MRKI MEDVED NA STAROJ PLANINI
Stara planina: Vratili se mrki medvedi, čekaju prinove
U Parku prirode kamere su zabeležile dolazak mrkog medveda na hranilište, vrste koja više od 25 godina nije viđena na Staroj planini. Verovatno je reč o ženki koja će imati potomstvo.
Mrki medved (lat. Ursus arctos) je zver iz porodice medveda.
Medved je najnezgrapnija i najteža zver Evrope. Pokreti mu deluju nespretnije nego što stvarno jesu. Njegova silna snaga i jake kandže olakšavaju mu pešačenje. Penje se po stenama a može da se popne i na drvo. Ne plaši se vode i često ulazi u nju da se rashladi. Više je upućen na biljnu nego na životinjsku hranu mada jednostavno jede(ždere) sve što je jestivo. Obožava med, a sa vremena na vreme uhvati i neku ribu. Ako je navikao na životinjsku hranu postaje grabljivac u pravom smislu te reči. Tada progoni sve veće životinje (ovce, konje i različitu divljač)- Zimu provodu u snu u svom brižljivo spremljenom brlogu, gde ženka tokom zime donosi na svet 1-3 mečeta, koja nisu teža od pomorandže. Medvedići su vrlo zabavne životinje. Vole da se igraju, trčkaraju naokolo i izvode svakakve vralogije. Ženka je brižna i stroga majka koja često zna da udari po stražnjici neposlušno meče.
Mrki medved ponovo na Staroj planini
PIROT- Kamere u najskrovitijem delu Parka prirode Stara planina, iznad sela Dojkinci u delu oko Arbinja, proteklih noći snimile su kraj jednog hranilišta mrkog medveda. Ova vrsta životinje poslednji put je na Staroj planini viđena pre više od 25 godina, a povratak je obradovao zaposlene u Parku prirode, pre svih upravnika Igora Petrovića.
– Već duže vreme smo viđali i pratili tragove mrkog medveda, a sada imamo i snimak kraj jednog hranilišta na koje redovno dolazi. Po svemu sudeći, reč je o ženki koja ulazi u period takozvanog krtoženja, što znači da će imati potomstvo. Ova vrsta obično ima od jednog do nekoliko mladunaca – kaže Petrović.
Mrki medved ima zdepasto telo koje se završava kratkim repom, šiljatu njušku, zaobljene uši, snažne vilice, i jake, oštre zube. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Ima strahovitu snagu. Čeljustima može odvući plen težak i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama, i dobro plivati. Pošto živi na različitim staništima, tako mu i veličina varira. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.
Prema njegovim rečima, mrki medved je najstrože zaštićena vrsta, što znači da će u narednom periodu kontrole čuvara biti daleko intenzivnije i detaljnije na čitavom ovom području. Osim toga, sledi i edukacija stanovništva sa ovog dela planine, kako bi se medvedici obezbedilo nesmetan boravak, tačnije kako ne bi bila uzmeniravana. Naročito, ako usled blage zime prekine stadijum mirovanja i krene u potragu za hranom.
Inače, mrki medved se hrani biljkama, ali ukoliko nastupi glad i oskudica može da potraži i neku strvinu, neku sitniju životinju ili jelensku divljač. Kreće se u prostoru od oko 250 kvadratnih kilometara i najkrupnija je zver na području Srbije i na Balkanu.
Nekada je mrki medved bio rasprostranjen po čitavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nikada nije živeo jedino na Islandu i na Sredozemnim ostrvima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi praktično istrebljen, a preostale populacije su male, međusobno odvojene i u nestajanju. Stabilne populacije mrkog medveda održane su u centralnoj i istočnoj Evropi i u Skandinaviji. Ograničena veličina raspoloživog staništa i velik prostor potreban za život svakog medveda, onemogućavaju značajniji rast populacija, zbog čega se ovaj medved svrstava u retke i zaštićene vrste.
Mrki medvedi su nekada nastanjivali nizijske šume, poplavne i travnate doline. Vremenom čovek je medveda potisnuo u brdska pošumljena područja. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogorične šume (bukva, hrast, kesten), područja gustiša i livada. Posebno je važna mogućnost kretanja medveda u svim smerovima uključujući i zone različitih nadmorskih visina. Medved svake noći traži hranu, a danju se povlači u mirna i gusto obrasla područja gde pravi dnevni ležaj. U proleće posećuje niža područja sa ranijom vegetacijom, a u jesen zalazi u šume sa velikim količinama hranljivih plodova – bukvica, kesten, žir. Zimi se povlači u teško pristupačna i mirna područja radi brloženja. Veoma je važno da medved ima pristup svakom delu staništa, kako životni ciklus ne bi bio poremećen. Najmanja površina staništa za jednog mrkog medveda je 250 km².
Izvor: Novosti.rs