Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

(NE)VERUJEM

Da li je moguć pravoslavni život u veri a bez istinske vere u Boga i Njegovu promisao

 

Kojekuda pa naidjem na izjave nekih vernika i vernica koji kažu kako su oni sve radili po Zapovesti Božijoj, da su vodili život u veri ali da im je od toga samo bivalo grdje i lošije, da su odlazili na hodočašća, stavili ikone i kandila u kuću, išli u crkvu, molili se ovoliko i onoliko, davali priloge crkvi, da su oni bili dobri ali im On nije izašao u susret. I onda na kraju te tvrdnje, izražavaju sumnju da li Bog uopšte postoji i što li su oni gubili vreme slušajući Crkvu i njene zapovesti.

Jadnog li uma!

Pravoslavni život u veri a bez vere

Ti koji sebe nazivaju vernicima i navodno žive život u veri a sumnjaju u Boga, prozivaju Boga za svoje nedaće, nisu stvarno verujući. Oni su u Bibliji često nazivani farisejima – učeni u veri ali ne i ljudi od vere. To što oni revnosno izvršavaju crkvene zapovesti a bez duhovnih plodova, govori samo o tome da su postali fanatici – verski fanatici forme a ne duhovnog sadržaja koji ispravna vera donosi. Jer, istina je, veri je potrebna revnost, potrebno je i dušekorisno držati se Jevandjelja i Zapovesti Božijih, ali sve te crkvene mere i službe služe samo jednom cilju – smirenoumlju.

Kao što i molitva, pokajanje, opraštanje, samilost, neosudjivanje služe samo jednom cilju – smirenoumlju.

Kao što trpljenje bolesti, iskušenja, muka, patnji, kazni, služi samo jednom cilju – smirenoumlju.

To je zadatak vere, da nas dovede do smirenoumlja – smiren um i mirno srce, blagost i krotkost duha, samim tim i čistota duše.

Ako čitate žitija svetih, posebno svetih velikomučenika koji su Hrista radi stradali, svi su oni mirno prihvatali svoja stradanja, mučenja i smrt. Imali su najveću moguću veru pokazanu u smrti, zato se i nisu dvoumili li plašili da dušu svoju i život polože za Boga. Oni su imali vere i sve su prihvatali što im je On namenio sa zahvalnošću, otuda su dobili veliku nagradu na nebu.

Priča o Jovu je priča o istinskoj veri. Gospod je Jova izložio mukama, sve mu je najdragocenije uzeo, ali Jov nije prestajao da veruje u Njega. Na kraju mu je Bog sve i vratio, jer Bog voli svoju decu a Jov je bio veliki pravednik. Medjutim, ljudi ne žele da je prihvate kao pouku, jer ta priča poziva na žrtvovanje i odricanje, a malo ko želi da se nečega odrekne, pa i zbog Boga.

Nazovi vernici fariseji gledaju samo spoljašnju stranu vere i pokušavaju da trguju sa Bogom na zemlji i u ovom životu. Govore Gospodu: „Eto, ja sam dobar, baš sam dobar, slušam sve Tvoje zapovesti i treba zauzvrat da dobijem ono što želim i čemu se nadam! podari mi Gospode dobar i srećan život, mir, zdravlje, blagostanje, vidiš da sam dobar, da radim to što treba da radim i borim se za crkvu, dajem milostinju, osudjujem nevernike i pazim da ne pogrešim. Zato s razlogom očekujem tvoju pomoć.“

To je licemerje vere. To je formalni fanatizam, okoštavanje duše i srca. To nije život u veri, istinskoj veri.

Otuda takvima Bog šalje uvek iznova nova upozorenja, iskušenja i muke, podsećajući ih da svoj krst i jaram prime mirno. Kad to učine i krst će se olakšati, Hristov jaram će biti blag. Ali nazovi vernici licemeri nemaju strpljenja (smirenosti) da to sačekaju, oni očekuju trampu sa Bogom – mi Tebi ovo, Ti nama ono.

To nije Zakon Božiji. To je bezumlje.

Posebno što ti revnosni ne vernici stalno traže od Boga dokaz da On postoji, da ih On voli, da ih On podržava. A stvar je obrnuto, mi treba Bogu da sve to pokažemo, bez roptanja i zadnjih misli, bez ucenjivanja i očekivanja, bezazleno kao deca da mu nevino i čista srca pridjemo u ljubavi. Da sebi i Njemu priznamo sve svoje grehe i zatražimo oprost, a ne da ispod oka kalkulišemo šta od Boga možemo da dobijemo. Taj trgovački mentalitet, podstaknut i uticajem palih andjela, čini nas gordima i zahtevnima, čini da ne preispitujemo sebe nego Njega.

Mi ispitujemo Boga i Njegovu volju. Zamislite kakva je to pomračenost uma, mi sebe stavljamo iznad ili u istu ravan sa Tvorcem, merimo se jednakim. U istoriji sveta samo jedan andjeo je to poželeo, Lucifer, i zato je otpao od Boga i sa neba, postao je mračni pali andjeo ovoga sveta. I mi takve pale ideje sledimo.

Zato djavo lako pokupi takve duše i takve vernike. Njih je lako pokolebati, usaditi im sumnju i gordost. Njihov život u veri je trgovina a ne predavanje, otuda i reči Gospoda Isusa Hrista da su blaženi oni koji poverovaše a ne videše!I da je Carstvo Božije u onih koji imaju toliko istinske vere koja je manja od gorušičinog zrna, koje je jako sitno. Da bi imali takvu veru, moramo život svoj predati Gospodu, da bude volja Tvoja Gospode, a ne volja moja, kako traže razočarani nevernici.

Takvi vernici se razočaravaju zašto im Bog ne ispunjava želje a oni su tako bili vredni, prilježni, skrušeni, pobožni. Samo spolja. U srcu im je bila zmija ljuta i strast da dodju do rezultata koji očekuju. A strasti porobljavaju čoveka. Smirenoumlje oslobadja čoveka. Zato te Gospod uči kroz život, muke, bolesti i trpljenja da mirno prihvatiš volju Njegovu, ne bi li mir zavladao u tvojoj duši, jer ćeš se samo tako osloboditi opsena i stega ovoga sveta.

I onda će Sveti Duh sići na tebe.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: