Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Веселинка Стојковић

Биљана Ристић: Огњиште

Биљана Ристић: Огњиште

Зељанче

                      Моја Србија

 

Зељанче од младог зеља –

Штавињка, кисељака, спанаћа,

Од белог зеља, тамног зеља,

Од лободе, од блитве, од репе…

Од баштенског, од ливадског зеља.

 

Foto-shutterstoc

Foto-shutterstoc

 

Зељанче од младог црног лука,

Зељанче од зеља и младог лука,

Зељанче од дивљег лука.

Зељанче од перца празилука,

Зељанче од празилука,

Зељанче од зеља и празилука.

Зељанче од једног и другог

И трећег зеља заједно.

Зељанче од младих коприва.

Са сиром, киселим млеком, јајима.

Од чистог брашна (пшеничног),

Од кукурузног – друга је прича.

Зељанче од слатког купуса,

Зељанче од киселог купуса.

 

Свако зељанче има своје годишње доба.

Имају и више доба.

Зељанче од пролећне зелени – пролећно,

И зељанче од киселог купуса – зимско,

Имају краљевска места.

Имају ритуална места.

 

Зимско зељанче дочекује Божић,

Пролећно – слави Живот!

 

Свима је заједничко рубче,

Које као венац планински,

Као обала језерска,

Као обод шумски,

Као саће пчелиње,

И тако редом,

Као руб огњишта,

Чува своју равницу,

Своје језеро, своју шуму, мед,

Своје зеље под танким покривачем,

Своју ватру.

 

До првог залогаја –

Док дланом о длан, оде зељанче!

Тепсија се зачас испразни.

 

Али мајке су неуморне.

Зељанче буде и сутра, и прекосутра,

Само да су деца сита.

 

Ако је много деце, тепсија је велика.

Зељанче треба и да је танко,

Боље се испече, и слађе је.

У селу је увек било много деце,

Па су мајке месиле и по две и три тепсије,

Ако је било брашна.

 

Ех, како је свако зељанче било слатко!

 

Врање. Четвртак, 17. децембар 2015.

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: