BOŽE BLAGI I PREBLAGI
Bože blagi i preblagi,
dotrajavam zemaljski vek.
Ustaju misli na mene,
vojuju protiv mene zle.
Umujem neka grdna umovanja.
Iz njih crni pas istrči
i laje na zvezde.
U mome vrtu grana se prelomila.
Strašan je to znak od Tebe.
Jer ističe vreme za pokajanje,
pomiluj mene palog.
Novica Tadić
HVALITE ME POSLE SMRTI
Hvalite me posle smrti.
Biću tada varnica
ognja paklenog, ili takvo
(ništavno i neuhvatljivo)
štogod.
Hvalite me posle smrti.
Znam, vi to možete.
Vi ste uvežbani i spremni.
Vi pevate u crnim horovima.
Novica Tadić
Novica Tadić rođen je 17. jula 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina (Crna Gora) a preminuo u Zemunu, 23.01.2011. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.
U beležnici „Grdana“ Novica Tadić je zapisao i ovo: „Poezija je za mene izvor saznanja: svet sam kroz stihove saznavao, otvarao se besmisao i praznina. I obrnuto. Iz tog otvorenog bezdana, dolazili su inspiracija i podsticaj.
Moja poezija je lirski mozaik, sastavljen od raznih kamenčića, a svaki me je udario i taj delić od mog nevoljnog života poprimio ponešto što ne mogu opisati i racionalno dokučiti.“
Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku (1988), Kobac (1990), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994), Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007), Izabrane pesme (2009).
Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: „Ljubiša Jocić“, „Milan Rakić“, „Stanislav Vinaver“, Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade „Branko Ćopić“ i „Đura Jakšić“. Za zbirku pesama Neznan, koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu „Meša Selimović“.
Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.
Bio je urednik „Književne reči“ (10 godina), „Vidika“, glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću „Rad“, kao i glavni urednik „Književne kritike“.
„U mojim pesmama pulsira prikrivena ironija prema svakodnevici i ljudima zarobljenim žudnjom za sticanjem i materijalnim posedovanjem. Ovovremeni ljudi su daleko od prave vere, pobožnosti i milosrđa.“