Пиши српски – да те СВИ СРБИ разумеју!… (Велибор Михић)
НАТПРОСЕЧАН ИЛИ ОПШТЕПРИХВАЋЕН…
др Иван Клајн, научник-лингвист који би се могао (на)звати Све О Језику!…
Кад прочитате неки Клајнов савет, језички, дабо(г)ме, то вам је као да сте завршили два семестра на „чистој“ лингвистици! Све јасно као дан, све чисто као истина, све лепо као НАУКА! (Велибор Михић)
Др Иван Клајн
ПИТАЊЕ:
Четири питања поставља ми читалац Ратко Станић. Је ли добро написано „исподпросечан“? „Опште прихваћен“ као две речи, или састављено? Зашто пишемо „бомбона“ (што подсећа на бомбу) а не „бонбона“ као у француском? Је ли тачно да се каже санскрт, а не санскрит?
ОДГОВОР:
Придев испотпросечан, од синтагме испод просека, последњих година је све чешћи у медијском језику. Није још забележен у Правопису ни у Речнику српског језика, али га без сумње треба писати са „т“, због једначења по звучности, као што и од над- и просек имамо натпросечан.
За сложене придеве као општепознат, општеважећи, општеобразовни, општенародни, општесловенски Правопис у тачки 105 предвиђа да се пишу састављено, „јер имају само један акцент (на другом делу сложенице)“. То свакако важи и за општеприхваћен, мада би у том споју многи нагласили и први и други део.
Француска реч bonbon, настала је у дечјем говору, редупликацијом (удвајањем) придева bon ’добар, укусан’. Код нас, једначењем по месту изговора, „н“ испред „б“ или „п“ прелази у „м“, као у зелен – зелембаћ, стан – стамбени, па тако и бомбона, реч страног порекла, али одавно одомаћена код нас. Једначења нема у сложеним речима као једанпут, ванбрачни, нити у страним речима и именима као инпут, Истанбул, Канбера.
Језик старе индијске књижевности, настао вековима пре наше ере, изворно се звао самскрта („уређен“, „усавршен“). Кад су га крајем 18. века открили научници у Западној Европи, то је био почетак нове научне гране – индоевропеистике. Они нису могли да превале преко језика слоготворно „р“, па су после њега убацили једно „и“. Ми такве проблеме немамо, и зато Правописни речник препоручује санскрт као „боље“. При том се ни санскрит не може сматрати погрешним будући да је више од два века био у употреби као међународни научни термин. Наш најзначајнији санскритист, Радмило К. Стојановић, који је увек истицао велике сличности између санскр(и)та и српског (међу њима је и слоготворно „р“), такође је употребљавао облик санскрит.
Аутор: др Иван Клајн
Извор: nin.co.rs
Приредио: Велибор Михић, нов.
oOОо