Kolumna

Gluvo doba – Neradna nedelja ili zašto se ne radi nedeljom

 

NERADNA NEDELJA

Nedelja je dan kada se ne radi. Pravoslavni hrišćanin ne radi nedeljom jer je to Božija zapovest. Greh je raditi nedeljom.

 

Neradni dan nedelja. Dan kojim se odmara. Dan u kome se ne rade ni sitni kućni poslovi, spremanje oko kuće, sredjivanje bašte, placa, čišćenje kuće, šivenje, popravljenje. Vekovima unazad ljudi nisu radili. Nedelju su ukinuli oni koji su protiv čoveka, crkve i Boga.

Ne raditi nedeljom je Jevandjelska zapovest koju pripadnik pravoslavne vere i Crkve poštuje. Greh je raditi nedeljom. Nije smrtni greh ali je greh. To je protivljenje Tvorcu i maloverje, jer ne verujemo u Volju Njegovu i promisao, nego mislimo da je sve samo do nas i da moramo da radimo kako bi sve završili što smo mi naumili. Ne poštujemo time Božiju zapovest.

Odmor na palmi Nedelja je dan kada se ne radi. Pravoslavni hrišćanin ne radi nedeljom jer je to Božija zapovest. Greh je raditi nedeljom.

P: A kada ćemo to raditi ako ne nedeljom?

Subotom ili nekim drugim danom. Ali ne nedeljom. I ne crkvenim praznikom, kada je crveno slovo.

P: Ti si stvarno šašav, ko danas može da ne radi nedeljom? A i toliko svi radimo, toliko smo svi u obavezama da nam jedino nedelja ostaje da sredimo stvari po kući i završimo započeto?

Ko ka Gospodu krene jedan korak, Gospod ka njemu krene u tri koraka. Ko odluči da nedeljom ne radi, ko krene u tom pravci i da što više poštuje tu Božiju zapovest, Gospod će se postarati da mu to i omogući, kako bi imao vremena i mogućnosti da neometano i slobodno slavi Ime Gospodnje nedeljom. Ko želi da poštuje Boga, On će mu to i omogućiti. Ko u to ne veruje, ne veruje ni nešto posebno u Boga, slaba mu je vera. Ko ima veru jaku, brzo će i dočekati dokaz te vere. Svima koji krenu da ne rade nedeljom Gospod će omogućiti ne samo da ne rade nedeljom, nego i da ne rade crvenim slovom na crkvene praznike. Promeniće mu se posao ili radno vreme, svejedno.

Što vernik revnostnije poštuje to da ne radi nedeljom i crkvenim praznikom, to će mu Bog omogućiti da radi manje a ima sve više. Jer, Bogu je sve moguće.

Dugo sam odbijao da prihvatim da je nedelja stvarno neradni dan. Po prirodi stvari sve što pretekne od poslova ostane za nedelju. Ona je postala dan da se sve završi što je ostalo nedovršeno, iako je u Knjizi Postanja rečeno da je Bog šest dana stvarao svet i za 6 dana završio stvaranje sveta i da je videvši da je delo dobro uradjeno – „i bi dobro“, uzeo da se odmori sedmi dan. Odmor je rezervisan za nedelju od tada svakom živom biću, pre svega čoveku. To je Božija zapovest.

P: Ali ko još veruje u Boga i još da ti on zabranjuje da radiš nedeljom, pa kada ćemo stići sve da završimo (za života) što smo planirali?

Naši stari su verovali u to i nisu radili nedeljom, vekovima unazad. Nikada nije bilo potrebe raditi stalno, a posebno raditi nedeljom. Ni danas nema potrebe da se radi nedeljom. Ali, mi smo postali robovi ideja Francuske buržoaske revolucije da Bog ne postoji, da je čovek centar sveta i da je merilo uspeha biti bogat, uspešan, učen i/ili slavan, te da za to treba raditi, raditi, raditi …

Kad su ljudi odbacili Boga i prihvatili sve druge vrednosti kao zvezdu vodilju (odnosno ideje Lucifera), odrekli su se i nedelje kao dana kojim se odmara.

P: Pa šta Bogu znači da mi ne radimo nedeljom, ako mi to volimo, ako je to korisno, ako time doprinosimo dobrobiti sveta, društvu našoj porodici, deci. Šta je grešno u tome što šišam travu, okopavam korov, sredjujem garažu, pospremam kuću?

Bogu to nije ugodno, jer je on dao zapovest ljudima da ne rade nedeljom. Ako si Bogu neposlušan u malim zapovestima i pravilima, kako ćeš biti revnostan u zahtevnijim stvarima. Gospod zna zašto je sve na ovom svetu stvoreno i svaka Njegova zapovest je dušekorisna za čoveka, pomaže mu u poduhvatu spasenja duše. Ako misliš da si pametniji od Boga, onda služiš ciljevima onog nepojamnika koji je prvi pomislio da i on može biti velik kao Bog, služiš ciljevima Satane, palog andjela.

Prvi put kada sam doneo odluku da ne radim nedeljom, bilo mi je teško. Nisam znao šta nedeljom da radim sam sa sobom. Brinuo sam se zbog svih nezavršenih stvari, bio sam nervozan i smeten. Jedva sam čekao da nedelja prodje, da krenem da radim nešto, da se organizujem. Ali sam istrajavao u odluci. Ubrzo su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Kad znaš da nedeljom ne radiš, drugačije planiraš i sve završiš sa subotom. Uz to, kao i da mi je neka nevidljiva ruka pomagala, jer sam lakše sve završavao i sve se lako uklapalo. Sad ne mogu da dočekam nedelju. Nedeljom sada uživam. Imam taj osećaj slobode da se posvetim sebi i bukvalno sve obaveze i brige koje imam jednostavno nestanu. Znam da je nedelja samo moj dan.

P: Šta da radim nedeljom, ako ne mogu da radim?

Prvo i osnovno, idi nedeljom na liturgiju da dobiješ blagoslov za sledeću nedelju i da nahraniš dušu blagodaću Svetog Duha. Zahvali se Bogu na liturgiji svojim prisustvom na svemu što ti Gospod daje. Liturgija je jedina i najveća obaveza koju imaš nedeljom, sve ostalo su nevažne i nebitne stvari.

Zatim odmaraj. Posveti se porodici. Razgovaraj sa ukućanima. Spremi nedeljni ručak ili otidji negde sa porodicom na ručak. Čitaj dušekorisnu literaturu. Istražuj oblasti koje te zanimaju a za njih nemaš vremena. Pozovi prijatelje u goste. Ili se sa njima nadji u nekom prijatnom ambijentu. Otidji u prirodu.

Ispuni dan radošću. Nedelja je dan radosti, dan Vaskrsenja, pobeda života nad smrti, trijumf večnog nad neprolaznim. Zato ne robuj prolaznom sveti i prestani da radiš nedeljom. Kad god radiš ti si u brigama, u strahovima, u grču i nervozi zbog vremena koje prolazi.

Kad jednom doneseš odluku da ne radiš nedeljom, umesto zlih duhova koji te plaše, na njihovo mesto stupa Gospod Bog koji donosi mir i radost.

Zato je nedelja dan kada se ne radi!

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

12 komentara

  • za promenu bi mogao Bog da se pokaze na neki nacin ljudima i odmah bi se pitanje vere u njega i pridrzavanje njegovih zapovesti resilo preko noci. drugo,kazes u drugim tekstovima kako Bog dopusta svo ovo zlo i ovakav svet. pa kako za ime Boga da u ovakvom svetu gde je vreme novac i sve se meri novcem obican covek moze sebi priustiti takve stvari o kojima ti pises. lepo zboris ali je to u domenima fantastike.

  • Pitanje vere bi se rešilo preko noći kad bi se Bog ukazao svima. Da li?

    Da je santa kruz čitao Stari zavet i kako je Mojsiju i jevrejima sam Bog u oblaku pokazivao put, kako ih je kažnjavao i uzdizao nedvosmisleno, pa opet ti isti ljudi u samom Božijem prisustvu počeše da obožavaju idola zlatno telo i da bivaju idolopoklonici, iako im to beše zabranjeno.

    Slabo razumete ljudsku slabost i podložnost grehu, kao što ne znate da smo mi ljudi pala bića koja žive u palom svetu, gde smo izloženi dejstvu drevnog zla, djavola.

    Kad i ako to shvatite, shvatićete da je moj naučno fantastični svet manje fantastičan od stvarnog sveta, kao i da sam živim ne radeći nedeljom, kao što poznajem mnoge koji takodje ne rade nedeljom, poštujući Božije zapovesti.

    I žive bolje od većine ljudi koji su gonjeni da gone život, novac, sticanje, status, ispunjenja.

    Reče Sin Božiji da su blaženi oni koji ne videše a poverovaše.

    A vi nit vidoste, nit poverovaste. Muka od života.

  • Žao mi je samo što ovaj tekst glorifikuje pogrešan dan od odmora,jer u Bibliji t.j.Svetom Pismu nigde se ne spominje nedelja kao jedna od 10 božijih zapovesti.Četvrta zapovest koju je Bog dao na Sinaju sa ostalih šest je zapovest o svetkovanju subote,a crkva u ranom posle apostolskom periodu dala je sebi za pravo da prenese svetost sa subote na nedelju.Ali to nije Božija volja .Pao odnosno grešan čovek ne bi smeo menjati ono što je Bog uspostavio za sveto.

  • Gospava, detaljna objašnjenja o ovoj temi imate na sajtu Svetosavlje,pod temom „Nedelja i subota u Svetom pismu.“
    A da je stvarno tako kako se kaže,da ukoliko učinimo prema Gospodu jedan korak On će prema nama tri,posvedočiće svako ko se rešio da taj jedan korak i učini.
    Teško je svima nama koji smo odrastali u porodicama u kojima Hrist nije bio na prvom mestu..Mnogo se protivimo,tražimo objašnjenja.A valjda to mora tako.No,On će uvek naći načina da na putu zadrži svakoga ko se usudio da zakorači.Hvala Mu na tome beskrajno.
    Slava Bogu!

  • S obzirom da je Petkana uputila gospoju na pravu adresu, meni ostaje samo malo da dodam.

    Bog je zapovedio da se šest dana radi a sedmi odmara. Za vreme trajanja Starog zaveta jevreji su subotu svetkovali kao dan odmora.

    Dolaskom Sina Božijeg na zemlju i medju ljude uspostavljen je Njegovim stradanjem Novi zavet ljudi sa Bogom.

    U Starom zavetu su jevreji bili izabrani narod Božiji dok je u Novom zavetu svaki čovek pozvan da udje u Carstvo nebesko ako se krsti, ispunjava Božije zapovesti i živi čiste savesti i mirna srca bez greha.

    U starom Zavetu su se ljudi čistili darovima i obredima sveštenika, u Novom zavetu se ljudi čiste kajanjem, ispovešću, postom i pričešćem.

    Novi Zavet je nastavak Starog zaveta uz izmene koje se sam Gospod kroz Sina doneo i uneo medju verni narod.

    Nosioci Starog zaveta su jevreji koji do dana današnjeg slave subotu. Oni nisu prepoznali Spasitelja i čak su ga razapeli iz slepe mržnje.

    A apostoli hrišćanski su nedelju odredili za dan odmora, jer je to dan u koji je Vaskrsao Hristos. Otuda je nedelja kraj svega, kraj nedelje, kraj stvaranja, kraj života ali i smrti, i to je početak Večnosti.

    Oni to nisu uradili na svoju ruku, u inat jevrejima, jer su i oni bili jevreji i duboko poštovali Stari zavet i jevrejske zakone, nego su to uradili pod dejstvom Svetog Duha. Baš kao što je i Isus rekao da je on došao da ukine Zakon (jevreja) kako bi ga ispunio (u potpunosti). To se odnosi na sva proročanstva o Njegovom dolasku koja se nalaze u Starom zavetu ali i u uspostavljanju Novog zaveta.

    Nedelja je zakon Novog zaveta, ne zakon onih koji su odbacili Hrista.

  • Za vreme Starog Zaveta svetkovala se subota to ste u pravu, za vreme Isusa Hrista svetkovala se subota, cak i posle Hristovog vaznesenja svetkovala se subota Dela Apostolska 13,42 i svako poglavlje do 17 govori da su svetkovali subotu i dalje. Sta god da pise na sajtu pravoslavne crkve, nedelja kao dan nije imala svoje ime do treceg veka kad je tradicija promenjena (Car konstantin 321 7.mart) .. od tada se svetkuje nedelja. Citajte Cajkanovica, citajte istoriju, manite SAJTOVE..

  • Mcj ne bi trebalo kao problem da vidite u tome da je nedelja proglašena za neradnu nakon par vekova.

    U Pravoslavnoj crkvi se sve dešava kroz blagoslov Svetog Duha i ako su to episkopi i car Konstanti uveli, nisu to uradili napamet, ni iz političkih razloga, nego po promišlju Božijem.

    Dok Gospod Isus Hrist nije na tajnoj večeri razlomio i osveštao hleb i podelio ga apostolima kao telo svoje i osveštao vino i dao ga kao krv svoju, do tada su se ljudi čistili od greha žrtvovanjem teladi u hramovima.

    Subota pripada Starom zavetu, nedelja Novom zavetu. Ne živite u predrasudi kao Jevreji, jer ako ne poštujete nedelju, gordo se protivite Crkvi a i samom Gospodu, jer svoje mišljenje stavljate naspram Svih Svetih. Nije problem da imate svoje mišljenje, to vam Crkva ne ukida, nego vas uči šta je ispravno delanje i mišljenje.

    A vi kako hoćete, rečeno vam je.

  • Pozdrav u Starom Zavetu u prvoj Mojsijevoj knjizi Bog je sve stvarao 6 dana,a 7.-mi je odmorio što odgovara nedelji,u drugim knjigama Mojsijevim i kroz celi Stari zavet subota je neradni dan,ali u Novom Zavetu Isus je Vaskrsao u nedelju pa se zbog toga proslavlja nedelja kao neradni dan i dan koji je posvećen Isusovom Vaskrsenju,to je ustanovljeno u doba cara Konstantina a dalje su to potvrđivali Svi Sveti Oci.

  • Prijatelji moj, koj god da si pročitaj malo bolje Bibliju i ne iznosi dezinformacije nelupaj,Shabat ili Subota je po Biblija 7dan, nedelju slaviša zbog poštovanja Hristu koji je dao svoj život radi tvog greha i svih nas, da je Nedelja 7dan neradni kako ti kažeš prijatelju moj Bog bi Hrista vaskrsao ili u Subotu ili u ponedeljak. Sa samim Bogom su po biblija bili Adam i Eva u Subotu kad su i zbačeni iz raja a i sam je Hrist rekao, nisam ja došao da ukinem zakone Božije već da ih ispunim, pa pošto je Hrist zakon ispunio ti slaviša Nedelju al ne zato što su je jevreji tako slavili ili zato što je Bog tako reko.

  • Telefon mi malo baguje pa pravopis nije dobar, Hteo sam reći pročitaj malo bolje bibliju, Hristu je stalo do svih nas, kako bi bili u carstvu nebeskom sa njim, a samom luciferu je cilj da da nas udalji od Gospoda Boga, jedna je stvar od milion koju kvari sotona preko ljudi, je reč Boga u Bibliji, Shabat na hebreskom znači dan odmora, Bog je reko čuvajte dakle Subotu jer vam je sveta, ko bi je oskrnavio da se pogubi, Dugi niz godina, dan odmora bila je Subota, ovo je promenio car Konstantin 321god i uveo nedelju, ediktom o nedelji (venerabili Solis) časni dan sunca kao obavezan dan za svetkovanje, taj dan su slavili poštovaoci boga nepobedivog sunca, čiji je kult uveo car Aurelijan, i Mitre glavnog boga mitraističke religije, čiji su poklonici živeli širom Grčke, Rima i Persije, A u Bibliji piše, Ja sam Gospod Bog tvoj :nemoj imati drugih Bogova osim mene… nemoj im se klanjati niti im služiti, ovo pišem, ne u nameri braćo i sestre da pametujem nego da vam otvorim oči da neupadate u greh,jer Hristov dolazak je blizu.

  • Nemojte da vas prevare Nedelja nije dan za odmor, Subota je 7 dan posvecen Bogu, ova danasnja crkva nije prava crkva to su samo obicne gradjevine. Prava Isusova crkva su ljudi.

Ostavite komentar