Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Divlja vinova loza i plemenita vinova loza od koje se pravi vino

 

VINOVA LOZA – VITIS VINIFERA

Koliko se razlikuju Divlja vinova loza i plemenita vinova loza i u čemu

 

Sistematika vinove loze je komplikovana. Osnovna vrsta je vinova loza (Vitis vinifera) ali ona u prirodi kao takva ne postoji, već postoje dve podvrste šumska ili divlja (Vitis vinifera ssp sylvestris) i plemenita ili gajena (Vitis vinifera ssp sativa ili ssp vinifera). Drugi autori smatraju da se radi o dve vrste Vitis sylvestris i Vitis sativa. Između divlje (Vitis vinifera ssp. sylvestris) i domaće (Vitis vinfera ssp. sativa) vinove loze postoje na prvi pogled male, ali veoma značajne razlike.

Divlja vinova loza i plemenita vinova loza od koje se pravi vino
Vinova loza – Vitis vinifera

Stablo vinove loze

Divlja loza je puzavica, lijana, jakog i žilavog stabla koja se u potrazi za suncem penje uz šumsko drveće i do visine od 30 metara.

Plemenita loza ima kratko i jako stablo slično žbunu, obično je visine do dva metra. Može da raste i kao puzavica.

Cvet vinove loze

Cvetovi su veoma mali i neugledni i kod obe loze su grupisani u cvast. Međutim, iako naizgled slični, između cvetova divlje i plemenite loze postoji suštinska razlika: Divlja loza ima dve vrste cvetova: muški i ženski, i oni se nalaze na odvojenim stablima. Samo na ženskim će sazreti grožđe, i zbog toga se čovek mnogo više brinuo o ženskim stablima. Muška stabla su predstavljala dodatni trošak jer nisu davala plod.

Plemenita loza ima samo jednu vrstu cveta koji je hermafrodit i u kome se zajedno nalaze i muški i ženski polni organi. Dvopolni cvet čoveku mnogo više odgovara jer će u ovom slučaju svaka stabljika koju gaji doneti plod.

Razmnožavanje vinove loze

Divlja loza se razmnožava prirodno – semenom. Nova biljka će se genetski razlikovati od roditelja. Imaće neke osobine koje roditelji nemaju i izgubiće neke osobine koje oni imaju.

Plemenitu lozu razmnožava čovek, kalemljenjem ili reznicama. Nove biljke su klonovi majke biljke i zadržavaju sve njene osobine, ne stvarajući nove. Tako se čuvaju karakteristike određene sorte grožđa potrebne za vino. Razmnožavanje semenom se koristi obično pri dobijanju novih sorti.

Plod vinove loze

Divlja loza ima plod, prečnika svega oko 6 mm. On je uvek ljubičaste boje sa slojem belog voskastog praha, pa usled toga dobija plavičastu boju. Plodovi imaju mali procenat šećera.

Plod plemenite loze je krupan, oko 3 cm u prečniku, pun soka i bogat šećerom. Bobice mogu biti ljubičastocrvene ili žutozelene, sa svim mogućim nijansama.

List vinove loze

Kod divlje loze listovi mogu biti različitog oblika, što ukazuje da je ona veoma prilagodljiva na promenu ekoloških uslova. Prilagodljive biljke se lako domestikuju, jer se lakše prilagođavaju promenama. Neki listovi su modifikovani u vitice kojima se ova puzavica, na svom putu ka svetlosti, prihvata za druga stabla.

Listovi plemenite loze variraju u odnosu na različite sorte, ali u okviru jedne sorte su sličnog oblika. Neki listovi su modifikovani u vitice, ali njihova funkcija nije toliko važna kao kod divlje loze.

Danas se vinova loza gaji na svim kontinentima, ali u ograničenim područjima u kojima vlada takozvana mediteranska klima (koja se pored Mediterana javlja još i u Australiji, Africi i u obe Amerike).

Izvor: Izložba TRI BOJE VINA – ĆOVEK I VINO

23. decembar 2015. – 27. februar 2016. godine 23. December 2015. – 27. February 2016.

Prirodnjački Muzej na Kalemegdanu i Srpska akademija nauka i umetnosti – Galerija nauke i tehnike

Autori: Aleksandra Maran Stevanović i Desa Đorđević Milutinović

Botaničke ilustracije: Bora Milićević

3 komentara

  • Plemenita loza nema kratko i jako stablo slicno zbunu ako ne intervenise covek. Bez njegove intervencije ce i plemenita loza za par godina da postane divlja.

  • Tako je, slazem se sa vama. Ali tada ona vise nece biti plemenita loza, vec podivljala loza i kakvoca (sastav) njenih zrna nece biti isti, jer ako se brine sama o sebi odnos secera i alkohola bice drugaciji, jer nema coveka da podesava uslove zivotne sredine. Samo dok je u vinogradu i dok se covek brine o njoj loza ce davati grozdje ciji je sastav odgovara coveku. I samo tada ce ona biti u obliku niskog jakog zbuna ili pritkica (kako god nazvali tu zivotnu morfo-formu). Prepusteno samo sebi stablo loze dobija formu lijane (puzavice), ali ako se to desava u nekom zapustenom vinogradu takva loza nema uz sta da se penje i ona ce sigurno vremenom uginuti. Ona kao podivljala na duze staze moze da prezivi samo u sumi ali mediteranskoj sumi, ili ako se penje uz gradjevine, zidove, kuce itd. ali to su forme koje je napravio covek pa od njihovog postojanja zavisi i njeno. U svakom slucaju jedna plemenita vinogradarska loza nema mnogo sansi da prezivi ako podivlja osim ako se ne nalazi u urbanom podrucju.

  • Pretpostavljam da ste u drugoj recenici hteli reci `odnos secera i kiselina` a ne `odnos secera i alkohola` . Broj godina potrebnih podivljaloj pitomoj lozi da umre
    je vrlo „rastegljiv„ i zavisi od mnogo faktora . On i ne mora biti kraci od broj godina potrebnih coveku da ubije lozu pogresnom rezidbom i uzgojem 🙂 .

Ostavite komentar