Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Šta je gojaznost i kako nastaje prekomerna težina – Lečenje gojaznosti

Zašto je opasna gojaznost?

GOJAZNOST – PREKOMERNA TEŽINA

Gojaznost je hormonski poremećaj i poremećaj metabolizma i gomilanja masnih naslaga oko unutrašnjih organa i u potkožnom tkivu – prekomerna težina. Lečenje gojaznosti

 

Obično nastaje usled obilne hrane kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, jer onda telo pohranjuje višak kalorija u ćelije masnog tkiva.

Što uzrokuje gojaznost i prekomernu telesnu težinu?

Najvažniji uzroci gojaznosti su kulturološki uticaji na prehrambene navike i telesnu aktivnost. Istraživanja pokazuju da su slatki napici i voćni sokovi glavni krivci gojaznosti u mladih. Na medijske izazove (TV, reklame) posebno su podložna deca, dok kultura i obrazovni sistem nude vrlo malo zdravih zamena. Vreme odmora i rada sve se više provodi u mirovanju, jer se ljudi koristeći automobile, gledajući TV, igrajući video igre i radeći za računarom premeštaju iz jednog sedećeg položaja u drugi.

Kako nastaje gojaznost i šta je prekomerna težina - Lečenje gojaznosti
Gojaznost nije samo merenje stomaka već i procenat masnih naslaga u telu

Moždana regulacija metabolizma i ponašanja

Težinu određuju nervni putevi u mozgu i probavnom traktu. Centri za jedenje i sitost koji se nalaze u hipotalamusu i hipofizi reaguju na signale koji ukazuju na velike zalihe masnoća i glad. Tvari od presudnog značaja u ovom procesu su glukoza (šećer), insulin (hormon odgovoran za ulaz glukoze u ćelije) i leptin (enzim koji signalizira mozgu da su zalihe masnoća velike). Leptin vrši mnoge funkcije koje su od velikog interesa u ispitivanjima gojaznosti i, verovatno, dijabetesa. Ovaj se hormon oslobađa iz masnih ćelija; njegove koncentracije rastu što je više pohranjenih masnoća u ćelijama. Povišenje razina signalizira hipotalamusu potrebu smanjenja apetita, dok sniženje koncentracija stimulira apetit. Leptin može delovati i na otpornost organizma prema učincima insulina, hormona bitnog za metabolizam šećera u krvi. Nedavno istraživanje na životinjama pokazalo je da leptin ne izlučuju samo masne ćelije, nego i želudačne ćelije. Kolecistokinin, hormon tankog creva koji stimulira lučenje probavnih sokova, može delovati zajedno s leptinom i stimulirati ili suprimirati apetit. Još uvek nisu poznati mehanizmi kojima leptin sudeluje u debljanju.

Genetski faktori gojaznosti i debljine

Genetski faktori utiču na metabolizam masti i reguliraju hormone koji utiču na apetit i verovatno imaju neku ulogu u 70% slučajeva gojaznosti. Veliki broj genetskih varijacija utiče na podložnost gojaznosti. Nasledni faktori mogu uključivati način distribucije masnoće, brzinu metabolizma, energetske reakcije na preterano jedenje, omiljenu hranu itd. Oni su direktno odgovorni za neke slučajeve vrlo velike gojaznosti. Premda genetske abnormalnosti utiču na lakše ili teže mršavljenje, dominantnost gojaznosti zadnjih 20 godina u dramatičnom je porastu, dok se geni tako brzo nisu mogli promeniti. Metabolizam čoveka razvio se tako da može konzervirati energiju i pohraniti masnoće u periodima gladovanja. Gojaznost se najčešće javlja u ljudi normalne fiziologije koji žive u industrijaliziranim zemljama s obiljem hrane, pa nije problem potrošiti premalo energije za sagorevanje viška kalorija. Prema jednoj teoriji šećerna bolest tipa 2 i gojaznost, koja je obično propratna pojava ovog poremećaja, potječu od genetskih radnji koje su nekada bile neophodne za opstanak. Neki stručnjaci tvrde da postoji tzv. „štedljiv“ gen koji regulira protok hormona radi prilagođavanja sezonskim promenama. Kod nekih nomadskih naroda hormoni se oslobađaju tokom sezona u kojima su količine hrane bile oduvek male, što je rezultiralo otpornošću na insulin i učinkovito pohranjivanje masti. Ovaj je proces obratan u sezonama kada je hrane u izobilju.

Kako je hrana s visokim sadržajem ugljenih hidrata i masti savremenom industrijalizacijom postala raspoloživa tokom cijele godine, ovaj gen više ne služi svojoj svrsi nego postaje štetan jer se masti prvobitno pohranjivane za periode gladovanja, ne troše. Ova teorija mogla bi objasniti veliku učestalost šećerne bolesti tipa 2, gojaznost među domorodačkim američkim plemenima s nomadskom istorijom, kao i zapadnjačke prehrambene navike. Tradicionalna hrana s niskim sadržajem masnoća i visokim sadržajem vlakana (kukuruz, grah i žir) kojom se nomadski narod hranio verovatno je štitila ovu genetski osetljivu populaciju od čestih slučajeva gojaznosti i dijabetesa tipa 2, što danas više nije slučaj. Neke genetske mutacije koje su se donedavno dovodile u vezu sa specifičnim slučajevima gojaznosti uključuju onu koja verovatno povećava broj i veličinu masnih ćelija i povezuje se s masivnom gojaznosti. Drugi gen se zove receptor melanokortina 4 i ima glavnu ulogu u prekidanju potrebe za jedenjem, a kojega u nekim obiteljima sa slučajevima gojaznosti nema.

Ostali uzroci gojaznosti i razlozi za debljanje

Prekomernoj težini doprinosi čitav niz zdravstvenih stanja, premda su ona retko njezin primarni uzrok. Pacijenti s nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom ne dobivaju previše na težini, a i to je uglavnom akumulirana telesna tekućina. Cushingova bolest je retka, a uzrokovana je visokim razinama steroidnih hormona koji dovode do gojaznosti, mesečastog oblika lica i gubitka mišićnog tkiva. Gojaznost se povezuje i s policističnim ovarijskim sindromom.

Gojaznost kod odraslih osoba

Svako ko se malo kreće i ima loše prehrambene navike pripada rizičnoj skupini. Nedovoljno kretanje i gojaznost čine začarani krug. Premalo kretanja doprinosi dobitku na težini, a gojaznost otežava kretanje. Svetska zdravstvena organizacija tretira gojaznost kao globalnu epidemiju i zdravstveni problem, jer sve više zemalja prihvata zapadnjačke navike života. Važno je napomenuti da unatoč činjenici da je gojaznost (BMI preko 30) nesumnjivo opasna, još uvek nije izvesno je li samo višak kilograma (BMI 25-28) vrlo opasan za one koji su inače zdravi i nisu rizična skupina za razvoj dijabetesa, srčanog oboljenja ili karcinoma. Kod muškaraca BMI ima tendenciju povećanja sve do 50-e godine života, nakon čega opada. U žena se težina povećava sve do dobi od 70 godina, a zatim se ujednačuje. Dobijanje na težini neminovno je sa starenjem, a postupno dobivanje oko 5 kilograma na normalnu težinu nije štetno. Ovo stanje pogoršava činjenica da se mišićna i koštana masa starenjem smanjuju, čime je stvarno povećanje mase sala oko 0,75 kg.

Gojaznost kod dece

Masne se ćelije množe tokom dva perioda rasta i razvoja: rane mladosti i adolescencije. Prekomerno jedenje u tim razdobljima povećava njihov broj, koji je i genetski određen. Neki su već rođeni s viškom tih ćelija. Svakako da izvesnu ulogu igra i uticaj roditelja: ako je roditelj trogodišnjeg deteta gojazan, i dijete (premda mršavo) ima 30%-nu šansu postati jednog dana istim. Nakon adolescencije povećava se masa masnih ćelija, a ne njihov broj pa stoga gubitak težine u odrasloj dobi smanjuje veličinu masnih ćelija, a ne njihov broj, tako da je mršavljenje puno teže odraslima koji su u detinjstvu, kada su se ćelije množile, bili debeli.

Rizične skupine za gojaznost

Bivši pušač. Trend povećanja težine sledi trend prestanka pušenja. Nikotin ubrzava metabolizam, dok prestanak pušenja, čak i uz istu količinu pojedene hrane, može dovesti do dobitka na težini koji može biti značajan. Važna je činjenica da kontrola težine nije valjano opravdanje za pušenje. Proteklih stoleća cigarete se nisu pušile, a ni gojaznost nije bila česta pojava.

Smenski radnici. Radnici u kasnim smenama (između 16 h i 8 h) jedu više i imaju duže odmore sa spavanjem od radnika u dnevnim smenama i podložniji su debljanju.

Dijagnoza gojaznosti

Gojaznost se dijagnosticira merenjem masnog tkiva a ne samo telesne težine Osoba može u odnosu na normalne standarde biti izvan težinskih granica, ali ako je vrlo mišićava s malo telesnoga sala, nije gojazna. Drugi mogu biti normalne ili premale telesne težine, a da ipak imaju previše sala. Tri su osnovne mere za dijagnosticiranje gojaznosti: indeks telesne mase (BMI od engl. Body Mass Index) kao mera telesne masnoće, obim struka i rizične faktore oboljenja i stanja vezanih uz gojaznost.

BMI – Body Mass Index (Indeks telesne mase)

Najbolja mera telesne mase je mera koja se zove indeks telesne mase (BMI). BMI je omer telesne težine u kilogramima i visine u metrima na kvadrat. Rezultat se nanosi na skalu koja pokazuje razine telesne mase. Prekomerna težina se definira ako je BMI 25-29,9 a gojaznost kada je BMI 30 ili više. Ove su smernice vrlo važne za pacijente s povećanim rizikom od šećerne bolesti, srčane bolesti ili nekih vrsta karcinoma. Stručnjaci se ne mogu složiti u utvrđivanju „opasne“ težine u raznim životnim fazama ili za zdrave ljude bez takvih rizičnih faktora. Obim abdominalnog sala vrlo je važan za procenu rizika oboljevanja. Salo na abdomenu i kukovima moglo bi biti dodatni pokazatelj rizika. Raspored sala procenjuje se podelom mere struka s merom kukova. Na primer, žena s promerom struka 75 cm i kukova 100 cm ima odnos od 0,75; kod struka od 16,5 i kukova od 15,6 odnos će biti 1,05. Što je niži odnos, to je bolje. Rizik srčanog oboljenja naglo se povećava u žena s odnosom iznad 0,8 i muškaraca s odnosom iznad 1,0. Antropometrija je merenje debljine kožnog nabora na raznim područjima tela, posebno tricepsa, lopatica i kukova. Ova je mera korisna za utvrđivanje je li težina uzrokovana povećanjem mase mišića ili sala.

Opšte smernice za smanjenje prekomerne težine

S obzirom na visok postotak neuspešnosti programa za mršavljenje i sve brojnije dokaze da se gojazni bore protiv biološkog mehanizma koji radi protiv svesnih napora kontrole telesne težine, mnogi rade na promeni socijalnih uveta, tvrdeći da je prekomerna težina prirodno stanje. Sadašnji kulturološki trend koji zastupa ekstremnu mršavost u žena uzrokovao je iskrivljene nazore o izgledu ljudskoga tela i stvorio ideal koji niko ne može ili ne bi trebao slediti. Gojaznost je drugo „ja“ anoreksije i već je epidemijska pojava s obzirom na prekomernu raspoloživost hrane i male metaboličke prohteve naše slabo pokretne civilizacije. Ekstremna težina – prevelika ili premala – nije zdrava, niti je ona normalno stanje. Kretanje, metode rešavanja problema i podrška okoline predstavljaju važne preduslove za uspešnost programa mršavljenja. Mršavljenje ne bi smelo biti jedinim ili prvenstvenim ciljem u brizi o zdravlju. Neki stručnjaci veruju da nije težina ta koja uzrokuje oboljenja povezana s gojaznošću, nego nezdrava hrana i nedovoljno kretanje. Ukazuju na jednu studiju u kojoj su gojazni ispitanici počeli redovito vežbati i uzimati dosta voća, povrća, integralne žitarice i malo masnoće. Nakon samo tri nedelje indikatori srčanog oboljenja (holesterol i trigleciridi, krvni pritisak i insulin) su se poboljšali, premda je prosečni gubitak na težini bio ispod pet posto. Druga istraživanja takođe su utvrdila poboljšanje zdravstvenog stanja, uz težinsko smanjenje od samo pet do deset posto.

Ishrana i životni stil u kontroli težine

Premda su mnoga istraživanja bila dugoročno uspešna za osobe koje su skidale višak telesne mase, važno je napomenuti da je većina njih provedena na vrlo gojaznim ispitanicima koji su primenjivali vrlo stroge programe mršavljenja. Treba znati da su bezuspešne dijete vrlo česta pojava. Želudac koji je proširen velikim obrocima nastavlja signalizirati potrebu za velikim količinama hrane, sve dok se vremenom s manjim obrocima njegova veličina ne smanji. Čak i u slučaju opetovanog neuspeha dijete, nema razloga za predaju.

Hrana s niskim sadržajem masnoća i šećera te visokim sadržajem vlakana

Neka su ispitivanja pokazala da zamena hrane bogate masnoćama i šećerima hranom bogatom složenim ugljenim hidratima i niskim sadržajem masnoća (voće, povrće, žitarice) može biti efikasnija od brojanja unesenih kalorija, posebno kada se radi o održanju mršavljenja. Brojanje grama masnoća može biti korisnije od vođenja evidencije dnevno konzumirane hrane. Jedan gram masnoće sadrži 9 kilo kalorija, dok jedan gram ugljenih hidrata ili proteina ima samo 4 kilokalorije. Masnoća iz hrane se brže od ugljenih hidrata i proteina transformira u telesnu masnoću. U jednogodišnjem ispitivanju ispitanici koji su konzumirali hranu s niskim sadržajem masnoća izgubili su tri puta više kila od onih na standardnoj ishrani s manje kalorija. Međutim mnogi koji smanje unos masnoća ne konzumiraju dovoljno osnovnih hranljivih sastojaka, uključujući vitamine A i E, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe i cink, a često povećavaju količinu ugljenih hidrata. Hrana s niskim sadržajem masnoća ne sme biti isprika za prekomerno uzimanje ugljenih hidrata, posebice skrobne hrane i šećera. Visoko kalorična ishrana iz bilo kojeg izvora deblja. Ljudi koji uzimaju hranu s niskim sadržajem masnoća trebaju imati raznovrsnu ishranu i, prema potrebi, vitamine. Samo uzimanjem mleka s niskim sadržajem masnoća ili obranog mleka može se postići preporučeno smanjenje unesenih kalorija iz masnoća od 30% ili manje i pomoći organizmu dobiti kalcijum. Izvesna količina masnoća u hrani je neophodna. Trebalo bi je uzeti u obliku ulja nekih biljaka i ribe. Zasićene masnoće životinjskog porekla treba izbegavati.

Biolaksativ kapi za čišćenje creva, zatvor stolice
Biolaksativ su najbolje biljne kapi za čišćenje creva i protiv zatvora stolice

BioLaksativ su biljne kapi za zatvor stolice i začepljenost koja se često javlja kod gohjaznih osoba i onih koji su na dijeti. Ovaj potpuno prirodan i blag biljni laksativ deluje pouzdano, ne stvara grčeve i može se dozirati po potrebi. Pokreće rad creva i redovno pražnjenje, smanjuje gasove i nadutost. Mogu ga koristiti i deca.

Supstituti masnoća

Supstituti masnoća koji se dodaju komercijalnoj hrani ili se koriste za pečenje, imaju neke poželjne kvalitete masnoća, ali ne sadrže previše kalorija. Neke zamenske tvari, kao npr. celuloza u gelu (dobija se od morskih trava) i guar-guma, decenijama se koriste u mnogim komercijalnim jelima i smatraju se neškodljivima. Nedavno sintetizirana masnoća, olestra, oslobađa se iz organizma bez ostavljanja u njemu ikakvih kalorija. (Važno je znati da hrana koja sadrži ovu tvar ipak ima određenu kalorijsku vrednost u odnosu na ugljene hidrate i proteine). Postoje izveštaji o grčevima i blagom prolivu nakon konzumiranja hrane koja je sadržavala olestru. Olestra iscrpljuje iz organizma vitamine A, K, D i E kao i hranjive tvari neophodne za imunitet, a koje se nalaze u tamnom voću i povrću.

Balastna vlakna u ishrani

Sva zdrava hrana treba imati visoki sadržaj vlakana, koja su važni čimbenik u mršavljenju. Ona interferiraju s apsorpcijom masnoća i proteina i, zajedno s hranjivim sastojcima hrane s visokim sadržajem vlakana, mogu smanjiti opasnost od srčanih oboljenja, šećerne bolesti, probavnih smetnji i nekih tipova karcinoma. Vlakna se nalaze samo u biljkama. Za gubitak težine najbolja su nerastvorljiva vlakna iz pšeničnih mekinja, žita, semenki i kori voća i povrća. Rastvorljiva vlakna iz sušenog graha, zobenih mekinja, ječma, jabuka, citrusnog voća i krompira, od velike su važnosti u svakodnevnoj prehrani. Pektin, vlakno iz jabuka, citrusnog voća te ostalog voća i povrća, povećava i produžava osećaj sitosti kod ljudi normalne telesne težine.

Supstituti šećera

Veštačka sladila su saharin, aspartam i acesulfam. Prva istraživanja pokazala su da velike količine saharina uzrokuju karcinom kod pacova, što se ne odnosi na ljude. Aspartam je došao pod strogu kontrolu s obzirom na retke izveštaje o neurološkim poremećajima koje izaziva, a to su glavobolja i vrtoglavica. Neosnovana je zabrinutost u vezi povezanosti velike primene aspartama s porastom broja obolelih od karcinoma mozga.

Niskokalorične dijete za gojazne

Smanjen unos kalorija osnovni je preduslov za lečenje gojaznosti. Prvi korak u održanju normalne težine je izračunavanje količine potrebnih kilokalorija po danu, idealne telesne težine, ali i varira s obzirom na pol, dob i telesnu aktivnost. (Na primer, pedesetogodišnja umereno aktivna žena za održanje težine od 67,5 kg dnevno treba samo 1650 kilokalorija, dok dvadesetpetogodišnja atletičarka treba oko 2000 kilokalorija.) Ekstremne dijete od ispod 1100 kilokalorija predstavljaju zdravstveni rizik, a često ih slede pijanke i prežderavanje, te povratak na gojaznost. Takva ishrana najčešće ne sadrži dovoljno vitamina i minerala, pa ih se mora nadoknađivati. Drastične dijete izazivaju neugodne propratne pojave (uključujući slabost, nepodnošenje hladnoće, gubitak kose, stvaranje žučnog kamenca i neredovite menstruacije) i mogu biti opasne. U početku se uglavnom gube tečnosti i minerali, kasnije masnoće, ali i mišići, što može sačinjavati preko 30% ukupno izgubljene mase. Striktne dijete koje traju duže od 16 nedelja ili one prebrze koje traju duže od dva-tri dana vrlo su opasne. Postoje retki izveštaji o smrtnosti uzrokovanoj srčanom aritmijom kada tekući sadržaji dijete nisu sadržavali dovoljne količine hranjivih tvari. Važno je napomenuti da dijete koje sadrže povećane količine tekućina i dosta smanjene količine proteina ili natrija, mogu dovesti do hiponatremije, a ova slabost, konfuziju, vrtoglavicu i u ekstremnim slučajevima komu.

Visokoproteinske dijete za gojazne

Ponovo su popularne dijete bogate proteinima, a siromašne ugljenim hidratima. Premda visoko proteinska ishrana rezultira brzim gubitkom težine učinci na zdravlje nisu povoljni. Jedan nus proizvod ovakve ishrane je oslobađanje tvari pod zajedničkim imenom ketoni, koji uzrokuju mučninu, vrtoglavicu i zadah. Međutim nedavna studija pokazala je da tzv. ketonska dijeta, vrlo bogata proteinima, a vrlo siromašna masnoćama i ugljenim hidratima, može biti neškodljiv i učinkovit način gubitka prekomerne težine za opasno gojazne adolescente pod stručnim vodstvom.

Telesna aktivnost za gojazne

Važno je napomenuti da opasnosti od gojaznosti nisu samo u višku kilograma; one proističu iz prevelike količine sala. Telesna aktivnost kojom se masnoća zamenjuje mišićima, najvažniji je činilac svakog programa smanjenja telesne težine, ali kao i dijeta, jednako teška za održavanje. Budući da je gojaznost tako često povezana sa srčanim i ostalim oboljenjima, prije primene dijete program telesnih aktivnosti treba izraditi u dogovoru s lekarom. Većina stručnjaka preporučuje svakodnevno 45 do 60 minuta vežbe, uglavnom aerobika, hodanja u prirodi, brzog hodanja ili temperamentnog plesa. Ergometrijom sagoreva veći deo suvišnih kalorija. Treniranje otpornosti ili snage 2-3 puta nedeljno treba biti sastavni deo režima, čime se masno tkivo izvrsno zamenjuje mišićima. Sve ove vežbe ne treba provoditi odjednom, nego ih rasporediti tokom dana. Nova studija pokazala je da održavanje telesne aktivnosti uz ukupni gubitak suviška kilograma i česte telesne vežbe od po barem 10 minuta, može biti najefikasniji program eliminisanja gojaznosti. Potrebno je naglasiti da je korisna svaka redovna telesna aktivnost. Čak i umerena redovna telesna vežba poboljšava osetljivost na insulin (koji, za uzvrat, pomaže u sprečavanju srčanih oboljenja i dijabetesa). Premda žestoke telesne aktivnosti ne pomažu trenutnom sagorevanju viška kalorija, metabolizam nakon telesne vežbe ostaje povišen, a što su aktivnosti teže to metabolizam pre povraćaja na svoju razinu u stanju mirovanja duže nastavlja sagorevati kalorije. Stanje povišenog metabolizma može potrajati samo nekoliko minuta nakon zadnje aktivnosti do čak nekoliko sati nakon produžene ili naporne telesne aktivnosti. Premda gubitak kalorija izgubljenih u periodu nakon aktivnosti nije velik, tokom vremena one mogu imati veliki značaj u održanju zdrave težine.

Telesna aktivnost također poboljšava psihološko stanje te zamenjuje navike nekretanja koje obično dovode do prevelikog konzumiranja „grickalica“. Ona je i blagi prigušivač apetita. Važno je shvatiti da se mršavljenjem olakšava početna razina fizičkih aktivnosti koje sagorevaju manje kalorija po prehodanom ili pretrčanom kilometru. Brzina mršavljenja se usporava, ponekad obeshrabrujućim tempom, tako da nakon početno dramatičnog, treba dijetu kombinovati s vežbama. Ljudi trebaju biti svesni ove činjenice i pridržavati se svakodnevne telesne vežbe. Starenjem njenu količinu treba povećati kako bi se održala stalna telesna težina.

Kognitivno-bihevioralna terapija za gojazne

Cilj ove terapije je promena dnevnih navika jedenja, što je korisno u prevenciji recidiva nakon početnog mršavljenja. Pacijent u početku vodi dnevnik o svim aktivnostima koje se odnose na ishranu, uključujući doba dana, dužinu trajanja obroka, emotivna stanja, društvo i, naravno, vrstu i količinu pojedene hrane. Terapeut i bolesnik zajedno pregledavaju ovaj dnevnik kako bi utvrdili realne ciljeve i uzorke koje pacijent može promeniti. Na primer, ako je normalno jesti gledajući TV program, tada se pacijentu može savetovati da jede u drugoj prostoriji. Dobre navike jedenja podstiču se nagradom – drugim zadovoljstvima koja nadomeste konzumiranje prekomernog broja kalorija i navike nekretanja. Bihejviorističko lečenje dokazalo se korisnim posebno kod onih s prejakom reakcijom na ukus, miris i pojavu hrane.

Lekovi za gojaznost i postupci lečenja prekomerne težine

Lekovi za gojaznost koji se koriste za smanjenje telesne težine zovu se anoreksici. Učinak većine nestaje tokom vremena, što zahteva povećanje doze, a ovo ovisnost i opasnosti. Niti jedan od lekova za gojaznost ne uklanja osnovne probleme koji verovatno uzrokuju gojaznost. Osim ako nisu propisani od strane lekara, za skidanje suviška kilograma treba koristiti druge metode koje ne uključuju lekove. Osim u samo vrlo retkim slučajevima, trudnice i dojilje ne smeju nipošto uzimati bilo kakve lekovite preparate, uključujući biljne i one koji se izdaju bez recepta.

Biljni preparati i preparati koji se izdaju bez lekarskog recepta

Svaki preparat namenjen skidanju suviška kilograma, uključujući tablete za mršavljenje koji se izdaju bez recepta, biljne tablete i preparati, treba uzimati s oprezom. Mnogi biljni čajevi za dijetu sadrže laksative koji mogu izazvati gastrointestinalne smetnje, a njihova prekomerna upotreba hroničnu bol, zatvor i zavisnost. U retkim slučajevima dolazi do dehidracije i smrti. Supstance sadržane u čajevima su sena, aloja, kaskara sagrada, koren rabarbare, cascara i ricinusovo ulje. I neki nadomesci vlakana koji sadrže gumu guare izazivaju opstrukciju gastrointestinalnog trakta.

Bioliver kapi za jetru i holesterol i trigleciride
Bioliver kapi za jetru i holesterol i trigleciride

BioLiver kapi su jedinstven biljni preparat koji deluje kao biljni lek za insulinsku rezistenciju i gojaznost, jer reguliše razinu šećera i insulina u krvi, smanjuje apetit i potrebu za hranom, balansira hormonalnu ravnotežu, deluje kao blagi diuretik i obnavlja rad jetre. Prirodni lek za insulinsku rezistenciju i predijabetično stanje, za mršavljenje i ljude na dijeti je potpuno bezbedan i može se koristiti uz druge lekove.

Terapija lekovima

Anoreksanti koji oslobađaju serotonin

Delovanje nekih tableta postiže se povećanjem razina serotonina, moždane tvari koja sprečava depresiju i smanjuje potrebu za kalorijama. Nažalost, najkorišćeniji od ovih preparata izazivaju vrlo teške nuspojave, uključujući abnormalnosti srčanih zalistaka i, retko, potencijalno smrtonosno stanje tzv. pulmonarnu hipertenziju.

Sibutramin

Sibutramin održava ravnotežu serotonina i norepinefrina, drugog neurotransmitera, te pojačava metabolizam. Ispitivanja su pokazala da značajno smanjuju telesnu težinu i činioce koji uzrokuju dijabetes. Sibutramin davan gojaznim pacijentima tokom šest meseci skinuo je u proseku 11% težine. Sibutramin izaziva osećaj sitosti i povečava nivo energije. Nuspojave su suhoća usta i nesanica.

Orlistat

Orlistat usporava proizvodnju lipaze, želudačnog enzima koji razgrađuje masnoće. Ne povisuje serotonin, ali pospešuje njegov učinak i deluje kao stimulans. Nedavno ispitivanje pokazalo je da krajem prve godine primene, prosečan gubitak na težini iznosi 10%. Osim toga, u drugoj godini uzimanja orlistata pacijenti su dobili natrag pola težine od one pacijenata koji su se prebacili na placebo-pilule. Preparat može uzrokovati gastrointestinalne probleme i poremetiti apsorpciju vitamina A, D i E. Nisu potvrđene bojazni da povećava rizik karcinoma dojke.

Amfetamini

Za skidanje suvišnih kilograma nekada su se najviše koristili amfetamini, što danas više nije slučaj. Oni poboljšavaju raspoloženje i u kratkom roku omogućavaju umereno mršavljenje. Međutim predstavljaju ozbiljnu opasnost radi stvaranja navike, uzbuđenja i nesanice.

Hirurško lečenje gojaznosti

Liposukcijom se odstranjuju masne ćelije s određenih područja, npr. bedara, zadnjice ili koljna, dok se suvišni kilogrami nakon operacije više slažu na drugim lokacijama. Liposukcijom se masno tkivo usisava posebnim aparatom. Bol nakon operacije može biti jak, a koža se često ne kontrahira, što joj daje mlohav izgled – javljaju se kožni nabori.

Operativno odstranjenje masnog tkiva pogodno je u slučajevima opasne gojaznosti. Stručnjaci ga savetuju samo onima koji imaju BMI iznad 40 i postotak idealne težine veći od 180%, te u slučaju neuspeha ostalih metoda. U većine gojaznih gubitak na težini godinu dana nakon operacije iznosi 50% uz poboljšanje stanja pri svim ostalim propratnim oboljenjima (dijabetes, povišen krvni pritisak, apneja u toku spavanja, bol u zglobovima i inkontinencija). Povraćanje je najčešća nuspojava. Nakon operacije pacijenti trebaju usvojiti zdrav način života, a doslednost u umerenoj ishrani treba očuvati čitav život.

Koliko je opasna gojaznost i prekomerna težina?

Generalno gledano, ispitivanja su pokazala da najmanji rizik od srčanog oboljenja, dijabetesa i nekih tipova karcinoma postoji u ljudi s indeksom telesne mase (BMI) od 21-25. Rizik se neznatno povećava kod vrednosti 25-27, značajno kod 27-30, a dramatično preko 30. Svako iz rizične skupine trebao bi voditi brigu o skidanju viška kilograma. Nije štetna sama prekomerna težina, nego nezdrava ishrana i slaba pokretljivost. Dob može pomoći u definisanju rizika od gojaznosti. Prekomerno salo kod starijih ljudi može biti hraniljiva rezerva i zaštita kostiju u slučaju pada. Gojazna deca se često doživotno bore sa svojom prekomernom težinom i vrlo su rizična skupina za obolevanje od povišenog krvnog pritisaka, arterijskih i srčanih oboljenja i oštećenja jetre kad odrastu. Roditeljima treba savetovati primenu programa kontrole telesne težine kod njihove dece u vidu zdrave ishrane i kretanja.

Bolesti srca, krvnih žila i šećerna bolest

Gojaznost je rizični faktor za bolesti srca, povišen krvni pritisak, šećernu bolest i moždani udar. Težina koncentrisana na područje abdomena i gornjim delovima tela predstavlja veći zdravstveni rizik od masnog tkiva nagomilanog na bedrima i slabinama.

Povišen krvni pritisak

Gojaznost je glavni rizični faktor hipertenzije. Što je viši krvi pritisak, gojazni s visokim krvnim pritiskom nalaze se u povećanom riziku od proširenja leve srčane komore, a to je glavni rizični faktor za srčani udar. Gojaznost može tokom vremena uzrokovati povišenje krvnog pritisaka, menjajući fizička svojstva i funkciju bubrega i dovodeći do zadržavanja natrijuma i vode. Krvni pritisak se povećava pokušajima organizma da uspostavi protok tetčnost. Čak i umereno mršavljenje koristi smanjenju krvnog pritisaka i rizika od srčanog udara.

Nivo holesterola

Učinak gojaznosti na nivo holesterola je složen. Ukupni holesterol i trigliceridi obično su visoki, dok je HDL („dobar“ holesterol) nizak.

Otpornost na insulin (Insulinska rezistencija) i šećerna bolest tipa 2

Gojaznost je usko povezana sa šećernom bolešću tipa 2. Skoro 90% šećerne bolesti tipa 2 javlja se kod gojaznih. Gojaznost i slaba pokretljivost su uzrok za dramatičan porast šećerne bolesti tipa 2 do kojeg je došlo zadnjih nekoliko godina. Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti obično imaju normalnu ili povećanu razinu insulina, hormona odlučujućeg za metabolizam šećera. Međutim oni ne mogu koristiti insulin, pa se nalaze u tzv. stanju otpornosti na insulin – takozvana insulinska rezistencija, za koju danas mnogi stručnjaci smatraju da je nezavisan faktor za srčano oboljenje.

Karcinom

Prekomerna težina može biti veliki faktor rizika za pojavu karcinoma jednjaka, posebno kod mladih nepušača. Gojazne žene u odnosu na mršave 2-3 puta su u većem riziku obolevanja od karcinoma materice i žučnog mehura (masno tkivo luči dodatne količine estrogena, hormona koji se smatra jednim od uzroka tih karcinoma). Gojazni muškarci verovatnije će prije oboleti od karcinoma debelog creva i prostate.

Mišići i kosti

Gojaznost je za kosti i mišiće stresna, a deblji ljudi su podložniji dobijanju hernije, bolu u predjelu krsta i pogoršanju artritisa.

Žučni kamen

Učestalost žučnih kamenaca veća je kod gojaznih žena, nego muškaraca. Rizik stvaranja kamenca posebno je velik kod prebrzog mršavljenja.

Reproduktivni i hormonalni problemi

Žene koje nakon 18. godine dobiju na težini u većoj su opasnosti od dobijanja tumora materice. Abnormalne količine telesne masnoće, 10-15% previsoke ili preniske, mogu doprineti neplodnosti u žena. Kod muškaraca gojaznost može pogodovati smanjenju razina testosterona. Višestruki su opasni učinci gojaznosti u trudnoći: povišen krvni pritisak, šećerna bolest u trudnoći, infekcije urinarnog trakta, tromboza, produženi porođaj, veća stopa smrtnosti ploda u kasnijim stadijima trudnoće i carski rez. Novorođenčad gojaznih majki također je u većoj opasnosti od defekta u razvoju koji zahvata mozak ili kičmu. Dodaci folne kiseline u ishrani, obično efikasni u sprečavanju ovih stanja, ne moraju biti tako dobri kod žena prekomerne telesne težine.

Hipoksija

Gojazni ljudi su u opasnosti od hipoksije, stanja u kome nema dovoljno kiseonika za zadovoljenje telesnih potreba. Gojazni trebaju ulagati veći napor za disanje, mišići su im preslabi, a plućni kapacitet sve slabiji. Pickwickov sindrom, nazvan prema gojaznom liku iz Dickensove novele, se javlja u teškoj gojaznosti, kada manjak kisika uzrokuje duboku i hroničnu nesanicu i konačno prestanak srčane funkcije.

Apneja i poremećaji spavanja

Gojazni ljudi i oni koji imaju običaj pridremati, brže tonu u san i spavaju duže tokom dana. Međutim noću im treba više vremena da zaspu, a spavaju manje od ljudi normalne telesne težine. Gojaznost je posebno povezana s apnejom, do koje dolazi kada se gornje nepce u stanju spavanja opušta i spušta, blokirajući privremeno prolaz vazduhu. Neki ljudi nisu svesni ovog stanja nego samo bledih simptoma, kao što su jutarnja glavobolja, umor i nervoza. Apneja u snu je radi pospanosti tokom dana povezana s većim rizikom od srčanih aritmija, moždanog udara, slabljenja srca, te s prometnim i ostalim nezgodama.

 

Izvor: Pliva.hr

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280