Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Pomodna sućut ili empatija srpske elite prema Zapadu

 

POMODNA SUĆUT

Zašto je za srpsku elitu stradanje ljudi u Parizu i empatija prema Zapadu važnija od stradanja ljudi u drugim delovima sveta

 

Nakon napada arapskih terorista na Pariz, koji je usledio zbog krvavih napada NATO na arapske zemlje, koji su bili izazvani napadima arapskih terorista na Zapadnu demokratiju, itd… usledila je erupcija urbane empatije sa stradanjem francuskog naroda. Počelo je utrkivanje javnih ličnosti ko je ganutiji. Iz Vlade je naređeno da se tri dana (?!) zastave spuste na pola koplja. U toku je opšte farbanje fejsbuka, a u znak žalosti veštom tehnikom je napravljeno da zdanje Skupštine Srbije dobije izgled cirkuske šatre.

Skupština Srbije osvetljena u tri boje Francuske empatija prema Zapadu

Trezveniji ljudi su ukazivali da nismo ispoljavali ni delić slične „empatije“ u slučajevima mnogo težih i krvavijih terorističkih akcija. Posebno je uočljiva potpuna tupost našeg krem-društva kada su Rusi bili žrtve. Što nas Rusi više brane, naša elita sve tuplja za njih. Što nas sa Zapada prezrivije gaze, mi smo više uz njih u njihovim „teškim trenucima“, koji su (teški trenuci) u suštini kolateralna šteta politike koju vode, i koju su ukalkulisali u svoje planove.

Kako nikom od naših vođa ne padne napamet da ćemo duboko uvrediti Ruse, koji su nam pre samo nekoliko dana toliko pomogli u UNESKO, a mi nismo imali ni jednu reč saučešća kada je oboren njihov avion sa mnogo više žrtava, a sad pravimo tolike prenemažuće performanse, mada od Francuza poslednjih godina dobijamo zlo i gore?

Istina je da su Srbi kroz istoriju bili podjednako povezani i sa Rusijom i sa Francuskom. Neki su nas zbog tih tesnih veza zvali „malom Rusijom“, ali zbog kulturnih i političkih veza sa Francuskom – od kojih smo prihvatali najnaprednije civilizacijske ideje, Srbiju su takođe zvali „mala Francuska“.

Međutim, današnja Francuska odavno nije ona koja nam je bila civilizacijski uzor. Današnja Francuska je izvitopereni naslednik Petenovske francuske, više nemački trabant, nego ponosna i samosvojna. Više je Francuza branilo Berlin 1945. nego što je učestvovalo u oslobađanju Pariza. Njihova čuvena krilatica „sloboda, jednakost, bratstvo (Liberté, égalité, fraternité), izgubila je svaki smisao. Njihova „Marseljeza“ je profanisana. Najbolje su se takvima pokazali prema Srbima. Zar smo zaboravili da su nas vojno napadali kad god su stigli? Ali, zar smo zaboravili i da su dobrovoljci „Nacionalnog fronta“ dolazili da se na strani ustaša bore protiv Srba? Ima li neko zlo da im nismo zaboravili? Jesu li s ledenim cinizmom glasali sa prijem narko-nacistiiče „države“ Kosovo u UNESKO? Takvi nam nisu niti mogu biti prijatelj. To je čak i pok. Zoran Đinđić priznao.

Setite se Bernara Kušnera, eks francuskog ministra spoljnjih poslova. Zar ta gnjida treba da nam bude civilizacijski, politički i humanitarni uzor?

Veliko društvo duge kulturne tradicije, kome je „satirični“ časopis „Šarli Ebdo“ sa ponekad milionskim tiražom postala kulturna legitimacija i svetska atrakcija, izvesno je ozbiljno bolesno i ruinirano.

Nemamo mi ništa više sa njima i nemamo razloga da njihove civile žalimo više od od recimo pobijenih studenata u Keniji.

„Evropa“, „kultura“, „centar mode“ (?!), koji se pominju vezano za terorističke napade, reči su više šuplje nego sa punim smislom. Pogotovo nemamo pravo da Francuze žalimo više od pobijenih Srba za čije su stradanje (su)odgovorni i Francuzi. Pa to „izražavanje empatije“ još činimo tako malograđanski, nametljivo preko svake mere ukusa, teatralno nepristojno, mizerno, da je stvarno za nacionalnu sramotu. Treba još tri dana posle da stoje naše zastave na pola koplja, u znak žalosti za ubijenom srpskom osnovnom kulturom.

Podsetićemo se na slučaj od pre nekoliko godina kada je Japanski grad Fukušimu zadesio atomski akcident.

Šta to naše ljude tera da više osećaju tuđu nesreću nego svoju, naročito ako je pogođeni nemerljivo bogatiji od nas? Šta nas tera da se tuđima šlihtamo, a svojima rugamo? Još više, ako nas tuđi nipodaštavaju?

Japanu ne trebaju naše pare. Imaju mnogo više. Šta je onda razlog da za tren oka u Srbiji bude poslato 161.000 SMS humanitarnih poruka za Japan, a, drž-ne daj mesecima 28.000 za Kraljevo? I to kako? Za Kraljevo je naplaćivan porez na donaciju a, dešavalo se, nekog ujede guja pa pošalje humanitarnu poruku i dobije 13 zahvalnica, što će reći da mu je 13 puta skidan kredit… ITD.

Na šta liči manijakalno pravljenje HILjADA papirnatih „ždralova“. Trpale se „javne ličnosti“ sa makazicama jedna preko druge pred kamere. Video sam istovremeno Japance: samo što se nisu krstili naopačke.

Šta je nagnalo čelnike jedne od naših najsiromašnijih opština Prokuplje da se PRVI isprse za pomoć Japanu sa, obratite pažnju, 10.000 evra???

Istovremeno, poplave, podzemne vode, odroni, zemljotres, pogodili si pola Srbije. Umesto pomoći, stigla je bruka:

„…Bruka umesto pomoći

Jedna od najsiromašnijih među postradalim opštinama, Trgovište, dobila je, doduše, od Uprave carina i pomoć u (zaplenjenoj) robi, ali se ovaj „novogodišnji poklon” pokazao kao krajnje neprimeren, budući da je reč o sintetičnim ženskim tangama, brushalterima i cipelama – za pokojnike. Darko Tomić, predsednik opštine, rekao je da iako im je svaka pomoć dobrodošla ipak ne znaju šta će sa ovim stvarima, dok je Dragoljub Stanojković, šef magacina u koji su stigli paketi, prvo pomislio da je u pitanju greška, jer su očekivali odeću za decu a dobili „gaće kakve naše žene ne bi nosile pa sve i da su džabe”, a kad je shvatio da nema zabune, s gorčinom je primetio: „Neko zbija šegu sa našom mukom!”.

Na kraju, opet iskazujući svoju ematiju prema Japancima i njihovom cunamiju, deljeni su izdanci trešnje. To je ovako u urbanom Beogradu izgledalo:

Sadnice japanske trešnje

U više navrata morala je intervenisati hitna pomoć.

Eto, ovo je pravo lice naših „empatija“.

Konačno, hoćemo li ikada shvatiti da mi nismo nikakva sporedna, drugorazredna ili nevažna meta terorista? Jesmo meta. Meta smo zbog svega, naročito zbog nas samih.

Mi smo braću i sugrađani najlakša meta zato što nemamo nikakav odbrambeni sistem, i zato što smo spremni da se podavimo oko jedne sadnice jer je džabe. I što je najvažnije, nama teroristi prete sa obe zaraćene strane, pa i od onih koje upravo tako cirkusantski oplakujemo.

 

Nimbus

Izvor: http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/

17 komentara

  • Potpisujem svaku reč..
    Jeziva erupcija licimernog saosećanja…prosto da se upitaš jesmo li čisti u glavi?
    Ali propaganda je moćna mašina,a naš narod sve zaboravniji i nemarniji. Tup i trom. Žao mi je što to moram da konstatujem.

  • @ Petkana
    Poznajem poprilican broj onih sto ofarbase sliku u one tri boje.Vecina njih nije ni zaboravna ni nemarna , jos manje tupa i troma . Posten i jednostavan ( znaci naivan ? ) svet. Nista manje niste licemeri vi Petkana sto nazvaste licemerima
    ljude iz naseg naroda koje ne poznajete zbog njihovog izrazavanja saosecanja u bolu obicnih ljudi u toj Francuskoj .

  • Zbog izražavanja saosećanja u bolu običnih ljudi u…Iraku? Avganistanu? Siriji? Iranu?….Srbiji? Rusiji?
    Žao mi je što su stradali nevini. Tako uvek biva. Ali ko se mača lati od mača i strada.
    Ljudi iz našeg naroda (ovi pošteni i naivni) bi bolje trebali da poznaju svoje prijatelje,a još bolje neprijatelje. I više (mnogo više) da se Bogu mole. I za jedne i za druge.

  • Saosećanje je vrhunska vrlina,no ne može se saosećati sa krvnikom. Sutra bi se to moglo dogoditi Nemačkoj,prekosutra Americi. Igrati se sa tuđim životima ,a u svom domu želeti blagostanje,odlika je onih koji ne veruju u Boga.
    Dobili smo istinitu Reč Božiju,da je slušamo i da joj se pokoravamo.Živu reč.. Igrati se Boga izaziva upravo ovakve posledice,čemu čuđenje? Obojite svoj profil u tri boje,spustite zastave na pola koplja,onima koji su nevini stradali neće ništa značiti.

  • Ubijeni u Francuskoj nisu krvnici , vec obican svet. Ni oni ni ovi ( nas svet kog nazvaste licemerima )sto se ofarbase u trobojku nisu izigravali Boga . Mozda Vi sto ste merili ko , kako , koliko i koga treba da zali ?

  • Vidim da se ne razumemo..Od vas kao pametnog čoveka (sa iole smislenim komentarima tokom proteklih godina) očekivala sam bolje,jasnije viđenje stvari.Izuzimam vaše kritikovanje gospodina S.V koje smatram posledicom neznanja i neupućenosti,pa vam opraštam :). Ne razumemo se Vojsije.
    Pročitajte ponovo tekst.

  • Upravo tako!. Cirkuzantski, licemerno izrazavanje kavzi empatije, koja traje koliko traje jedan click mishem, ali ne sme mish da se zameri gospodaru. Ljudi koji nemaju strah od Boga, su sluge ljudima , i to najchesce neljudima, jer covek i ako slep i otpao od Boga trazi da se obozi.
    Ovakavo licemerno dodvoravanje slici danasnjeg zapada, koji bezvoljno i tupo vreme provodi po kaficima i koncertima, dok veliki broj bezimenih ljudi svakodnevno gine od bombi i gladi, oglo bi danm se svima osveti. Jer, smo i mi povrsni i kukavice da se suocimo sa pravom istinom, odnosno pravim uzrokom.

  • @ Petkana
    Ocito da se sve manje razumemo..
    Zahvaljujem na `smislenim komentarima tokom proteklih godina` mada ste onaj `perfex` – iole – mogli i da preskocite.:(
    Ja nisam komentarisao tekst vec samo vas stav da su licemeri ljudi iz naseg naroda koji su izrazavali sucut zbog onog sto se desilo u Francuskoj .
    To sto neko nije zalio nase nevine zrtve i sto su neki pripadnici drugih naroda vrsili zlocine nad nasim narodom nije razlog da ne zalimo njihove nevine zrtve , niti da trazimo reciprocitet u zaljenju. To je tek licemerno .

  • Licimeri su na vlasti,a običan narod anesteziran i podložan uticajima moćne mašine.Ne može se ostati ravnodušan na stradanja nevinih,saosećanje je reakcija normalnog čoveka.Ali nije normalan način! Žalosno je to vaše dodvoravanje silnoj nam Francuskoj…Onomad,kada su trogodišnjeg sirijskog dečaka pronašli mrtvog na plaži,zašto nije spuštena zastava makar na dan ? Nije li njegov mali život zavredio makar pola dana žalosti? A koliko je dece pobijeno mučki samo u poslednjih nekoliko dana,i niko se posebno trgao nije! Ubijanje traje,egzodus gledamo uživo iz svojih toplih domova,ruše se svetinje i spomenici,nestaju tragovi jedne civilizacije,pljačka se i otima besomučno…..i onda se svi šokiraju kada usledi reakcija.
    Eva,drago mi je da ste još uvek u Bašti..

  • Da li je sve sto umete da ucinite kao odgovor na veliko zlo sto se desava – da `iz svojih toplih domova`procenjujete NACIN na koji su vama nepoznati ljudi izrazavali saucesce ne kao `dodvoravanje silnoj Francuskoj` vec kao obican ljudski gest ?
    Da niste mozda i vi medju anesteziranima , samo nekom drugom vrstom anestezije ?
    Znate onu o nemanju ljubavi i zvonu koje jeci ?

  • Bas vam ide to da me razocaravate svojim komentarima…
    Vojsije uopste ne gleda TV . Osim spanskog fudbala , ali sumnjam da je on
    razlog naseg nerazumevanja…

  • Strašno mi je žao zbog toga. Neslagati se oko nekog pitanja je u redu,ali ovako se baš ne razumeti je tužno.Ne zato što ste sada to vi u pitanju već upravo zbog toga što se sve manje razumemo.
    Vi uporno o običnom narodu i njegovoj sućuti, ja o odgovornosti svih nas koji SMO taj obični narod,a ne preduzimamo baš ništa,osim po koje cirkusantske predstave za javnost.Jer svi smo mi odgovorni za ovo što se dešava,sa izuzetkom stradale dece (koliko se godina unazad bombarduju pojedine zemlje) koja su izgleda kolateralna šteta,i nikoga za to nije briga. Sve mogu čini mi se da podnesem,ali stradanje dece nikako. Za njih se ne boje profili i ne spuštaju zastave. Otuda i moje reagovanje na ovaj tekst. Inače se ne bih oglašavala,odavno su mi svetske teme postale suvišne.
    Francuska je bila jedna od zemalja koja je u bombardovanje Srbije krenula bez odluke Saveta bezbednosti,tek tako.Igrala se Boga..posledice danas osećaju naša deca koja umiru od raka.
    U pravu ste vi,možda sam ja ta koja je anestezirana,nesposobna da saoseća.

  • Rado bih nastavio `svadju` s vama , ali samo u privatnoj prepisci. I postavio bi pitanja , potrazio savete , oko `puteva gospodnjih` gde ste ocigledno ovih godina napravili mnogo koraka a jos vise o savetima `glede` vase realnosti a mojih snova o odlasku na selo .
    Ne slazemo se ( mada u sitnim procentima ) i ne razumemo po ovom pitanju a nismo se `pocastili` raznim izrazima kojim je nas jezik bogat . Malo li je od nas ? 🙂

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280