Za pravoslavne vernike

MOLITVA PRE PRIČEŠĆA

Molitva koja se izgovara pred pričešće Svetim Tajnama na Svetoj liturgiji

 

Svaki pravoslavni vernik koji se nakon posta i ispovesti i sa blagoslovom svog duhovnika udostojio da se pričesti na kraju liturgije, pre primanja Svetih darova, tela i krvi Hristove, treba u sebi da izgovori molitvu pre pričešća, kako bi umolio Gospoda Isusa Hrista da mu oprosti grehe i sagrešenja koja je ispovedio.

Molitva pre pričešća Svetim darovima

Gospod Isus Hristos

Molitva pre pričešća Svetim Tajnama
Verujem, Gospode, i ispovedam
da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živog,
koji si došao u svet
da spasiš grešnike od kojih sam prvi ja…
Još verujem da je ovo samo prečisto Telo Tvoje
i da je ovo sama prečasna Krv Tvoja!…
Stoga Ti se molim: pomiluj me
i oprosti mi
sagrešenja moja,
učinjena hotimice i nehotice,
rečju, delom, svesno i nesvesno
i udostoj me da se bez osude
pričestim prečistim Tajnama Tvojim
za oproštenje grehova i za život večan!…
Primi me, danas, Sine Božji,
za pričesnika Tajne Večere Tvoje
jer neću kazati Tajnu neprijateljima Tvojim
niti ću Ti dati celiv kao Juda!…
Seti me se, Gospode, u carstvu svom!…
Da mi pričešće
svetim Tvojim tajnama,
Gospode,
ne bude za sud ili osudu –
već za isceljenje duše i tela!…Amin.


 

PRIČEŠĆIVANjE SVETIM TAJNAMA

U Svetoj Tajni Pričešćivanja mi pod vidom hleba i vina okušamo istinsko Telo i Krv Hrista i tako se s Njim sjedinjujemo. Za Svetu Tajnu Pričešća čovek treba da se priprema molitvom, postom i pokajanjem. Ova tajna se vrši u hramu za vreme Liturgije. Bolesnici mogu da se pričešćuju kod kuće. Sveštenik donosi Svete Darove u Daronosici. Za vreme pričešćivanja Svetim Tajnama čovek treba da ima pobožna osećanja: trepet i strah Božji. Međutim, ponekad bivamo hladni i rasejani i mnogi zbog toga padaju u uninije. Ne treba padati u uninije. Čovek treba da se smiri i da smatra da je zaslužio ovakvo stanje. Reci sebi: „Što sam zaslužio to sam i dobio! Zbog mojih grehova Gospod mi ne daje radost; slava Gospodu za sve!“ Izdrži to sa trpljenjem i ne očajavaj, već se trudi da se popraviš.

Neke ljude pobožne i revnosne u duhovnom životu Gospod ispituje: ne daje im radost – i za to treba blagodariti Bogu. Gospod bolje od nas zna šta nam je na korist: jednima šalje sladosti i utehe kako bi ih ukrepio i ohrabrio, a drugima to ne daje zato što oni u svakom stanju treba da Ga vole podjednako i proverava da li su takvi. Treće lišava utehe zbog grehova. U svakom slučaju ne treba padati u uninije.

Nemoj smatrati da te je Gospod odbacio, čak, i ako ne osećaš želju da Mu služiš, ali se uvek trudi da Mu ugodiš s podjednakom silom. Ne bavi se sobom više nego delima Božjim, prepusti Mu se, i u tome ćeš naći radost i blaženstvo.

Kada se čovek nemarno odnosi prema delu svog spasenja, kada u sebi ostavlja ugodno mestašce za sebe od pričešćivanja Svetim Tajnama dobija više slabosti nego ozdravljenja. Ako posle pričešća budeš bdio nad sobom, nad svojim sklonostima i ako ih budeš upotrebio na ugađanje Bogu, sačuvaćeš se u pobožnosti i radosnom osećanju koje si dobio pričestivši se.

Da bi služio Gospodu čovek treba da ima čisto srce, savršeno i pokorno svim Njegovim delima, zato se nemoj čuditi kada On ispituje, poučava i uči te da budeš savršeniji.

Neki se gade da se pričeste posle bolesnih i starih ljudi, plaše se da će se razboleti. Pazi, D., čuvaj se ove gadljivosti, to je veoma veliki greh. Sveštenici u parohijama gde nema đakona i đakoni u drugim parohijama i manastirima upotrebljavaju preostale Svete Darove i žive u dobrom zdravlju do duboke starosti. Gadljivost pokazuje da čovek ima slabu veru. Treba da se moli Bogu da Gospod u njemu umnoži i ukrepi veru.

Teško je čoveku da gleda kako se neke bolesne starice i duševni bolesnici iz sve snage trude da zajedno s decom prvi priđu Čaši Života. Guraju se bez sveštenog straha, pričešćuju se bez straha Božijeg…

Duševni bolesnici često predstavljaju sablazan za druge. Oni neke ljude plaše i ima slučajeva kada se čovek spremao da se pričesti, ali zbog njih nije prišao Čaši. Ovo se odnosi i na druge bolesnike, naročito veoma stare. Blagorazuman i blagočestiv starac i starica, ako osećaju da im je loše, sede mirno negde sa strane, mole se sa sveštenim strahom, a Čaši prilaze poslednji, kad u crkvi može slobodno da se prođe. Eto, to je pobožnost. I sam stiče veliku korist za dušu i telo, i druge ne smućuje. Tako i ti, čedo moje, čini, tako se stiče smirenje, strah Božji i blagočestivost.

 

Shiiguman Sava Pskovsko Pečerski POKAJANjE – JEDINI PUT KA SPASENjU

Priredio: pf Velibor Mihić

oOOo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: