Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

VEK KOMBINATA KOSOVO U OBILIĆU

Monografija o Rudarsko-hemijsko-metaluruškom kombinatu u Obiliću Dragoslava S. Ćetkovića i Branka V. Inića

Na 250 strana monografije sadržani su tekstovi i slike o sto godina istraživanja i eksploatacije uglja i šezdeset godina proizvodnje električne energije. Oba autora potiču iz rudarskih porodica

Monografija o Rudarsko-hemijsko-metaluruškom kombinatu u Obiliću

Na svečanoj promociji u prostorijama Privredne komore Srbije na Terazijama, predstavljena je monografija „Vek postojanja i razvoja kombinata „Kosovo“ u Obiliću, autora Dragoslava S. Ćetkovića i Branka V. Inića, koja je nedavno objavljena u izdanju „Obeležja plus“ a čije su finansiranje obezbedili Površinski kopovi „Kosovo“ i Termoelektrane „Kosovo“ iz Obilića na čelu sa direktorima Srđom Kovačevićem i Zoranom Stanisavljevićem. Monografija na 250 strana donosi tekstove i slike o sto godina istraživanja i eksploatacije uglja i šezdeset godina proizvodnje električne energije.

Prisutni su minutom ćutanja odali poštu Obilićanima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu i stradalim od albanskih zverstava i NATO agresije i svim preminulim u Obiliću i širom Srbije. Program je vodio poznati spiker i novinar RTP-a Jugoslav Rađenović, danas viši savetnik u Fondu za medije. Poeziju o Kosovu kao i delove iz monografije čitala je poznata dramska umetnica Jasmina Stojiljković, a svoje pesme govorila je i pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić. Svečanost je umetnički osmišljena i muzičkim numerama ansambla „Renesansa“ i pevačice Jasmine Hinić.

O hlebu sa devet kora

Oba autora monografije „Vek postojanja i razvoja kombinata „Kosovo“ u Obiliću“, potiču iz rudarskih porodica. A osnovna nit ovoj retrospektivnoj priči o Kombinatu, bila je da autori nakon višedecenijskog sakupljanja materijala, daruju svom narodu ovu monografiju, u kojoj su uz pomoć sačuvane lične nepublikovane arhivske građe, kao i kroz lična sećanja rudara, na najbolji način dočarali razvoj kombinata, ali i dešavanja u Obiliću, rekao je na početku Rađenović. Otac Dragoslava Ćetkovića, Savo Ćetković je od svoje sedamnaeste godine pa sve do penzije radio kao rudar u rudniku „Kosovo“. On je sa vršnjacima Gapom Tomićem, Jankom Orlićem, Bajramom Barbatovcijem, Gigom Mitrovićem, Dinom Stevićem, Trajkom Ničićem, Đurom Cvijanovićem, Mladenom Stankovićem, Dušanom Stanojevićem i mnogim drugim bio pionir kosovskog rudarstva jer su oni 1921. godine započeli prvo iskopavanje uglja na Čairu, pokraj reke Sitnice u Crkvenoj Vodici u niskopu dugom 72 metra, preteči rudnika „Kosovo“.

Vasilije Inić, otac drugog autora monografije kao i brojna rodbina po muškoj liniji bili su dugogodišnji rudari „Ajvalije“, „Novog Brda“ i „Trepče“. Autori su imali dosta problema u vezi dostupnosti arhivske građe. – Zbog nesređenih prilika na Kosovu i Metohiji, odnosno otimanja našeg zavičaja, mnogobrojna izvorišna građa, dokumentacija, važni statistički podaci nisu nam više bili dostupni. Zbog toga smo se u sklapanju ove priče morali osloniti na ličnu građu i sećanja naših predaka, istaknuto je na promociji. Najviše podataka dobijeno od: Dušana Subotića, Lazara Subotića, Sava Ćetkovića, Giga Mitrovića, Živka Radanovića, Mladena Žakule, Božidara Radunovića, Dragutina Radosavljevića, Trajka Načića, Dejana Belića, Muarema Breznice, Bajrama Barbatovcija. Značajnu pomoć i izradi ove monografije dali su i: Anka Cvijanović, Zoran Stanisavljević, Milorad Moračić, Mile Vujnović, Spira Šutaković, Miloš Kovačević, Mirjana Belić, Aleksandar Žakula, Stevan Radanović, Branko Matić, i Milan Vujaković.

Ogromno bogatstvo Kosovskog basena

Generalni sekretar KPZ Živorad Ajdačić je ovom prilikom govorio o značaju monografije i o tome da su sadržaji knjige sačuvali neke bitne podatke koji su manje poznati. Zoran Stanisavljević je podsetio na pokušaje da nam se na Kosovu otme sve pa evo sada i kultura i da je zbog takvih stvari dobro što je nastala ova knjiga koja je, u stvari, jedna velika ekskurzija za sve koji će je čitati. Autor Branko Inić je podsetio na sve okolnosti u kojima je nastala knjiga, a Ćetković je rekao da je veoma teško proći sa dve-tri rečenice stazom od sto godina. Recenzenti monografije „Vek postojanja i razvoja Kombinata „Kosovo“ u Obiliću“ su profesor dr Hranislav Atanasković i profesor dr Damnjan Radosavljević. –Za sve objavljene monografije, koje su obrađivale Opštinu Obilić, Elektroprivredu Kosovo i druge, najveće zasluge ima moj dugogodišnji profesor i dugogodišnji direktor Doma kulture u Obiliću, Dragan Ćetković. Monografija predstavlja neprocenjivo blago jer govori o prostoru koji je jedinstven na Balkanskom poluostrvu, a to je Kosovo i Metohija. Monografija treba da posluži mladim naraštajima da spoznaju bogatstvo kosovskog basena uglja uključujući i energetske kapacitete i da u budućnosti rade na povratku izgubljenog bogatstva i pokrajine Kosova i Metohije rekao je Radosavljević.

Novo Brdo je sada Artana

-Uvidom u „Strategiju upravljanja mineralnim resursima RS do 2030. došao sam do podataka da na teritoriji naše zemlje posedujemo čak 93 odsto rezervi lignita (meki mrki ugalj). Na Kosovu i Metohiji su nalazišta lignita do čak 76 odsto. Kosovo je bogato i sa preko polovine rezervi olova i cinka, rekao je Damnjanović i predložio da se uputi pismo Vladi RS o izgradnji jedne termoelektrane od 600 MW i jednog rudnika, a sve u cilju povratka i zapošljavanja naših radnika. Finansiranje izgradnje pomenutih objekata trebalo bi tražiti od Nato snaga koji je bombradovao našu zemlju i doveo je u ovakvu situaciju, rekao je Damnjan Radosavljević.

Dragoslav Ćetković je najavio da je sada u planu izrada knjiga o rudnicima Ajvalija, Novo Brdo i Trepča. Knjiga o Novom Brdu je pri kraju, rekao je on, ali se sada Novo Brdo više na Kosovu tako ne zove već je to Artana, rekao je on ukazavši na sve što Albanci rada na zatiranju tragova da su Srbi ovde živeli i radili.

Monografija je izrađena na vrlo kvalitetnom papiru u tvrdom povezu a sadrži podatke o nastanku prvih jama i početaku rudarstva preko razvoja Kombinata uz sve prateće organizacije za zdravstvo, kulturu i druge, do zabeleženih imena svih kidnapovanih, nestalih i ubijenih lica koja su stradala tokom ratnih dešavanja 1999. Tako da se misao Lea Sulcberga koji je rekao da „Balkan uvek proizvodi više istorije nego što je sam može potrošiti“ sa punim pravom našla negde na kraju ove dragocene monografije.

 

Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: