Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Pravda i nepravda u Srbiji

 

PADAJ SILO I NEPRAVDO

Kako izgledaju pravda i nepravda u Srbiji u zadnjih sto godina piše Dragoslav Bokan

 

Svetom vlada nepravda, to je nesumnjivo i neporecivo.

Ali ta nepravda nije svuda jednako, proporcionalno raspoređena.

U Srbiji je i količina nepravdi prevelika i njihov raspored zaista nepodnošljiv, pa su nam zato i prošlost i budućnost jednako teške, po sve nas bezizlazno opterećujuće.

Goli otok razglednica - Pravda i nepravda u Srbiji piše Dragoslav Bokan
Logor na Golom otoku za političke zatvorenike u SFR Jugoslaviji – najviše bilo Srba i Crnogoraca u logoru

To kako je preraspodeljena ukupna narodna i privatna, državna i lična imovina nakon oktobra 1944-te, to je sramota i nepravda stvarno apokaliptičkih razmera. Broj tada otetih stanova i zaplenjenih kuća je normalnom ljudskom umu neshvatljiv i neverovatan.

Svaki iole normalan i pošten čovek, bez dara za ulizivanje bio je potencijalna meta za monstruozno iživljavanje osvetnički nastrojenih, bahatih revolucionara. Dovoljno je bilo, tih godina beščašća, ne složiti se sa ma kojim elementom nesrpske i antihrišćanske (ideološke i partijske) dogme i vi biste odmah bili doslovno izbrisani sa lica zemlje, postajući samo običan broj u beskonačnom nizu nevinih srpskih žrtava crvene revolucionarne „pravde“ J. B. Tita i njegovih bahatih šumskih golaća.

Ljudi su slati pred streljački vod ili na tešku robiju, najbolje knjige bacane na otpad i zabranjivane, deca su postajala siročad, a žene crne udovice, samo da bi se našlo formalno-pravno pokriće za svakodnevnu bezočnu pljačku tuđe imovine.

Strava i užas.

Đavolja rabota.

Sramota za sva vremena.

Tako su u par meseci novim stanovnicima i vlasnicima popunjeni Topčider i Dedinje, beogradski Vračar i Stari grad (i sva elitna naselja u Srbiji), svi luksuzni stanovi i raskošne predratne vile, svaki lepi gradski vrt i dobro uređena bašta, sav stilski nameštaj, sve slike starih majstora, sav višedecenijski plod napornog rada i vrednog sticanja srpskih trgovaca i oficira, profesora i umetnika, zemljoposednika i industrijalaca… od vremena Karađorđevog ustanka pa sve do tih bizarnih dana najčudnijeg mogućeg „oslobođenja“.

Apsolutno sve iole vredno, bogato, sređeno i natprosečno u Srbiji je bez pardona oteto i dato novim korisnicima i „politički korektnim“ gazdama, dok je nad nekadašnjim vlasnicima izvršen pravi pomor i neviđeni masakr (o kome se i dan-danas malo govori i još manje zna).

Kompletna imovina građanske Srbije je opljačkana, a naoružani razbojnici i otimači su dobili pravo da budu sudije i dželati svima onima koje su tada uzeli na zub i rešili da kompletno unište i (doslovno) sahrane.

Nemoguće je očekivati išta dobro nakon ovakve katastrofe i totalnog poništavanja SVEGA što je stvoreno i stečeno u Kneževini Srbiji i srpskoj & jugoslovenskoj Kraljevini.

A kada je krajem osamdesetih i početkom devedesetih počeo novi talas nove privatizacije i legalne otmice svega „društvenog“, dovršeno je, zauvek, sve prethodno započeto četrdesetih godina (verovatno) poslednjeg srpskog veka.

Paralelno sa ratovima i raspadom Jugoslavije, izvršena je nova velika pljačka – ovog puta srpske države i svega što je pripadalo njoj i svima nama.

Kratkovrati i niskočelni pripadnici udbaške elite su oteli ostatke još neopljačkane srpske imovine, uz potpunu legalizaciju one prethodne (posleratne, revolucionarne) otmice.

Tad je zakovan naš mrtvački sanduk i u njega zakucani poslednji ekseri zaokružene i dovršene nepravde.

A što je najgore, stvar se ne može rešiti čak ni prostim vraćanjem otete imovine, ni restitucijom, jer su mnogi među potomcima (iz dijaspore) bivših vlasnika ispunjeni mržnjom prema Srbiji i svemu srpskom (mešajući tako pravedni osećaj nanete im nepravde sa besmislenim gnevom prema svemu vezanom za njihove sunarodnike i bivšu otadžbinu).

Tako da i oni koji su tražili od EU i NATO-a da nas bombarduju do kapitulacije takođe zahtevaju bezuslovni povraćaj imovine njihovih porodica. Čime sve dobija još jednu novu (i tragičnu) dimenziju, kao (otrovni) šlag na našoj (posnoj, istorijskoj) torti.

Na ovakvoj nepravdi ne mogu da „stoje“ ni narodi, ni države, ni ljudi, ni gradovi.

Niko i ništa.

 

Dragoslav Bokan

Izvor: FB profil autora

 

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280