OTAC GREHA
Za koga se kaže da je otac laži i kako djavo navodi čoveka da laže
U predanju se za djavola kaže da je otac laži, jer djavo uvek laže, čak i kada govori deo neke istine, to radi da bi na kraju isporučio glavnu laž, prevaru ili stvorio zabludu. On je otac laži. Ima on i drugih naziva kao što su nečastivi, nepojamnik, satana, lucifer ili lučonoša, lakrdijaš, zabavljač, opsenar …
Sveti starci pravoslavlja koji su imali veliku blagodat Svetog Duha mogli su da po promišlju Božijem sagledaju djavolove osobine i da razumeju njegov karakter. Često su bili u prilici da se i susretnu sa djavolom, odnosno njegovim slugama. U Žitijama svetih ima puno anegdota kako je djavo, odnosno kako su niži i viši djavoli napadali, izazivali i čak i razgovarali sa svetiteljima. Ko ne zna, treba da razume da je glavni djavo i predvodnik svih zlih sila Satana, pali arhandjeo, a da su svi ostali zli dusi, zapravo prvobitni pali andjeli koji su pošli za Satanom, sada degradacijom zbog greha postali manji ili veći djavoli. I oni su ti koji muče i kušaju ljude, koji ljude teraju na zlo i na laž. A otac laži im zapoveda i goni da progone i iskušavaju ljude. Grešne duše lako prihvataju laž. Čista duša nikada ne laže, to je odlika pravednika.
Otuda je Sveti Justin Popović stalno ponavljao: Istinu, istinu i samo istinu govoriti.
Otuda su svi oni ljudi koji su laž prihvatili za način ponašanja, za stil života i za svakodnevnu praksu, u vlasti djavola, viših ili manjih u hijerarhiji zlih sila. Zato imamo svet ogrezao u zlu, jer zlo i laž stalno napadaju čoveka koji slab i bez molitvene zaštite lako pada pod uticaj nečastivog. Laž, greh, zlo u svetu nije prirodni disbalans, neuredjenost kosmosa, disharmonija ili šta već, to je zla inteligencija, vrlo svesna, koja nasrće i isprobava čoveka.
Laž je greh. Laž narušava savest. Zato što je greh laž narušava prirodno svojstvo duše i zatamnjuje je. Kao kada se neko hrani lošom hranom (grehom) pa počinje da se razboljeva, deblja i propada, tako i duša propada usled nagomilavanja greha. Greh po greh i duša počinje da tamni i sve jače se za nju lepe demonske sile, koje počinju da upravljaju čovekom.
Ko shvati suštinsku stvar odakle zlo proizilazi, ko je otac laži i greha, i ko sebe ojača postom, molitvom, ispovešću i pričešćem, počinje da odbija laž od sebe. A djavo će ga uvek kušati da slaže.
„Samo malo slaži, nije to strašno, nekome je laž potrebna da ga uteši, ne stidi se laži, dobro je to“ – šapće djavo čoveku.
Čovek bez vere naivno prihvata tu sugestiju i počinje da laže, prvo malo, pa sve više, neko ode toliko daleko da postane potpuna laža.
S druge strane, pravoslavni vernik koji usled molitvenog života doživi grešnost u dubini duše beži od bilo kakvog greha, a posebno laži. On zna ko je otac laži i ignoriše ga. Odbija laž i odbija da laže. Revnosno ispoveda istinu.
I u tome ima Božiju podršku. Uz Božiju pomoć pobedjuje sva iskušenja djavola.
I govori istinu, i samo istinu.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.