Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Šta misli pravoslavlje o snovima – snovi i crkva

 

SNOVI I CRKVA

Kako crkva tumači snove. Šta misli pravoslavlje o snovima i kako duhovnik objašnjava šta su snovi kroz dijalog sa učenikom

 

OPŠIRNIJE O SNOVIMA

Šta su snovi, viđenja, utvare, božanska otkrovenja, prozorljivost i predviđanje • Snovi i čovekovo stanje • Kako se spasavamo od obmane snova Šta kanoni kazuju o snovima Ko ima viđenja i otkrovenja O znacima dara i znacima obmane • Kako da se prepoznaju božanska viđenja i otkrovenja.

Ko veruje u snove potpuno je neiskusan,

a ko im uopšte ne veruje, filosof je.

(Lestvica 3, 28).

Tumačenje snova - Šta misli pravoslavlje o snovima - snovi i crkva

Brat: Blagoslovite, prepodobni oče igumane!

Starešina: Bog neka te blagoslovi, brate Jovane. Gde si krenuo i šta radiš?

Brat: Došao sam samo do Vas, prepodobni oče, jer sam smatrao da ste danas slobodniji, pošto je i praznik, i crkvena služba se završila. Zbog toga bih Vas zamolio, ako se ne ljutite, da mi dopustite, grešnom, da Vas još pitam o mnogim stvarima o kojima mi je potrebno da saznam.

Starešina: Šta još želiš da znaš, brate Jovane, i koje su još tvoje nedoumice?

Brat: Sećam se, prepodobni oče, da ste me u savetima koje ste mi dali prošlog puta mnogokratno upozoravali da ne verujem u snove, u viđenja, i u druge takve utvare, međutim, do sada mi niste razjasnili i niste mi jasno rekli šta su dobri snovi i viđenja, a kakvi su zli? Zbog toga Vas ovog puta molim, prepodobni oče, da mi razjasnite ma i najmanje o tim stvarima.

Starešina: Ali zbog čega želiš da po svaku cenu znaš ove stvari, brate Jovane?

Brat: Evo zbog čega, prepodobni oče. Od nekog vremena počeo sam da sanjam veoma čudesne snove. Čini mi se da vidim sebe u nekoj vrlo lepoj crkvi, ukrašenoj polijelejima i zlatnim svećnjacima, sa predivnim ikonostasom i sa raznovrsnim zidnim slikarstvom. U crkvi kao da vidim sveštenike obučene u prelepe i sjajne odežde. Ponekad kao da sebe vidim u Svetom Oltaru i sveštenici me blagosiljaju, i čujem ih kako predivnim glasovima pevaju duhovne pesme. I čudno je što i ovo sanjam ne samo kada se nalazim u dubokom snu, nego i kada tek zadremam i skoro sam budan. Da li je, prepodobni oče, dobro da smatram da su ovi snovi dobri i da su od Boga?

Starešina: Da bih ti razjasnio, brate Jovane, u vezi sa onim što ćeš me pitati, odgovoriću ti na pređašnje pitanje o snovima, viđenjima i utvarama/prividima, jer dok ne budeš dobro znao šta su, i koja je razlika među njima, nećeš moći pojmiti da li je dobro da smatraš da su istinski snovi koje veliš da imaš.

Brat: Molim Vas da mi kažete, prepodobni oče, ukratko, šta su snovi.

Starešina: San, brate Jovane, nije drugo, do samo pokret našeg uma tokom spavanja (Lestvica 3, 22).

Brat: A šta su viđenja, prepodobni oče?

Starešina: Viđenja, brate Jovane, jesu neka stvarna pokazivanja, ali koja prima oko uma, bilo u stanju normalnog funkcionisanja organizma, bilo u potpunom snu ili samo u polusnu, bilo u stanju uznošenja ili zanosa.

Brat: A šta su utvare/prividi, prepodobni oče?

Starešina: Utvare, brate Jovane, nisu drugo, do samoobmana očiju, kada um spava, ili opet: utvare/prividi su viđenje nečega što ne postoji (Lestvica 3, 23).

Brat: Ja sam, prepodobni oče, mnoge čuo kako govore o otkrovenjima. Molim Vas da kažete i meni šta su otkrovenja, i koja je razlika između otkrovenja i viđenja?

Starešina: Brate Jovane, otkrovenje je nešto više od viđenja, pošto viđenje pokazuje čoveku nekakvu tajnu, dok otkrovenje pokazuje čoveku stvari dublje od onoga što se vidi. Tako vidimo da Sv. Jovan Bogoslov naziva čudesima ono što vidi u Apokalipsi (Otkrovenja) i ne znajući šta je; otkriva mu ih anđeo, koji mu pokazuje otkrovenje: Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati Tajnu žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova (Otk 17, 7). Evo šta veli i Sv. Makarije: „Jedno je viđenje, a drugo – ozarenje i otkrovenje; i postoji osećanje, i postoji viđenje, i postoji ozarenje; i ko ima ozarenje veći je od onog ko ima osećanje (to jest od onog koji vidi štogod na čulan način), pošto se ozario um njegov, i primio je nešto više od onog ko ima samo osećanje, zato što mu se dao dar ne samo da vidi, nego i da pojmi šta je video“. I opet, pokazujući da je otkrovenje veće od viđenja, veli: “ Ali drugo je otkrovenje, jer se njime otkrivaju duši velike stvari i tajne Božije“.

Brat: Čuo sam još, prepodobni oče, o daru prozorljivosti; molim Vas, dakle, da mi kažete šta je prozorljivost i po čemu se ona razlikuje od viđenja i od otkrovenja.

Starešina: Prozorljivost, brate Jovane, veća je od viđenja, ali mnogo manja od otkrovenja i proroštva. Ko ima dar prozorljivosti vidi, kao da je prisutan, stvari koje se zbivaju daleko, to jest zna šta se dešava veoma daleko od njega, na primer: da li dolazi kogod k njemu ili da li kakvi zločinci ubijaju nekog čoveka negde daleko, i tome slično. Takođe, ko ima dar prozorljivosti može spoznati tajne skrivene u dubini srca drugog čoveka. Dakle, veći je ovaj dar od onoga koji ima viđenje, jer u viđenju se ništa ne poima, ali je manji od onoga koji ima dar proroštva i otkrovenja. Jer ko prorokuje ne samo da zna šta se u tom času zbiva negde daleko, nego vidi i šta sledi u budućnosti, nakon stotina i hiljada godina. A ko ima otkrovenje, opet vidi i poima velike božanske tajne.

Brat: A šta je predviđanje, prepodobni oče? Jer sam od pojedinih čuo da je i to dar od Boga.

Starešina: I predviđanje, brate Jovane, je „ogranak“ proroštva, ali o onome što je bliže, kao i prozorljivost, zato što ko ima ovaj dar kazuje šta će se desiti uskoro.

Brat: Blagodarim Vam sa potpunim smirenjem, prepodobni oče, što ste mi razjasnili tako ukratko šta su snovi, šta su viđenja, utvare, otkrovenja, proroštva, prozorljivost i predviđanje. O nekima od ovih, prepodobni oče, usudio bih se Da Vam tražim opširnija pojašnjenja. U prvom redu molio bih Vas da mi kažete kako može čovek spoznati da li je njegov san od Boga ili od đavola? Pošto su mnogi ljudi bili obmanuti i odvedeni u pogibelj, uzdajući se previše u svoje snove.

Starešina: Dobro si učinio, brate Jovane, što si postavio i ovo pitanje, jer je od velike potrebe da se poznaje kako se razlikuju dobri snovi od zlih i pogibeljnih.

U prvom redu navešću ti svedočenje Svetog Dijadoha Fotičkog, koji uči dosta jasno o razlikovanju snova, kazujući ovako: „Snovi koje Božije čovekoljublje šalje duši jesu neobmanjujuća svedočenja jedne zdrave duše. Zato se oni ne pretvaraju iz jednog lika u drugi, niti izazivaju užas, niti donose smeh i plač u isto vreme, nego se približuju duši sa svom duhovnom krotošću. Posle toga, nakon što se telo i probudilo iz sna, duša traži sa mnogo čežnje da se produži delanje sna. A u utvarama (predstavama, prim.izd) koje đavoli donose sve se događa nasuprot. One ne ostaju ni u istom liku, niti se duže pokazuju u kakvom nesmutljivom obliku. Jer što đavoli nemaju po slobodnoj volji, pozajmljuju samo iz želje da obmanu, i ovo ne može da ih zadovolji na duže vreme. Zbog toga oni govore velike stvari i užasno prete, uzimajući često na sebe likove vojnika. A ponekad se i raduju što si spoznao njihovo lukavstvo.

Zbog toga, pošto ih viđaš često, čak i u snovima, strašno ih razbešnjuje. Ali događa se ponekad da dobri snovi ne donose radost duši, nego joj donose radosnu tugu i suze bez bola. A to se dešava onima koji su mnogo uznapredovali u smirenoumlju“ (Dobrotoljublje, tom I, str. 350). I nakon što je pokazao kako razlikovati snove, Sv. Dijadoh dodaje: „Pokazao sam, na osnovu onoga što sam čuo od onih koji su iskusili, razliku između dobrih i zlih snova. Svakako da je to razlikovanje tačno. Ali se dešava da duša, oskvrnivši se neosetno, iz razloga što je pokrade kakva pomisao (čega mislim da niko nije pošteđen), ne može više tačno da razaznuje i veruje onome što nije dobro“ (Dobrotoljublje, tom I, str. 350). A pošto postoje snovi koji ne dolaze čoveku ni od Boga ni od đavola, nego se rađaju iz zle obmane duše i od neuzdržanja od jela i pića, o ovoj vrsti snova Sv. Dijadoh veli: „Kada naš um pliva u talasima pića, ne samo da strasno vidi u snu likove koje đavoli oslikavaju, nego i smišlja u sebi određena lepa viđenja i vatreno prigrljuje svoje utvare kao kakve ljubavnice. Jer, pošto se njegovi udovi koji služe telesnom sjedinjavanju razjare od toplote sna, um je primoran da predstavi sebi neku senku strasti (Dobrotoljublje, tom I, str. 350).

Brat: A da li može čovek, prepodobni oče, da iz snova, koji se pojavljuju u njegovoj duši za vreme spavanja, spozna stanje svoje duše?

Starešina: Da, brate Jovane, bude li čovek mudar i sabran, može da spozna stanje svoje duše iz snova koje ima tokom spavanja.

To jasno pokazuje Prepodobni otac Nikita Stitat i Studit, koji o ovome veli ovako: „Nemoguće je marljivcu /revnitelju/ da pojmi iz snova pokrete i svoje duševno stanje i da se stara o svom stanju, zato što su pokreti tela i utvare uma po njegovom unutarnjem stanju i njegovim staranjima“. Dakle, ako kogod ima dušu koja je ljubitelj materije i slasti, njegov um utvara (zamišlja, predstavlja, prim.izd) sticanja stvari i strastvena spoticanja, od kojih, pošto se oskvrni, dolazi i skrnavljenje tela. Ako je lakom i srebroljubiv, vidi samo zlato koje ga omamljuje i koje umnožava kamatama i polaže ga u hranilnice a ove ga osuđuju kao nemilostivog.

Ako je čovek nastran i zloban, vidi kako ga u snu prate zveri i otrovni gmizavci i obuhvaćen je strahom i bojazni. Ako je nadmen i slavoljubiv stremi samo ka dobrim stanjima sreće, ka visokim prestolima vlasti, i smatra stvarnim ono što još nije. Ako je gord i kočoperan, vidi sebe da je vožen sjajnim kočijama, da ima krila i leti po vazduhu, i da svi trepte od njegove vlasti.

Isto tako i bogoljubiv, budući ljubitelj tvorenja dobrog dela i pravedan u podvizima blagoslova, i imajući dušu čistu od materije, vidi u snovima ispunjavanje onoga što će biti i otkrovenje strašnih viđenja, i svagda se moleći, ima mirno stanje duše i tela, a probudivši se iz sna, zapaža da na svom licu ima suze, a u ustima obraćanje Bogu.

Nakon što daje ovo razjašnjenje isti Sveti Otac dodaje o snovima sledeće: „Iz napred rečenog – veli on – nešto je onih što su materijalisti i ljubitelji tela, koji imaju za boga stomak i sramotu sitosti, a um im je pomračen lenjivim životom i porobljen strastima, koje đavoli utvaraju (predstavljaju, prim.izd) i njima se poigravaju; a nešto pripada marljivcima (revniteljima, prim.izd) i onima koji očišćuju svoja osećanja duše i tvore dobra koja vide u snu, i to im je podstrek ka božanskim stvarima i napretku; a nešto pripada savršenima, koje božanski Duh čini da budu takvi, i oni su se sjedinili s Bogom kroz bogoslovnu dušu“.

Brat: Prepodobni oče, slušajući pažljivo reči PrepoDobnog Nikite Stitata, razumeo sam dosta jasno da će kako oni koji su uznapredovali u dobrom delu, tako i oni strasni, ako budu pazili na svoje telesno i duševno stanje, moći da iz snova koje imaju spoznaju svoje dobro stanje, ali i strasti koje ih napadaju i koje njima gospodare.

Molio bih Vas, prepodobni oče, da mi kažete ima li i drugih Svetih Otaca koji govore o ovom.

Starešina: Drugi otac, brate Jovane, koji kao i prepodobni Nikita Stitat govori o ovom, jeste božanski i Sv. otac Maksim Ispovednik, koji, pokazujući da čovek može da spozna svoj napredak i rast u bestrašću kroz pokret svojih snova, veli: „Kada duša započinje i oseća svoje sopstveno zdravlje, počinje da vidi i svoje utvare (priviđenja) iz snova kao kakve taštine, koje je više ne smućuju“.

Zatim, kazuje i o strastima i o spoznanju njihovog rasta kroz snove: „Kada raste pohota, um utvara (zamišlja, prim.izd) sebi materiju svojih zadovoljstava u vreme spavanja, a kada raste ljutnja, vidi stvari koje prouzrokuju strah. A nečisti đavoli čine da rastu strasti, uzimajući za oslonac našu nebrigu i sve što ih podstiče. Ali smanjuju ih sveti anđeli, pokrećući nas na delanje vrlina“.

Postoje, brate Jovane, kod Svetih Otaca još i mnoga druga učenja o snovima. Sada ću ti izložiti još jedno svedočenje iz Svetog i božanskog Jovana Lestvičnika o snovima koji bivaju početnicima u manastirima. „Kada mi – veli – napuštamo svoje domove i srodnike radi Gospoda i otpočinjemo tuđinovanje iz ljubavi prema Bogu, tada se đavoli trude da nas uznemire snovima, predstavljajući nam naše srodnike kako plaču ili se nalaze u zatvoru zbog nas ili trpe druge nevolje. Stoga, onaj koji veruje snovima liči na čoveka koji trči za svojom senkom i trudi se da je uhvati!“ Zatim dodaje: „Demoni tašte slave jesu proroci u snovima; budući prepredeni, oni po okolnostima zaključuju šta će se desiti i zatim javljaju nama da će se to ispuniti, da bismo se mi divili i uznosili mišlju kao da smo dostigli dar bestrašća i prodiranja u ono što je buduće. Ko veruje đavolima veruje o sebi da je prorok, međutim ko ih prezire shvata da je đavo uvek lažljivac! Kao duh on jeste i vidi što se zbiva u podnebesju, i primećujući, na primer, da kogod umire, predskazuje to kroz san lakovernima. Svojom silom đavoli nemaju nikakvo spoznanje budućih događaja, ali se zna da pokatkad i đavoli mogu predskazati smrt“ (Lestvica 3, 23).

Brat: Iz onoga što ste mi rekli, prepodobni oče, u vezi sa snovima, pojmio sam da je veoma opasno da se čovek uzda u svoje snove; zbog toga mnoge đavoli obmanjuju posredstvom snova. Zato Vas molim, prepodobni oče, da mi kažete šta treba čovek da čini, da bi se spasao snova.

Starešina: Brate Jovane, da bi čovek imao um i srce ozareno i neobmanuto utvarama obmanjujućih snova, kao i svim utvarama (priviđenjima, predstavama, nap.izd) koje mu đavoli donose bilo kada spava, bilo kada je budan, treba da se trudi da stekne dva velika i sveobuhvatna dela: Ljubav i Uzdržanje.

To mi poimamo iz učenja o snovima Svetog i božanskog oca Maksima Ispovednika, koji kaže ovako: „Neki govore da đavoli, taknuvši se u snu pojedinih delova tela, izazivaju želju, i tako se javljaju utvare (predstave). Drugi opet govore da strast koja gospodari u đavolu koji nam se približava prouzrokuje našu strast, i tako se raspaljuje duša prema pomislima stvarajući najpre likove putem sećanja; takođe o drugim utvarama od kojih stradaju jedni kazuju na jedan način, drugi na drugi način. Ali ni u jednom od pomenutih načina ne mogu đavoli da pokrenu nijednu vrstu strasti, ako se u duši nalazi ljubav i skrušenost, bilo da je telo budno, bilo da spava (Dobrotoljublje, tom II, str. 73).

Brat: Ali, prepodobni oče, zar nikako nije dobro verovati u snove, i šta kažu Sveti Oci o verovanju u snove?

Starešina: Da bi ti razjasnio o ovom, brate Jovane, mislim da je dovoljno da ti izložim jedno od svedočenja Svetog Jovana Lestvičnika, koji u ovom pogledu veli ovako: „Ko veruje u snove potpuno je neiskusan, a ko uopšte ne veruje – filosof je“.

Dakle, veruj samo u snove koji ti objavljuju muku i sud, a ako te vode u očaj, od đavola su (Lestvica 3, 24).

A Sv. Dijadoh Fotički u tom pogledu veli ovako: „Dovoljno je za što veću vrlinu ili za napredak ka sve uzvišenijoj vrlini da se ne uzdamo ni u kakvu utvaru. Jer su snovi najčešće lik pomisli, ili – kao što sam rekao – poruge đavola (Dobrotoljublje, tom I, str. 349).

Brat: Prepodobni oče, a šta u pogledu snova odlučuju Sveti i božanski kanoni?

Starešina: Brate Jovane, u pogledu taštih snova i viđenja sveti i božanski kanoni odlučuju isto što i Sveti Oci, jep su i svete kanone isto Svetitelji sastavili.

Znaj još i ovo, brate Jovane, da su Sveti i božanski Oci koji su sastavili svete kanone veoma snažno držali do učenja Svetitelja koji su im prethodili, odlučujući kroz svete kanone da sva učenja Otaca napisana shodno učenju Spasitelja našeg Isusa Hrista i učenjima i predanjima Svetih apostola imaju u Crkvi Hristovoj silu zakona (Kanon 87. Vasilija Velikog).

I pošto su mnogi od Svetih Otaca branili hrišćanima da veruju u neproverene snove i viđenja, Sabor Svetih Otaca sabran u Kartagini 418. godine odlučio je 87. kanonom da svaki hram koji bi se gdegod podigao na osnovu kakvog sna ili zaludnog viđenja bude uništen! Evo sadržaja kanona: „Svi oltari koji se gdegod budu podigli na osnovu zaludnih snova i viđenja neka na svaki način budu uklonjeni“ (Zakonopravilo, Njamc, str. 532).

I to su Sveti i božanski Oci odredili zato, što je verovanje u snove paganska odlika, i koji veruju u snove jesu kao idolopoklonici.

Postoje, međutim, i snovi od Boga. Ali po Svetom Grigoriju Nisijkom (Slovo o stvaranju čoveka, glava 13) takvi snovi bivaju“ veoma retko i samo radi značajnih razloga, koji se tiču opšteg dobra.

Ali tada Bog pokazuje sa sigurnim dokazima da je On poslao san. Postoje još i snovi koji se pokreću zbog čisto prirodnih povoda.

A mitropolit Jakov piše ovako: „Ko veruje u snove i u čini, u vradžbine i u amajlije i u ine đavolske stvari – bez zakona je i bez Crkve“.

Brat: Do sada ste mi, prepodobni oče, rekli dovoljno o snovima; zbog toga Vas molim da mi opširnije govorite o viđenjima i otkrovenjima.

Starešina: I šta bi, brate Jovane, hteo da znaš u ovom pogledu?

Brat: U vezi sa viđenjima i otkrovenjima, prepodobni oče, hteo bih još da znam u kojem se stanju nalazi čovek kada ima viđenje ili otkrovenje i kako biva uznošenje i ushićenje njegovog uma u to vreme. Da li u vreme uznošenja i ushićenja čovekov um još može delati štogod od onoga što mu je prirodno i je li čovek u to vreme svestan da li je u telu ili van tela?

Starešina: Ovoga puta, brate Jovane, postavio si mi vrlo osetljivo i teško pojmljivo pitanje, koje sasvim prevazilazi moju slabu moć poimanja, tako da bih radije odustao da odgovorim na njega, budući sasvim neiskusan u opitu življenja tako velikih stvari.

Ali pošto slučajno imam pri ruci neka učenja Svetih Otaca koji su to iskusili svojim životom i učili o njima samim svojim življenjem, odgovoriću ti, brate, da bi i tebi pojasnio ono što me pitaš.

U prvom redu navešću ti svedočenje Svetog i božanskog Oca Grigorija Solunskog, velikog teologa i prozorljivca, koji u jednom od pobijanja Ankindina u pogledu uznošenja uma i ushićenja uma za vreme nebeskih viđenja, kaže: „Božansko uznošenje dostojnih ove tajne ovako se zbiva: za vreme dok su uzneseni udostojavaju se božanskog i neizrecivog sijanja, koje otevši (uznevši) im namah um od svega što je čulno i misleno i njih same uzvisivši iznad samih sebe, potpuno ih pretvara u svetlost, tako da ko doživljava ovo blaženo nadpojamno preobraženje i ozarenje, budući da je izašao iz svega, čak i iz sebe, nije više svestan, u to vreme, da li se nalazi u telu ili van tela.

Jer kada umom zagospodari to snažno i božansko sijanje, koje je bolje od prirode i natprirodno, ne može više delati ono što je njegovo prirodno, budući da njime tada gospodari božanska sila.

Jer ako bi pojmio štogod od onoga što je u njegovom stanju, tada ne bi više bio u Bogu, niti uznet u nadumno. A ako ga to neizrecivo ozarenje ostavi, i on se vrati u sebe, tada spoznaje da je za to vreme bio izvan sebe i da je doživeo nešto strano i iznad svoje prirode, i vaistinu nije znao da li je bio u telu ili van tela“.

Znaj i ovo, brate Jovane, da um, budući da ga je uznela božanska blagodat, iako postaje iznad svoje prirode, ne smućuje se, niti trpi kakvu promenu na gore, kao što stradaju lažni proroci, svadljivci i oni koji se mešaju sa demonima, jer ostaje čist i nesmućen, preobražavajući se na bolje i natprirodno, nalazeći se u ushićenju i u divljenju.

I Sv. Simeon Metafrast, tumačeći reči Svetog Makarija, veli: „Svetlost koja je sjala nad blaženim apostolom Pavlom na putu i kojom se uzneo do trećega neba, i čuo neizrecive tajne, nije bila neko ozarenje od poimanja i znanja, nego prosijanje u duši sile Duha Onoga Koji je blag po ipostasi, čiju punotu sijanja ne mogu da gledaju telesne oči jer bi oslepele.

Ovom svetlošću otkriva se svekoliko poznanje, i samoga Boga spoznaje duša koja ga je dostojna, i koju On ljubi“ (Glava 139).

Zbog toga je i božanski Nil rekao da molitva savršenih ima izvesno predpoučiteljno otimanje uma i izlazak iz osećajnog (čulnog, prim.izd).

Zato je i veliki Antonije rekao: „Znam da je apostol Pavle bio uznet, ali kako je bio uznet ne znam!“ I božanski otac Maksim Ispovednik veli: „Vreme i način koji Bog, po svom htenju, koristi, ostaju svima svagda neiskazani“.

Pamti i ovo, brate Jovane, da je veoma malo Otaca primilo ovu tajnu, i samo je iz pokolenja u pokolenje primi poneko blagodaću Božijom, kao što potvrđuje Sv. Isaak Sirijski (Slovo 32).

Zato je i Sv. Grigorije Solunski, taj veliki teolog Crkve Hristove, nazvao ovu tajnu uznošenja u životu Svetog Petra Atonskog: „Dobitkom koji je teško naći, i teško izreći, i teško steći „.

Brat: Ovog puta, prepodobni oče, zaista čudesne stvari sam čuo od Vas, jer ste mi podrobno izložili kako su um i duša, kao i telo čovekovo, u vreme kada se ovaj udostojava da ga Bog otme (uznese) umom i da mu se otkriju velike i božanske tajne.

I sva su ova učenja dostojna čuđenja i potpunog poverenja, prepodobni, to su reči najvećih Svetitelja i teologa Crkve Hristove, kao Grigorija Bogoslova, Maksima Ispovednika, Antonija Velikog i drugih božanskih Otaca.

Starešina: Da, brate Jovane, gore navedena svedočenja budući svedočenja Svetih i božanskih Otaca, koji su življenjem proživeli ono što su kazivali, mogu biti primljena kao dobra i istinita, s potpunim poverenjem.

I ti, brate, ako želiš da ne zalutaš u pogledu viđenja i otkrovenja, nemoj primati ni od koga neka druga učenja, jer su mnoge obmanuli đavoli svojim utvarama, a ni oni sami ne poznaju svoju obmanu, i druge žele da obmanu i da odvuku u pogibelj svojim utvarama.

Brat: Ali, prepodobni oče, u koje se vreme udostojava neko da ima od Boga viđenja i otkrovenja? I zatim bih hteo da znam, ako je moguće, kakvim se tajnama uči čovekov um u vreme ovih uznošenja i kako ih vidi.

Starešina: Po svedočenju Svetih i božanskih Otaca, brate Jovane, koji dožive blaženstvo da se udostoje uznošenja uma, ushićenja, nebeskih viđenja i božanskih otkrovenja, samo se u vreme molitve udostojavaju toga (Sv. Isaak Sirijski, Slovo 32).

Sveti Nil Sinait kaže u ovom pogledu: “ Stanje molitve jeste bestrasno navikavanje, jer neograničena ljubav uznosi mudroljubivi um na duhovnu visinu“.

Slušaj, brate Jovane, i Sv. Maksima Kapsokalivu, koji, pokazujući da se čovek u vreme molitve udostojava božanskih uznošenja uma i ushićenja, veli ovako: „Kada blagodat Božija dođe u čoveka, tada prestaje molitva, pošto je um potpuno u vlasti blagodati Presvetoga Duha i ne može više delati svojim moćima, nego ostaje nedelatan i potčinjen samo Svetom Duhu. I kamo želi Duh Sveti, onamo ga odvodi, bilo na netvarno nebo božanskog ozarenja, bilo na drugo neiskazano viđenje. I ukratko, kako Duh Sveti hoće, tako teši Svoje sluge“ (Žitije Svetog Maksima Kapsokalive, januar).

I pošto si, brate, pitao i kakve tajne poima ko se od Boga udostojio da dođe u ova uznošenja, dotični u to vreme vidi uzvišene stvari i tajne, koje nikada još ne beše video!

Ovo pokazuje isti Sv. Maksim Kapsokaliva u svom odgovoru Sv. Grigoriju Sinaitu, koji ga beše pitao o tome, te veli: „Kada dar Duha Svetog dođe na koga, ne pokazuje mu što je obično, niti što je čulno ovosvetsko, nego mu pokazuje što nikada nije video ili čuo“.

Tada Duh Sveti uči čovekov um uzvišenim i skrivenim tajnama, koje, kao što kaže božanski apostol Pavle, Telesno oko čovekovo ne bi, samo po sebi, moglo da ikada pojmi.

I opet, brate Jovane, pošto si pitao kako to vidi um onoga koji se nalazi u uznesenosti i viđenju, isti Sveti Otac uči ovako: „Kada je vosak daleko od ognja, čvrst je i može se hvatati ljudskom rukom, a ako ga staviš na oganj, topi se, gori, i sav se pretvara u svetlost. I ne može da se ne istopi u ognju i da ne postane kao voda. Isto tako i čovekov um, kada je sam, nesjedinjen s Bogom, poima ono što pripada njegovoj moći, a kada pristupa božanskom ognju i Duhu Svetom, raspaljuje se i topi od božanskih viđenja, i nema načina da tamo, u božanskom ognju, misli što je telesno i što bi on hteo“ (Žitije Sv. Maksima Kapsokalive).

Brat: Ali koji su, prepodobni oče, znaci dara Božijeg za vreme takvih uznošenja i viđenja?

Starešina: O znacima dara Božijeg, brate Jovane, za vreme nebeskih viđenja i otimanja uma uči nas isti Sv. i božanski otac Maksim, govoreći: „Kada blagodat Duha Svetog pristupa čoveku, sabira mu um, čini ga poslušnim i smirenim, podseća ga na sećanje na smrt pamćenje grehova, budućeg Suda i večnih muka, čini da smerna duša plače i da oplakuje grehe, a oči čini krotkim i punim suza.

I što bliže pristupa čoveku, tim više se duša kroti, i teši je Svetim stradanjima Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovim bezgraničnim čovekoljubljem, izazivajući u njegovom umu uzvišena i istinita viđenja: najpre o umom neobuhvatnoj sili Božijoj, kako je jednim Logosom priveo sve tvari iz nebića u biće, zatim o neobuhvatnosti i nepojmljivosti Svete Trojice i o nevidljivoj dubini božanskog bića i drugo.

Tada se čovekov um uznosi na onu božansku svetlost, i srce mu postaje krotko, i rađa plodove Svetoga Duha: radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, smirenje i ostalo. I duša prima neiskazanu radost“ (Žitije Svetog Maksima Kapsokalive).

Isto o znacima blagodati za vreme uznošenja uma govori i Sv. Makarije Veliki, koji kaže ovako: „Za vreme uznošenja uma blagodati pripada: radost, mir, ljubav, istina, i ova istina primorava čoveka da traži istinu“.

Takođe, božanski otac Pavle, koji se podvizavao u Latrijskoj planini, upitan od svog učenika o znacima blagodati za vreme uznošenja uma, veli: „Blaga svetlost Blagoga jeste uzročnik radosti i dobrote, i čini ga krotkim i čovekoljubivim“.

Brat: Prepodobni oče, a kako se mogu spoznati znaci obmane i prelesti? I kakvu svetlost vidi ko ima viđenja od đavola?

Starešina: Brate Jovane, o znacima obmane i prelesti saslušajmo najpre Svetog Makarija Velikog, Egipćanina, koji to pokazuje, govoreći: “ A obmana i greh jesu prelesni, nemaju ljubavi i radosti prema Bogu, jer kao što je maslačak sličan salati, ali je ova slatka a onaj gorak, isto je tako i blagodat slična Istini, i u njoj je ipostas Istine.

I kao što ukus razlikuje gorku travu od slatke salate, isto tako se po uznemirenju ili miru srca razlikuje pojava đavolske prelesti (od blagodati)“.

Ova svedočenja Svetog i božanskog oca Makarija o znacima prelesti i blagodati neka ti ostanu u umu, brate Jovane, pošto ćeš iz uznemirenja ili mira srca moći da jasno i prejasno spoznaš ako te kadgod bude kušala kakva obmana od đavola ili kakva istinska poseta Boga.

Pošto si, brate, pitao i kakvu svetlost vidi čovek kada ima kakvo viđenje od đavola, slušaj najpre odgovor prepodobnoga oca Pavla Latrijskog, koji veli ovako: „Svetlost protivne sile u vidu je ognja koji se dimi i liči na čulnu vatru. Kada je vidi smirena i čista duša, nalazi da je bez ukusa i mrzi je“.

Još i božanski otac Maksim Kapsokaliva ovako kazuje o svetlosti koja se pokazuje u đavolskim viđenjima: „Jedno su znaci obmane a drugo znaci blagodati. Kada zli duh obmane pristupa čoveku, smućuje mu um i iznuruje ga, čini mu srce grubim i pomračuje ga, prouzrokuje mu bojazan i nadmenost, slabi mu oči, smućuje mu mozak, uzbuđuje mu telo, pokazuje mu prividnu svetlost, ali ne sjajnu i čistu, nego crvenu, i čini da mu um bude zanesen i đavolski, i podstiče ga da izgovara nepristojne i hulne reči.

I ako se duh obmane pokaže čoveku više puta, čini da se gnevi i ispunjuje ga (čoveka) sasvim gnevom i gordošću, te ne zna šta je smirenje i istinski plač i suze, nego se uvek hvališe svojim delima, i bestidno i bezbožno je obuzet strastima i ukratko sasvim silazi s uma i stiže do potpune pogibelji“ (Nav. delo).

Brat: Blagodarim Vam, prepodobni oče, što mi je i ovog puta mnogo razjašnjeno, i koristila su mi učenja Svetih Otaca, koja ste mi izložili na moja pitanja. Ali da bih bio još bolje utvrđen u vezi s onim što sam Vas pitao, molim Vas, ako znate još, da mi izložite i druga svedočenja iz Svetih Otaca u pogledu đavolskih obmana.

Starešina: Ako hoćeš još i druga svedočenja, brate Jovane, da bi ti se razjasnilo i da bi se uverio, onda slušaj i Svetog Dijadoha Fotičkog, koji pokazuje stanje uma u vreme dobrih i zlih viđenja, govoreći ovako: „Ne treba da se dvoumimo da um kada počinje da biva pod snažnim delanjem božanske Svetlosti, postaje potpuno prozorljiv, tako da izobilno vidi svoju sopstvenu svetlost. Ovo se događa kada sila duše zagospodari nad strastima, a sve što se pokazuje u čulnom obliku nastaje od rovarenja đavola!“ A kao pečat onoga što je rečeno o obmani đavola, privešću reči Svetog i svehvalnog apostola Pavla, koji veli: I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela Svetlosti (2. Kor 11,14).

O obmanjujućim viđenjima i Evagrije monah veli ovako: „Pazi da te ne obmanu zli đavoli kakvim viđenjem. Budi obazriv okrenuvši se molitvi i prizivajući Gospoda. Jer ako je viđenje od Njega, neka te On ozari, a ako li nije, neka hitno odagna obmanjivača; i budi smeo, jer neće opstati psi, kada ti budeš plameno besedio s Bogom. Jer će pomoću Božijom namah biti prognani daleko, budući poraženi na nevidljiv i nepojaman način…

Pravo je da ti ne ostane nepoznato ni ovo lukavstvo, da se za neko vreme đavoli kao raspravljaju sami među sobom. I ako hoćeš da išteš pomoć protiv jednih, dolaze drugi pod vidom anđela i odgone prve, da bi ti bio obmanut od njih, čineći ti se da su anđeli“. I opet veli: „Ne poželi da vidiš anđele ili Hrista na čulan način, da ne bi sasvim sišao s uma, uzevši vuka za jagnje i poklonivši se neprijateljima đavolima“.

Brat: Iz ovog rečenog, prepodobni oče, pojašnjeno mi je veoma dobro o dobrim i zlim snovima i o viđenjima – obmanjuJUćim i onim što su od Boga. Zbog toga Vas molim da mi pojasnite i u vezi sa otkrivenjima od Boga: kojim se znacima mogu prepoznati?

Starešina: Ako hoćeš i to da znaš, brate Jovane, onda pamti. Glavni znaci po kojima se mogu poznati otkrovenja od Boga jesu tri na broju, i to:

1. Uzvišenost otkrivenih učenja;

2. Njihova božanska čistota;

3. Njihova moć da preobražavaju ljude na dobro.

Ovi znaci su unutarnji i oni se mogu pojmiti samo kada je otkrovenje dobro poznato i ispitano u duhu smirenja i pobožnosti.

Taj duh čini blaženim onoga koji se posvećuje takvom ispitivanju. Ali o božanskom otkrovenju možemo se uveriti i po spoljašnjim znacima, koji su čudesa i proroštva, kojima možemo dodati i moralnu čistotu osobe preko koje se daje otkrovenje.

Znaj još i ovo, brate Jovane, da ako je otkrovenje od Boga, ono se savršeno uklapa u reči božanskog Pisma i u učenja Crkve.

Drugim rečima, ono ne sadrži nijedno novo učenje, koje bi se ma i najmanje moglo suprotstaviti starima, to jest onima što su sadržani u pobožnim knjigama i u Predanju. Ta istina se temelji na samim rečima Spasitelja, koji kaže: I ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne može opstati (Mk 3, 24).

S druge strane imamo i svedočenja božanskog apostola Pavla, koji veli: Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude (Gal1,8).

Brat: Molim Vas, prepodobni oče, da mi kažete kako se pokazuju viđenja i otkrovenja koja su od Boga.

Starešina: Brate Jovane, Bog pokazuje viđenja i otkrovenja osobito ljudima Svetim i veoma uznapredovalim u smirenju, u razboritosti i u samopoznanju. A pokatkad Bog daje viđenja i običnim ljudima. Ali viđenjima Bog udostojava samo kada hoće da delotvori dela spasenja, kako za onoga koji ima viđenja, tako i za druge ljude.

Ponekada Bog otkriva Svoje tajne i nevernicima, ako su iskreni u svom življenju, da bi poslužili vernicima, jer se Bog ne služi samo ljudima, nego i životinjama, drvećem i drugim tvorevinama neoduhovljenim u božanskom domostroju, uključujući čitavo sazdanje, da dela na spasenju ljudi.

I ako čuješ, brate Jovane, da pokatkada Bog pokazuje viđenja i otkrovenja nevernicima, nemoj zamišljati da to čini bilo kad i bilo kome! Jer to se događa veoma retko i po Božanskom izboru i ikonomiji sa pojedinim ljudima, koji su iskreni u svom neznanju, i da bi ih priveo Sebi i popravio mnoge.

To međutim ne znači da mi treba da uzimamo u obzir snove i viđenja ma kome se dogodili. To nas uči Prepodobni Nikita Stitat, govoreći: „Nisu sva pokazivanja iz sna istinita i ne pokazuju se svima, no samo onima koji su se očistili umom i ozarili osećanja duše i pohitali naviše, prema prirodnom viđenju, koji više uopšte ne brinu o svetovnim stvarima i uopšte ne brinu o ovom sadašnjem životu, i koji se nalaze u dugotrajnom nejedenju i obuhvatnom uzdržanju, u znojevima i u trudovima po Bogu, u duše u koje se uselila Svetost, Bogopoznanje i dobra mudrost, koje imaju anđeoski život a sadašnji život (život po svetu) im je Bog sakrio, koji napreduju u osvećenom spokojstvu i popeli su se na presto proroka Božijih“. Zbog toga je Bog govorio Mojsiju: Ako bude među vama proroka, pokazaću mu se kada spava i u viđenju ću mu govoriti.

Znači, kao što vidimo iz svedočenja ovog prepodobnog Oca, ne treba da uzimamo u obzir snove i viđenja svih, no samo onih koji su uznapredovali u nesticanju, u uzdržanju i u tihovanju i odbacili su sasvim brige ovoga veka, i koji su se sveobuhvatnim uzdržanjem očistili od strasti i udostojili se da prime od Boga dar proroštva, kao Mojsije i kao ostali proroci. A ako sam prethodno rekao da pokatkad Bog pokazuje viđenja i pojedinim običnim ljudima, isto sam tamo pokazao da se to događa veoma retko, a u Hristovoj Crkvi to ne može imati silu zakona, kao što nas uče Sveti i božanski Oci.

Brat: Molio bih Vas još da mi kažete, prepodobni oče, da li uvek onaj ko ima kakav san ili kakvo viđenje od Boga može da ga pojmi sam ili mu je potreban kogod drugi da bi mu otkrio njihovo tumačenje?

Starešina: Znaj i dobro shvati, brate Jovane, da skoro uvek onaj ko ima kakav san ili kakvo viđenje, nebesko ili obmanjujuće, ne može ga lako pojmiti, ako ne bude imao od Boga Dar razlučivanja i razlikovanja duhova, i osobito ako ne bude pitao onoga koji ima takav dar od Boga.

Ovo vidimo dosta jasno iz više svedočenja Svetog Pisma. Na primer, u Starom Zavetu čitamo da vavilonski car Navuhodonosor nije mogao da sam razume snove koje mu je Bog pokazao, dok nije pozvao Svetog proroka Danila, koji je, Duhom Svetim koji beše u njemu, rekao caru i san i njegovo tumačenje (Danilo 3, 29; 4,16).

Isto tako i Valtazaru, sinu Navuhodonosorovu, isti Sveti prorok Danilo tumači viđenje sa tri reči koje tajanstvena ruka beše ispisala na zidu njegove kuće u vreme gozbe, i koje je predskazivalo pad njegovog carstva (Danilo 5,16).

Čitamo, takođe, da Josif tumači u tamnici snove Faraonovog peharnika i hlebara. A nakon što ga Bog izvodi iz tamnice, isto on tumači Faraonove snove sa sedam debelih krava i sedam mršavih krava i sa sedam klasova žita praznih i punih, koji predskazivahu predstojeće sedmogodišnje izobilje i glad (Postanje 40,41).

Ali možda će neko reći da se to dogodilo samo sa nevernicima kao što su Navuhodonosor, Valtazar i Faraon, koji zbog svog neverovanja nisu mogli pojmiti tajnu svojih snova i viđenja. Međutim, nije tako. Jer nam božansko Pismo jasno pokazuje da ne samo ti nisu mogli razumeti snove i viđenja, nego čak ni Danilo prorok, pun dara Duha Svetoga. Ni njemu nisu bili dati svi ključevi da bi otvorio smislove i tumačenja tajinskih viđenja i otkrovenja koja je Bog pokazao, jer je i on imao potrebu za tumačem višim od sebe u znanju. Tako je bilo sa viđenjem četiri zveri koje izranjahu iz mora (Danilo 7,1), viđenjem jarca i ovna (Danilo 8,1), proroštvom sa sedamdeset sedmica i godina (Danilo 9,1) i drugima. Vidimo da mu je, pošto ih ne beše razumeo, Bog poslao arhanđela Gavrila da mu tumači i da mu objasni da razume što beše video i čuo.

Evo, radi uveravanja, samih prorokovih reči: I kada ja Danilo videh viđenje i potrudih se da ga pojmim, gle, stade pred mene neko u liku čoveka, i čuh čovečiji glas iznad reke Ulaja, koji kazivaše i vikaše: Gavrilo, protumači viđenje onom tamo (Danilo 8,15). I u tumačenju proroštva o sedamdeset sedmica i godina, opet čujemo Proroka gde kazuje: Dok još govorah u svojoj molitvi, gle, čovek Gavrilo, kojega videh u svom početnom viđenju da mi u brzom letu pristupa o večernjoj žrtvi; i došao je i progovorio, govoreći: „Danilo, upravo sada dođoh, da ti otvorim um“ (Danilo 9,21).

Isto vidimo i u Apokalipsi, gde se sam Gospod Bog i Spasitelj naš Isus Hristos pokazuje u viđenju Svetom i božanskom apostolu i Jevanđelisti Jovanu i zatim mu šalje anđela koji mu obznanjuje tajne božanskih otkrovenja koja mu se behu pokazala (Jn 1,1).

Isto tako i božanski apostol Petar nije pojmio tajnu viđenja sa sasudom koji silažaše s neba, dok nije čuo s neba glas koji mu je razdrešio nedoumicu, i dok anđeo Gospodnji nije bio poslat kapetanu Korniliju da bi mu saopštio što je za njegovo spasenje!

Znači, brate Jovane, iz dovde pokazanoga, i iz drugih mesta Svetog i božanskoga Pisma možemo pojmiti da ko ima kakvo viđenje ili otkrovenje ne može uvek da ga sam pojmi. Zbog toga ne treba da mu žurno poveruje, smatrajući da ga može sam pojmiti, nego mu je potreban kogod iskusniji od njega. Jer bude li neko imao takvu nadmenost uma, uzdajući se u svoje rasuđivanje i mišljenje, taj će nesumnjivo biti porugan od đavola, kao što se i događalo da mnogi od tih budu obmanuti i porugani od đavola.

U takvim slučajevima veoma nam je potrebno da mnogo ispitujemo i da pitamo iskusne, da ne bismo kako pojmili pogrešno i sebe doveli u opasnost.

Božanski apostol i Jevanđelist Jovan savetuje nas u tom pogledu, kazujući: Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga (1. Jn 4,1).

A ako onaj koji je imao viđenje ili san ne bude našao nikoga u stanju da mu razjasni, bolje je i bezopasno po njega da im ne obrati nikakvu pažnju i da uopšte ne poveruje u njih, nego li da prebrzo poveruje, da ih tumači po svojoj moći i tako sebe dovede u opasnost.

Brat: Zahvaljujem Vam, prepodobni oče, sa potpunim smirenjem i blagodarnošću za objašnjenja koja ste mi izložili. Pojmio sam da je svojstvo sna jedno, pokret uma za vreme viđenja – drugo, i za vreme otkrovenja – drugo.

Molim Vas, dakle, da mi kažete još i ovo: Kako bismo mogli jasno poznati tu razliku između snova, viđenja i otkrovenja? Jer bi veoma lako moglo biti da kogod u svom snu ima jednostavan san, a da on, zbog neiskusnosti, veruje da je imao viđenje. Ili opet: da je kogod imao kakvo jednostavno viđenje i da veruje da se udostojio velikoga otkrovenja od Boga. I tako da zablude i jedan i drugi, brkajući svoja poimanja o onom što su videli i snili!

Starešina: Nisi učinio loše, brate Jovane, što si namislio da išteš od mene i to da ti razlučim, jer zaista, mnogi zablude uzimajući jednostavne snove za viđenja i smatrajući viđenja božanskim otkrovenjima.

Ali ti na to pitanje neću odgovoriti ja grešni i neiskusni, nego Prepodobni Nikita Stitat, koji jasno razlučuje upravo to što si ti, brate, pitao, te kaže: „Od onoga što se utvara (priviđa) tokom spavanja jedno su snovi, drugo viđenja i treće otkrovenja. Snovi su ono što ne ostaje u utvari (predstavama, prim.izd) uma nepromenjeno i nepomućeno, nego se pretvara iz jednog u drugo. Od onoga što se tako utvara (priviđa) ne dolazi nikakva korist, i sama utvara (predstava) iščezava po buđenju iz sna. Zbog toga i treba da ih prenebregavamo. Viđenja su ono što ostaje nepromenjeno i ne pretvara se iz jednog u drugo, nego prebiva predstavljeno u umu i dugo nezaboravljeno. I predstavljanjem stvari (Suda i muka, prim.izd) pokazuju što će biti, svetlošću prouzrokuju korist duši, ustrašuju i potresaju onoga koji vidi i time usavršavaju onoga koji ih vidi.

A otkrovenja su ono što se tvori kod prepodobne i ozarene duše, koje daje tajno učenje o onome što je skriveno Božije, i donose nam preozarena kazivanja i preobražavaju nas potpuno u odnosu na svetovno i ljudsko“.

Mislim, brate Jovane, da ti se iz svedočenja ovog Oca dovoljno pojasnilo koja je razlika izmeću snova, viđenja i otkrovenja. Kao što vidiš, snovi nisu drugo, do likovi misli i jednostavni pokreti uma, koji se zamišljaju različito i nepostojano tokom spavanja, utvare koje se brzo pretvaraju jedna u drugu, ne traju dugo i donose smućenja u umu, a ponekad i u osećanjima, nakon što se čovek probudi iz sna.

Viđenja su ono što se čoveku pokazuje tokom spavanja, ponekad između sna i budnog stanja, ili tokom ushićenja.

Ona se ne menjaju prebrzo, nego ostaju u pamćenju tokom više godina i često pokazuju čoveku predstave budućeg, koriste duši svojim pokazivanjem, dovodeći je u veliku zabrinutost zbog njenih grehova, dovodeći je u veliki strah Božiji i u poniznost, dovodeći je u smirenje i ljubav prema Bogu i prema bližnjem.

A otkrovenja su viđenja koja Bog pokazuje duši savršenoj u smirenju i u svakom dobrom delu, i uvek nastaju nad osećanjem i poimanjem čiste duše, jer ona u sebi nose čudne i velike tajne Božije.

I čovek, tokom otkrovenja, ne shvata da li se nalazi u telu ili van tela, kao što o tome svedoči veliki i božanski apostol Pavle (2. Kor 12, 4).

Brat: Zahvaljujem Vam, prepodobni oče, iz sveg srca i sa potpunim smirenjem što ste mi potpuno razjasnili, ali bih ipak imao još nešto da pitam.

Starešina: Pitaj, brate Jovane.

Brat: Prepodobni oče, koja od otkrovenja koja su tvorena i do danas se tvore, posle Gospoda Hrista i Svetih apostola, pripadaju božanskom otkriću i Otkrovenju sadržanom u Svetom Pismu i Svetom predanju? I da li i ova otkrovenja imaju istu moć i značaj u domostroju spasenja ljudskog roda?

Starešina: Znaj, brate Jovane, da sva otkrovenja koja su tvorena posle Gospoda Hrista i Svetih apostola ne pripadaju više božanskom otkriću i Otkrovenju sadržanom u Svetom Pismu i Svetom predanju. I ova više ne upotpunjuju domostroj spasenja, kao ona, nego samo pojašnjavaju posebna pitanja pojedinih osoba ili grupa osoba u okviru božanskog Otkrovenja (Napomena oca prof. dr Dimitrija Staniloajea, koji je proverio ovaj rad).

Brat: Zahvaljujem Vam još jednom, prepodobni oče, sa potpunim smirenjem i blagodarnošću, za trud koji ste uložili sa mnom, grešnikom, tokom toliko časova, da biste mi dali razjašnjenja na sve što sam Vas pitao. Blagoslovite i oprostite meni grešnom.

Starešina: Bog neka prosti i neka te blagoslovi, brate Jovane; idi u miru.

Starac KleopaPUT NEBA

Ostavite komentar

Ostavite komentar