Slučaj iz psihoterapijske prakse
Kakav sve može biti odnos izmedju pacijenta i psihoterapeuta
Ušavši u ordinaciju ona mu se naglo obisnu oko vrata, zagrli ga grčevito i usplahireno zajeca: Zašto mi to radite? Zašto? Šta sam Vam skrivila da me… mučite? O, da, mučite me strpljivo i uporno i ja tako silno patim, a vi ni ne hajete. Zašto, odgovorite, zbog čega…?
Ta meni se čini da uživate posmatrajući moju bol i odveć mi je jasno – Vi ste sadista. Od onih perfidnih, ćutljivih i hladnih. Naslađujete se tuđom patnjom, tj. mojom, i mogu pretpostaviti kako na mene gledate i kakvom me držite. Tek jedan mali mizerni stvor, eto šta sam ja u vašim očima, a znate, sasvim dobro znate da me ne smete ostavljati tako dugo samom i da me morate primati često, veoma često, zapravo. Jer, vidite, mi smo se sreli tek pet puta, a potrebno je najmanje petnaest puta, čitala sam o tome na internetu. Ma šta ja Vama pričam kad Vi to bolje od mene znate. Umesto da mi poklanjate neophodnu pažnju i pomažete, da me izbavljate i vodite napred, vama je stalo da me mučite, da mi ne date mira ni danju ni … noću, a znate kako sam nestrpljiva da Vas vidim, da mi je neophodan svakodnevni susret sa Vama i da dalje više ne mogu nikako bez Vas…
Stanimir Trifunović