Мирослав Б. Душанић

Омађијан

 

ETeWcчар чарала чаралица

пјевајући ријечи

чаробнице

на бијеле овце

наметала конце

по тихој ноћи

при мјесечини

оп тако опет тако

на зло наопако

.

цијеђ циједила

од напрстка

и пасје јагоде

над мене се млада

надносила

мутним соком

жеђ ми је гасила

оп тако опет тако

на зло наопако

.

чарала ми чаралице

у дубоке дубине

у високе висине

у широке ширине

од злих очију

само измаглице

тешки снови

да је Бог убије

што ме млада залуди