Zli cvrčak i dobra žutara

Ono, fakat, u moje recimo vreme basnoviti cvrčak nije pušio, bar ne javno, ali svašta se u međuvremenu izdogađalo.

 

Nasmejah se juče! I to od srca. Malo li je na ovu depresiju. A ko me je nasmejao? Ko bi drugi ako ne moja omiljena žutara Blic?

Zli cvrčak koji puši i dobra žutara Blic

Nije nepoznato da je Blic ubeđen – a i svoj cenjeni publikum ubeđuje da je tome tako – da je on jedna “društveno odgovorna” novina, vazda na braniku nejakih, uvređenih, poniženih i potlačenih; vazda spreman da ospe paljbu na razne “negativne pojave, iako svoj, ne baš mali tiraž, temelji upravo na javnom rasparčavanju istih tih negativnih pojava. Nije, uostalom, usamljen u tome. Sve su žutare takve, ama Blic je tabloid za intelektualce.

V čjom dakle bylo djelo? Izvesna “majka dvoje dece” kupila slikovnicu i u slikovnici ugledala stravičan prizor: cvrčka sa zapaljenom cigaretom u ruci. Umesto da se obrati MUP-u, ombudsmanu ili nadležnima u popečiteljstvu narodnog zdravlja, dama se požalila tradicionalnom zaštitniku srpskih majki, Blicu, čiji je uređivački kolegijum momentalno pao u težak amok. Pa gde to ide? Pa kako je to moguće? Pa čemu to vodi? I pročaja.

Otkrivačica zavere je, sa svoje strane, blagoizvolela izjaviti da u njenoj porodici niko ne puši, da njena porodica decu uči da je pušenje štetno za zdravlje, a da izdavač slikovnice nekažnjeno – i to pred očima pravne države – huška decu na odavanje nikotinskom poroku.

Blicov kolegijum je, predvidivo, hitno formirao tim istraživačkih novinara koji je otkrio da je inkriminisani cvrčak naš stari poznanik iz basne o vrednom mravu i lenjivom cvrčku. Ono, fakat, u moje recimo vreme basnoviti cvrčak nije pušio, bar ne javno, ali svašta se u međuvremenu izdogađalo. Problemi! Sikiracija! Docrvenbanilo mu da bude bed gaj.

Slikovnicin pak izdavač – koji se raskrinkan kao podstrekivač petogodišnjaka na pušenje našao na tihoj žeravici javnosti – krenuo je u vađevinu tipa – “autor je hteo da cvrčka predstavi kao negativca, a zna se da takvi puše”. Psihoterapeutkinja kojoj se Blic obratio za mišljenje nije bila tog mišljenja. Naprotiv. “Stavili su mu cigaretu u ruku”, izjavila je terapeut, “da pojačaju njegove negativne osobine. Dete koje ne zna da čita, nego samo prelistava ovu slikovnicu u ovom cvrčku ne vidi ništa loše, jer on sedi i peva na drvetu nasmejan i bezbrižan, sa zapaljenom cigaretom. Sam crtež je takav da dete vidi pevača koji sedi na drvetu, nekoga ko detetu na svaki način može da bude simpatičan dok puši. “Kako posle Blicove akcije i citirane ekspertize ne streljati ilustratora i izdavača, to je već filozofsko pitanje, kao što je filozofsko pitanje šta ako se nedužno dete umesto za zlu slikovnicu maši za mamin primerak brižnog Blica, pa tamo ugleda čuda i pokore i – ako je već naučilo da čita – pročita erotske ispovesti teta-starleta.

Za kraj – jedna zanatska primedba kolegijumu Blica. Nije vest da puši zli cvrčak! Vest će biti kada propuši dobri mrav.

Svetislav Basara