

Ozbiljno, šta su u ovom trenutku Novakove slabosti?

On je postao mentalno najjači sportista koga sam ikada video. Mislim da se publika još uvek navikava na njega, a on i dalje želi da bude prihvaćen i slavljen kao što zaslužuje, ali i da nekako pronađe način kako da i činjenicu da to nije pretvori u briljantan tenis. Nakon sjajnog udarca, poslaće taj pogled ranjenika, otvorenih nozdrva, prkosno, pokazujući superiornost i sugerišući: Odigrao sam ovako jer ste me povredili.

Fizički, on je osa (isečenog struka i izgrađenih grudi) kombinovana sa plesačem (naizgled nesigurnim, ali nezaustavljivim). Ima tenisera koji plutaju po terenu bezveze, udarajući lopticu kako bi otprilike trebalo. Novak Đoković ne pravi nesvrsishodne pokrete. Napred, nazad, iskorak, on na terenu crta tenisku koreografiju, izgleda kao da sve što treba da uradi da dođe do lopte je da trči tamo gde već unapred zna da će ona, loptica, biti. Rodžer Federer je gubio poene na mreži zbog Đokovićevih neverovatnih pasingšotova, ali i zbog toga što ga je Novak terao da pokušava više nego što je ovaj mogao da izvuče. Novak Đoković je brži, spremniji, jači, ali ujedno i strpljiviji u primeni tih svojih prednosti od bilo koga ko igra tenis. On je ogroman teniser, bez obzira da li vam se njegova igra sviđa ili ne.

Obilje u dolini pepela

Bila je ovo čudna i na neki način uznemirujuća godina na US openu. Obeležilo ju je nasilno i neopravdano hapšenje bivšeg američkog tenisera Džejmsa Blejka ispred njegovog hotela na Menhetnu, možda čak i više od svega što se desilo na terenu. Sukob između demokratije i represije, između pripadanja i oduzimanja mogućnosti da negde pripadate, na neki način su osnovne suprotnosti ovog turnira još otkako je pre 100 godina preseljen u Njujork. Tada je elita, koja se trudila da se turnir zadrži u Njuportu, gde su viđena njegova prva 34 izdanja, tvrdila da je Njujork previše vulgaran, da su tu ljudi niže klase. „Pretvorićete tenis u bejzbol“, – govorili su podrugljivo, „dobićete ljude koji zvižde na tribinama.“ Prvi šampion US opena, davne 1881. godine, 19-godišnji student Harvadra, igrao je u prugastom sakou i sa kravatom. Gudački kvartet je pratio sve mečeve. Pomenuti Džejms Blejk je takođe studirao na Harvardu, iako nije bitno..

Da li se sećate doline prašine iz Velikog Getsbija. Sumorne, osiromašene ravnice pune pepela od uglja i smeća koju morate preći da biste stigli od elegantnih hotela u Njujorku do fensi žurki na Long Ajlendu? E baš tu igraju turnir sada. Na toj ravnici. U kasnim tridesetim pepeo je očišćen da bi bio napravljen teren Flešing Medouz. Tu je 1939-40 održan EXPO, a tema je bila „Svet sutrašnjice“. Trebalo je da sajam bude o budućnosti, ali u praksi se sve svelo na konzumiranje proizvoda (jedan od pro Njuport argumenata da se turnir vrati iz Njujorka, bio je da je Njujork previše komercionalizovan). Izgradili su svet sutrašnjice u dolini pepela, a od 1978. na tom mestu se igra tenis. Dogodilo se upravo ono čega su se protivnici igranja u Njujorku plašili – publika je raspoložena za viku i zviždanje, a turnir je postao bastion obilja.

Testirao je limite tenisa

Na terenu, to je bila godina Serene, ili su svi želeli da tako bude. Potom godina Rodžera Federera, sve dok nisu shvatili da ipak nije tako. Novak Đoković je tiho završio jednu od najvećih sezona u istoriji tenisa – osvojio je tri gren slema turnira i igrao u finalu četvrtog, što ga je stavilo za korak bliže kalendarskom gren slemu od Serene, ako se računa broj dobijenih mečeva. On je nakon pobede rekao da je ovo druga njegova najuspešnija godina, posle 2011, ali njegova draža jer je sada i muž i otac.

Izvan terena, nema tenisera koji može da utiče na političku pozadinu turnira. Na terenu, Đoković je uradio tenisu ono što radi svojim protivnicima. Učinio ga je jačim. Testirao je njegove limite. A onda je s njim uradio ono što je hteo.

 

Brajan Filips

Ostavite komentar

Ostavite komentar