NAŠE A TURSKE REČI
Turcizmi u srpskom jeziku. Da li znate koje reči smo usvojili iz turskog jezika?
Turcizmi su usvojenice poreklom iz tursog jezika. Danas u srpkom jeziku ima oko 3000 turcizama koji su se odomaći ne gledamo na njih kao na reči stranog porekla. Pojedine reči kao što su duvan, šegrt, gungula su nestale iz savremenog turskog jezika, a mi ih i dalje upotrebljavamo. Reči avlija, bostan, berićet, čardak, čorba, čakšire, boja, duvan, čarapa, kutija, sat, lala, rakija, kalup, šator, vez, zanat upotrebljavamo svakodnevno, a poreklom su iz turskog jezika.
Reč duvan vodi poreklo od arapske reči duhan koja znači dim i turske tutun.Turski hroničar Ibrahim Alajbegović Pečevi u svojim beleškama govori da su prvi put Englezi doneli duvan u Tursku 1600. godine i nudili ga kao lek protiv bolesti od vlage. Sultani Ahmed I i Murat IV borili su se protiv duvana najstrožim smrtim kaznama, odnosno vešanjem na licu mesta. Murat IV je odredio ljude koji su javno i tajno kontrolisali da li se njegova naredba ispunjava.Ulazili su u kuće i kažnjavali svakog ko smrdi na duvan, bez obzira kom staležu pripada.
Turcizam merak takodje je veoma rasprostranjem u našem govoru i nikako da zastari. Podrazumeva želju, čežnju, uživanje, zadovoljstvo, melanholiju, potištenost zbog prevelike žudnje. U leskovačkom govoru pored muškog oblika meraklija, postoji i ženski meraklika sa značenjem ljubiteljka. U turskom jeziku ova reč znači radoznalost, zainteresovanost, zanos, stras, briga, zebnja…
Lakrdija je balkanski turcizam onomatopejskog porekla od turske reči lakirdi koja označava reč, brbljanje, ogovaranje, svađu. U sprskom jeziku lakrdija je šala puna nestašluka, ludorija, budalaština. U književnosti lakrdija je vrsta komedije bez neke veće vrednosti, koja ima za cilj da izazove smeh. Postoji i ženski oblik lakrdijašica.
Bakšiš su davali osmanski sultani prilikom stupanja na presto janjičarima, spahijama i devojkama u haremu. U savremenom turskom bahš je poklon, dar, oproštaj, bakšiš, napojnica.
Danas se za tuđicom sijaset poseše kada želimo da označimo mnoštvo. U prošlosti ova usvojenica je značila beda, neprilika, napast. U vreme turske vladavine ovim terminom se označavalo javno izvršenje izrečene presude,a najčešće je to bila smrtna kazna.
Danas u savremenom turskom jeziku ima oko stotinu reči poreklom iz slovenskih jezika- višnja, mazut, plug, kosa kao alat. Slovenske reči su zastupljene u dijalektima, odnosno u onim delovima Turske u kojima žive doseljenici koji vode poreklo od slovenskih naroda. Od Srba, Turci su preuzeli reč Božić, koja se na njihovom jeziku izgovara Bodžuk.
Jovana Stanković