IMITIRANjE PTIČJIH NAPEVA
Narodno imitiranje ptica govorom ili govor po melodiji ptičjeg govora. Narodne umotvorine
— Vidim Titel! Vidim Titel! Vidim Titel! — kliče ševa, uzletela u plavo nebo iznad banatske ravnice, obrasle zlatnim klasjem.
— Dug! Duug!, Dug na duuug! — guče golub, a lasta na to odgovara: Platićemo ga! Platićemo ga! Platićemo ga!
— Du-kat! Du-kat! Dukat! — kazuje morka (misirka), kad snese jaje, kao da ono vredi dukat.
— Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova.
— Ja nosim, drugi kupi: upropastih se! — kakoće kokoš kad snese jaje, a petao kokodakom joj na to odgovara: Ko pokupi, zakon mu?!
— Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja!
— Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu! — kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo!
— Kako reku! — kukuriče petao.
— Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov! — kakoće kokoš kad snese prvo jaje, čudeći se koliko je veliko.
Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica.
Kuku, Stevan, Stevan zaklan! — Zašto? — Za ključ! — kuka kukavica, a odnosi se na legendu iz Temnića: kako je knez Lazar posekao slugu Stevana, svog blagajnika zato što je sestra ovoga ukrala ključeve od riznice i iz nje pokrala blago.
Naš gazda istuk’o gazdaricu! — govore guske među sobom, a gusan, kao da se ljuti što o tome razgovaraju, šiče: Ps! Psss!
Naš kulaš! Naš kulaš! Naš kulaš! — grakće gavran u letu.
Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu! — kazuje ćurka kad ide da snese jaje.
Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica.
Sij luk! Sij luk! Sij luk! — tuče s proleća golub dupljaš, — i znači: već je vreme da se seje luk.
Suči cev! Suči cev! Suči cev! — kazuje, s jeseni, senica, nagoveštavajući vreme tkanja.
Ćiju, ćiju, izjeo čiča gljivu! — kazuje žunja u lugu, a na to joj druga odgovara: — Nije pečena! Nije pečena! Nije pečena!
Ubio Ilija Miliju! — kliče prva žunja, a druga je pita: A što? A što? A što? — Za lanjsku kiriju! Za lanjsku kiriju! — odgovori joj prva.
Šta bi, bi! Šta bi, bi! — viče malo gušče kad se otkidajući kljunićem travku prevrne; a na to mu starije gušče odgovara: Tako smo i mi! Tako smo i mi!
Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! — dživdžuće vrabac oko zrna kukuruza koje ne može svojim malim kljunom da proguta.
Izvor: Narodne umotvorine