Pomodna sućut ili empatija srpske elite prema Zapadu

POMODNA SUĆUT

Zašto je za srpsku elitu stradanje ljudi u Parizu i empatija prema Zapadu važnija od stradanja ljudi u drugim delovima sveta

Nakon napada arapskih terorista na Pariz, koji je usledio zbog krvavih napada NATO na arapske zemlje, koji su bili izazvani napadima arapskih terorista na Zapadnu demokratiju, itd… usledila je erupcija urbane empatije sa stradanjem francuskog naroda. Počelo je utrkivanje javnih ličnosti ko je ganutiji. Iz Vlade je naređeno da se tri dana (?!) zastave spuste na pola koplja. U toku je opšte farbanje fejsbuka, a u znak žalosti veštom tehnikom je napravljeno da zdanje Skupštine Srbije dobije izgled cirkuske šatre.

Trezveniji ljudi su ukazivali da nismo ispoljavali ni delić slične „empatije“ u slučajevima mnogo težih i krvavijih terorističkih akcija. Posebno je uočljiva potpuna tupost našeg krem-društva kada su Rusi bili žrtve. Što nas Rusi više brane, naša elita sve tuplja za njih. Što nas sa Zapada prezrivije gaze, mi smo više uz njih u njihovim „teškim trenucima“, koji su (teški trenuci) u suštini kolateralna šteta politike koju vode, i koju su ukalkulisali u svoje planove.

Kako nikom od naših vođa ne padne napamet da ćemo duboko uvrediti Ruse, koji su nam pre samo nekoliko dana toliko pomogli u UNESKO, a mi nismo imali ni jednu reč saučešća kada je oboren njihov avion sa mnogo više žrtava, a sad pravimo tolike prenemažuće performanse, mada od Francuza poslednjih godina dobijamo zlo i gore?

Istina je da su Srbi kroz istoriju bili podjednako povezani i sa Rusijom i sa Francuskom. Neki su nas zbog tih tesnih veza zvali „malom Rusijom“, ali zbog kulturnih i političkih veza sa Francuskom – od kojih smo prihvatali najnaprednije civilizacijske ideje, Srbiju su takođe zvali „mala Francuska“.

Međutim, današnja Francuska odavno nije ona koja nam je bila civilizacijski uzor. Današnja Francuska je izvitopereni naslednik Petenovske francuske, više nemački trabant, nego ponosna i samosvojna. Više je Francuza branilo Berlin 1945. nego što je učestvovalo u oslobađanju Pariza. Njihova čuvena krilatica „sloboda, jednakost, bratstvo (Liberté, égalité, fraternité), izgubila je svaki smisao. Njihova „Marseljeza“ je profanisana. Najbolje su se takvima pokazali prema Srbima. Zar smo zaboravili da su nas vojno napadali kad god su stigli? Ali, zar smo zaboravili i da su dobrovoljci „Nacionalnog fronta“ dolazili da se na strani ustaša bore protiv Srba? Ima li neko zlo da im nismo zaboravili? Jesu li s ledenim cinizmom glasali sa prijem narko-nacistiiče „države“ Kosovo u UNESKO? Takvi nam nisu niti mogu biti prijatelj. To je čak i pok. Zoran Đinđić priznao.

Setite se Bernara Kušnera, eks francuskog ministra spoljnjih poslova. Zar ta gnjida treba da nam bude civilizacijski, politički i humanitarni uzor?

Veliko društvo duge kulturne tradicije, kome je „satirični“ časopis „Šarli Ebdo“ sa ponekad milionskim tiražom postala kulturna legitimacija i svetska atrakcija, izvesno je ozbiljno bolesno i ruinirano.

Nemamo mi ništa više sa njima i nemamo razloga da njihove civile žalimo više od od recimo pobijenih studenata u Keniji.

„Evropa“, „kultura“, „centar mode“ (?!), koji se pominju vezano za terorističke napade, reči su više šuplje nego sa punim smislom. Pogotovo nemamo pravo da Francuze žalimo više od pobijenih Srba za čije su stradanje (su)odgovorni i Francuzi. Pa to „izražavanje empatije“ još činimo tako malograđanski, nametljivo preko svake mere ukusa, teatralno nepristojno, mizerno, da je stvarno za nacionalnu sramotu. Treba još tri dana posle da stoje naše zastave na pola koplja, u znak žalosti za ubijenom srpskom osnovnom kulturom.

Podsetićemo se na slučaj od pre nekoliko godina kada je Japanski grad Fukušimu zadesio atomski akcident.

Šta to naše ljude tera da više osećaju tuđu nesreću nego svoju, naročito ako je pogođeni nemerljivo bogatiji od nas? Šta nas tera da se tuđima šlihtamo, a svojima rugamo? Još više, ako nas tuđi nipodaštavaju?

Japanu ne trebaju naše pare. Imaju mnogo više. Šta je onda razlog da za tren oka u Srbiji bude poslato 161.000 SMS humanitarnih poruka za Japan, a, drž-ne daj mesecima 28.000 za Kraljevo? I to kako? Za Kraljevo je naplaćivan porez na donaciju a, dešavalo se, nekog ujede guja pa pošalje humanitarnu poruku i dobije 13 zahvalnica, što će reći da mu je 13 puta skidan kredit… ITD.

Na šta liči manijakalno pravljenje HILjADA papirnatih „ždralova“. Trpale se „javne ličnosti“ sa makazicama jedna preko druge pred kamere. Video sam istovremeno Japance: samo što se nisu krstili naopačke.

Šta je nagnalo čelnike jedne od naših najsiromašnijih opština Prokuplje da se PRVI isprse za pomoć Japanu sa, obratite pažnju, 10.000 evra???

Istovremeno, poplave, podzemne vode, odroni, zemljotres, pogodili si pola Srbije. Umesto pomoći, stigla je bruka:

„…Bruka umesto pomoći

Jedna od najsiromašnijih među postradalim opštinama, Trgovište, dobila je, doduše, od Uprave carina i pomoć u (zaplenjenoj) robi, ali se ovaj „novogodišnji poklon” pokazao kao krajnje neprimeren, budući da je reč o sintetičnim ženskim tangama, brushalterima i cipelama – za pokojnike. Darko Tomić, predsednik opštine, rekao je da iako im je svaka pomoć dobrodošla ipak ne znaju šta će sa ovim stvarima, dok je Dragoljub Stanojković, šef magacina u koji su stigli paketi, prvo pomislio da je u pitanju greška, jer su očekivali odeću za decu a dobili „gaće kakve naše žene ne bi nosile pa sve i da su džabe”, a kad je shvatio da nema zabune, s gorčinom je primetio: „Neko zbija šegu sa našom mukom!”.

Na kraju, opet iskazujući svoju ematiju prema Japancima i njihovom cunamiju, deljeni su izdanci trešnje. To je ovako u urbanom Beogradu izgledalo:

U više navrata morala je intervenisati hitna pomoć.

Eto, ovo je pravo lice naših „empatija“.

Konačno, hoćemo li ikada shvatiti da mi nismo nikakva sporedna, drugorazredna ili nevažna meta terorista? Jesmo meta. Meta smo zbog svega, naročito zbog nas samih.

Mi smo braću i sugrađani najlakša meta zato što nemamo nikakav odbrambeni sistem, i zato što smo spremni da se podavimo oko jedne sadnice jer je džabe. I što je najvažnije, nama teroristi prete sa obe zaraćene strane, pa i od onih koje upravo tako cirkusantski oplakujemo.

Nimbus

Izvor: http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/