Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Kako uživati u životu – Veruj u dobro

 

Kako uživati u životu

ČETRDESET PETI DAN

 

VERUJ U DOBRO

 

Nedavno sam na FB razgovarao sa jednim kreativnim čovekom koji opterećen lošim iskustvima, zamućenim vizijama, traži svoj životni put. Upitao me je u jednom trenutku, naglo presekavši razgovor: “A kako uživati u životu?“

To me je stavilo u situaciju da brzo reagujem izdvojivši ono u šta duboko verujem i u šta sam se mnogo puta uverio kroz svoj i kroz živote drugih ljudi, da predstavlja kvalitetnu suštinu jednog dobro vođenog života. Posebno je bilo potrebno da se brzo reaguje jer je sagovornik tipičan primer nezadovoljnog čoveka koji u tami kroz koju prolazi veruje da sve što mu se kaže već zna i očekuje da čuje nešto što nikada nije čuo. Velika istina u duhovnom razvoju čoveka jeste da su najveće vrednosti koje život čine posebnim, uzvišenim i vrednim, one koje su već deo ili koje bi valjalo da budu snažnije ugrađen deo života, vrednosti koje čekaju da ponovo budu prepoznate. To su svakom čoveku bliske istine za čije je objašnjenje i definisanje potrebno malo jednostavnih, svakodnevnih toplih reči. Kada ste to u stanju da razumete, kada to zaista prihvatite, znak je da je vaše buđenje, vaš put u stabilan i kvalitetan život započeo.

Srfeća - Kako uživati u životu – Veruj u dobro

Ispunjavanje ljubavlju

Iako su  mi roditelji dugo vremena govorili kako je važno da sve što radim ispunim ljubavlju, da sve o čemu razmišljam razmišljam kroz osećaj ljubavi, ja sam tek poslednjih, možda eto pet godina, shvatio šta je snaga i suština prisustva ljubavi u životu i zašto se kaže „Ljubav osvešćuje razum“. Jedino nisu morali da mi objašnjavaju kako je važno da uvek sa ljudima razgovaram u vibraciji ljubavi, mogao bih da kažem da sam se tako rodio ali je istinitije da mi je to usađeno u prvim godinama života.

Prvi put, onako punim mislima, srcem i dušom, osvestio sam to tokom magistarskih studija. Na osnovnim studijama, iako sam ulagao velikog truda u spremanje ispita, dešavale su se meni tada neverovatne situacije. Ili je bilo da zaboravim u trenutku sve naučeno pa da se setim kada kročim nogom sa fakulteta, ili je bilo da profesor ne beleži kvalitet naših odgovora a ceo dan ispituje pa moj veoma dobar odgovor pomeša sa odgovorom ekstremnog neznalice i još me na kraju celog dana, onako izmorenog čekajući večernje sate da mi upiše ocenu, protrese komentrom kako je očekivao više i kako je odgovor bio za šest i nikako više. Bila je i jedna situacija da je profesor došao na ispit pod dejstvom nekog od zabranjenih opijata. Nakon mog briljantnog odgovora postavio je to isto pitanje jer se nije sećao da me je to pitao pre dvadeset minuta. U šoku zaboravih pola odgovora pa pružih daleko skromnije znanje nego u prvom izlaganju.  I tako dalje, i tako neprijatnije.

Tada nisam znao koliko ono što mislim ili osećam, ono što sam poneo sa sobom na fakultet, sumnje i strahove, može da utiče na sagovornika, u ovom slučaju na profesora. Za navedene loše postupke profesora nema nekog posebnog opravdanja ali ono što sam vremenom shvatio je da je nemoćno dejstvo bilo koje negativne, nečasne “moći“ nad osobom koja u sebi nosi mir kao posledicu velike ljubavi koju čovek može da pusti u sebe. Tada to nisam znao ali danas to znam jako dobro.

Na magistarske studije došao sam sa odlukom da kroz njih prođem daleko bolje i prijatnije nego na redovnim studijama što je ujedno bio i jedini uslov pod kojim sam želeo da nastavim školovanje. I to se zaista i dogodilo. Istina je da je to bila oblast u kojoj sam imao profesionalno iskustvo ali svako ko je studirao, zna dobro šta znači imati nekoliko knjiga po ispitu, bez obzira na prethodno znanje. Na svim ispitima uključujući i odbranu magistarske teze uspeo sam da pokažem usuđujem se reći maksimalno i najkreativnije teoretsko i praktično znanje. Moji su profesori to veoma cenili i nagradili najvećom ocenom, od prvog do poslednjeg dana. Studije su tekle u novoj atmosferi visoko profesionalne akademske institucije sa studentima posvećenim profesorima, ekspertima svako u svojoj oblasti. A šta je bio moj doprinos svemu tome sem pokazanog znanja? Ja sam studirao i na ispite izlazio u osećanju, vibraciji i atmosferi ljubavi. Mislim da sam već o tome govorio ali nije na odmet da ponovim. U svakom kretanju na fakultet  u radosti sam video svoje sagovornike, profesore i sebe, u toploj prijatnoj svetlosti u prostoru forme velikog simetričnog jajeta, ispunjene ljubavlju, osećao sebe ispunjenog ljubavlju kao i naš razgovor i svetlosni prostor u kojem se nalazimo. Svaki put ali baš svaki, rezultat toga je bio uspeh ostvaren na najprijatniji mogući način u najprijatnijim mogućim uslovima. Tako je počelo, tako je trajalo i tako se završilo, u velikoj radosti i uspehu.

Ovakav pristup životu raširio sam na sve što mislim i činim i pokazalo se jednako delotvornim. Ponekad kada nisam u najboljem raspoloženju, desi se da mi u trenutku dođe misao koja me „razbudi“: „Zaboravio si na ljubav!“ Nekada zaborav potraje duže a nekad jednostavno ne postoji. To mi je dragoceni podsetnik da je potrebno uložiti još truda u negovanje prisustva suštinske ljubavi kako bi život dobio punoću i kvalitetno samoostvarenje. Bez prisustva ljubavi toga jednostavno nema.

Svaki nesporazum, svaki problem, svaka nejasnoća u komunikaciji, teška reč izrečena ili primljena, sumnja ili nekad veliko, važno, nekad teško pitanje, kada se dopusti da ljubav uđe u život, u misli, prostruji telom, rešava se na onaj najbolji, jedini ispravan – plemenit način. Ljubav topi bes, mržnju, zameranje, sve ono što šteti i duši i telu. Vrlo je verovatno  kako to već znate ali je pitanje koliko to zaista primenjujete u svom životu, koliko dozvoljavate da neke druge misli u složenim životnim situacijama zauzmu prostor u vama. Setite se svaki put toga kada vas prema nekome ili nečemu uhvati neko loše osećanje. Zaustavite se, udahnite, setite se koliku moć nad našim životima ima ljubav i tek onda počnite da delujete. Ako već niste, uverićete se šta znači živeti jedan bolji život u kojem se odluke donose iz mira koji počiva na temeljima najčistije ljubavi prema svakom živom biću i prema svemu što čini naše živote.

Verovanje u Dobro

Drugi dragocen momenat bio je kada sam konačno razumeo knjige koje govore o važnosti pozitivnog razmišljanja. Srećom, to se dogodilo davno. Na vreme sam shvatio da ljudi koji neprestano odbijaju, kritikuju ili prave loše iluzije na sve što govori o važnosti pozitivnog mišljenja žive živote pune tereta. Danas kada razgovaram sa ljudima čiji je život zastao pred preprekom jedno od prvih pitanja ili konstatacija je: „U šta ti veruješ? U šta si izabrao da veruješ? U dobro ili u loše?“ Statistika pokazuje da većem broju ljudi život oblikuju loša iskustva i da na tim temeljima grade svoje vrednosti, ono u šta veruju oblikujući tako ceo svoj život kao idelano tlo na kojem kontinuirano bujaju neuspesi i razočaranja.

Iako verujem da se svakom čoveku može pomoći ima nešto što se zove komfor dugog boravka u atmosferi lošeg negativno usvojenog obrasca, lošim životnim situacijama i uslovima koji su nastali kao  direktna posledica toga. Ljudi taj „komfor“ teško napuštaju. Ponekad su u stanju da se bore kao zveri ako pokušate na bio koji način da ih izmestite iz takvog života. Njihovim životom vlada učvršćena vera u loše. Često brojnim, gledano tehnički, „logičnim“ pametno spakovanim argumentima odbijaju svaki razgovor koji ima makar i najmanju asocijaciju na pozitivno, uspešno, srećno ili lepo. Ponekad vam ne ostave prostor da im pomognete. Nije jednostavno to doživeti, kada gledate čoveka u patnji a znate da postoji način da iz toga izađe, način koji vam je zabranjen da ga do kraja izgovorite i primenite.

Sa godinama traženja u želji da se dođe do što čistije, jasnije misli koja će me lako, najbrže i najefikasnije  uvesti u mir, u svojoj snazi i jednostavnosti iskristalisala se ova: “U dobro verujem i dobro jeste.“ U svakom trenutku u životu kada osetim i najmanji nemir, bilo kakvu lošu vibraciju, tugu, nespokoj, brigu, strah, počinjem u sebi a ponekad i glasno da izgovaram te jednostavne a snažne reči: „U dobro verujem i dobro jeste, u dobro verujem i dobro jeste, u dobro verujem i dobro jeste…“ U šetnji, u vožnji, pred san, pri buđenju, svaki put i u svakom trenutku kada osetim da mi je potrebno da nađem svoj mir, pobedim strahove i sumnje u sebi.

Ove reči imaju ogromnu moć nad mojim životom, same po sebi ali i mojom voljom da im dam tu snagu jer ja sam izabrao da verujem u dobro. Taj izbor meni svakodnevno vraća ne time da moj život uvek liči na Diznijev film već time da i kada se nađem u težim životnim situacijama sebe brže i kvalitetnije dovedem u stanje iz kojeg se pronalaze dobra rešenja. Čak i ako u početku usled negativnih vibracija u telu i duši ne osećate dejstvo tih reči, budite uporni, ponavljajte ih, neka izgovaranje traje do potpunog umirenja. Nakon nekog vremena dolazi do nečega kad ja sebi obično kažem: „Evo škljocnulo je.“ To je trenutak kada u vama dobro počinje da zamenjuje loše, kada osetite kako vam telo lagano, postepeno preplavljuje jedan nezaustavljivi mir…

Zahvalnost

Da li ste svesni dobrih stvari u vašem životu? Da li ste sad odmah u stanju da nabrojite dobre stvari koje čine vaš život posebnim, vrednim življenja, bez obzira na one delove koji trenutno nisu u najboljem izdanju? Koliko u stvari često zaboravljate na dobre stvari u vašem životu? Koliko se često setite, koliko često osvešćujete dobro koje je sastavni deo vašeg života? Toliko koliko često mislite o dobrim delovima vaših života toliko dobro i srećno živite bez obzira na, i uprkos datim okolnostima. A ima nebrojeno mnogo razloga za za zahvalnost: Zahvalnost što ste se probudili živi i zdravi i što ulazite u još jedan dan vašeg života, u još jedan mesec, godinu. Zahvalnost što imate divnu porodicu, partnera, prijatelja, kućnog ljubimca, posao, dom, zahvalnost što uživate u ukusnom obroku, kafi, popodnevnom odmoru. Zahvalnost što imate sa kim da podelite najveće životne brige i tajne.

Na vama je da izaberete prema kom ćete upraviti sopstvenu zahvalnost, prema Bogu, prema Univerzumu, prema Životu. Najbolje po vas i vaš život bilo bi da zahvalnost postane sastavni deo vašeg života a uz pomoć malog jednostavnog jutarnjeg i večernjeg rituala u toku kojeg ćete svakoga dana u nekoliko sekundi pustiti da to osećanje ovlada vama. Ujutro kada počinjete dan i uveče kada krećete na počinak, neka vašim mislima prođe osećaj zahvalnosti za sve dobro što čini vaš život. To je pored ljubavi i verovanja u dobro, treći sastavni deo najsnažnijeg mogućeg temelja jednog dobrog, punog, srećnog, uspešnog i zaokruženog života. Kakvo je osećanje osećanje zahvalnosti saznajte sami. Takođe saznajte šta to čini vašem raspoloženju, svakom vašem danu, vašem životu. U osećanju iskrene ljubavi  verovanjem u dobro uz osećaj velike zahvalnosti  dobijate veliku priliku da živite život onako kako ga žive istinski srećni, svojim životom zadovoljni ljudi. Okolnosti su prvo nastale u mislima nekih drugih ljudi kao i u našima. Kada to znate onda znate da se na okolnosti može delovati na isti način, mislima, stabilnim, zdravim, srećnim mislima punim ljubavi. Samo tako možete očekivati promene koje život vode na jedan viši nivo, u jedan novi kvalitet. Nije uvek lako ali iskrena želja i predana upornost stvaraju tu dragocenu priliku za prelazak u zonu boljeg života. Samo uporne i istinski zahvalne ljude za sve dobro u životu ali i za loša iskustva koja ojačavaju čoveka čeka nagrada, osećanje mira i iskrene životne radosti kojima mnogi teže a manji deo uspe da ih ostvari. Na vama je da izaberete kako ćete živeti, kojima ćete se prikloniti.

Ako ste ovog trenutka u nemiru koji vas sprečava da jasno mislite pa iako niste, uzmite jednu sveščicu i u nju zapisujte uvek kada se setite nečeg dobrog u vašem životu. Povremeno pročitajte šta ste ubeležili i nastavite da zapisujete.

Što sveska bude punija, bićete zadovoljniji, što budete zadovoljniji bićete mirniji, što budete mirniji bolje ćete rasuđivati, što bolje budete rasuđivali donešene odluke biće preciznije i korisnije po vaš život. Na kraju ovog lanca nalazi se sreća, sreća u punoj svesnosti zbog svega zbog čega vaš život svakoga dana postaje sve vredniji življenja. Sve ostalo što život bude donosio, ma kako ponekad bilo teško ili složeno, uspevaćete da rešavate daleko lakše.

A sad, idemo dalje.

Živeli!

Branislav Mihajlov

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar