OD DŽEMA DO RAKIJE
Nacionalna Šljiva prunus domestica
Za šljivu možemo reći da je naše nacionalno voće. Šljiva se uzgaja u svim krajevima Srbije.
Najviše se gaje tzv. domaċe – rakijske sorte, a nešto manje one za jelo i zimnice. Mada, stone sorte šljive su omiljene, jer imaju sveopštu primenu. To su sorte šljiva: požegača (madžarka), čačanska rodna, stenlej, valjevka, italijanka.
Šljiva nije zahtevna po pitanju tla i može se gajiti na širokom prostoru. Ali u svakom slučaju treba joj okrečiti stablo pred zimu i tako zaštititi koru od pucanja i propadanja. Prema podacima pomologa ima oko 2000 registrovanih sorti.
Šljiva – Najpreporučljivije sorte za naše uslove
Rutgeršteter – najranija kvalitetna sorta šljiva, sazreva krajem juna, intezivno plave boje, prijatnog ukusa i arome. Samobesplodna je sorta, pa je treba gajiti sa kalifornijskom plavom.
Kalifornijska plava – sazreva sredinom jula, tamnoplave boje, meso se odvaja od koštice. Vrlo je ukusna, obilno radja.
Čačanska lepotica – naša sorta, nastala u Institutu za voćarstvo u Čačku. Šljiva sazreva krajem jula, početkom avgusta, stona sorta sa višestrukom namenom, za jelo, zimnice i pečenje rakije. Lepe plave boje, odličnog ukusa i arome, samooplodna i obilno radja.
Čačanska rodna, nastala u istom institutu gde i čačanska lepotica. Sazreva krajem avgusta, početkom septembra, krupnih plodova, lepe plave boje, svenamenska, samo plodna i vrlo rodna sorta, po čemu je i dobila ime.
Stenlej – Američka sorta, vrlo krupnih plodova, lepe plavo modre boje, sazreva početkom septembra, pogodna za jelo sveža i preradjena, za sušenje, za vrlo dobru rakiju. Obilno radja.
Valjevka – još jedna sorta iz čačanskog Instituta, sazreva odmah posle stenlejke. Ploda je krupnog, lepe plave boje, izvanrednog ukusa i arome. Odlična vrsta za sušenje i sve vrste prerade, samooplodna i rodna sorta šljive.
Šljiva i njeni lekoviti sastojci
Plodovi šljive sadrže suvih materija u proseku od 13,15 do 26,49%, od čega šećera (glukozu, fruktozu i saharozu) 7,0-18,2%, celulozu 0,25-0,72‰, organskih kiselina 0,39-2,28%.
Mineralne soli čine 0,2-0,65% , najviše K, P, Ca, a u nešto manjem obimu Mg, S, Fe, Mn, Cu, Zn, B i dr. U plodu šljive u zavisnosti od sorte, sadržani su i vitamini C i B (B1, B2, B3, B6) i provit. A (karotin).
Šljiva je ukusno i hranljivo voće u svakom obliku prerade. U narodnoj medicini poznata i kao lek, za poboljšanje apetita, regulisanje probave, protiv anemije, za čišćenje krvi i izbacivanje štetnih materija iz organizma. Često štiti i od arterioskleroze i infarkta.
U 100 gr ploda šljive ima 51 kcal (212 kJ).
Deset najvećih svetskih proizvodjača šljiva u 2009.
Kina 5.373.001
Srbija 662.631
SAD 561.366
Rumunija 533.691
Turska 245.782
Španija 200.100
Italija 194.100
Bosna i Hercegovina 155.767
Francuska 150.000
Ukrajina 136.700
Svet 10.679.206, što se zadržalo i do danas.
Opšte je poznato da se šljive koriste za preradu: slatka, pekmeze, džemove, kompote, sa sušenje, za pečenje rakije.
Koriste se u kulinarstvu, za sosove, priloge uz mesa, na primer:
Recept za Jagnjeće grudi sa šljivama
Potrebno: 1kg jagnjećih grudi, 1/2kg suvih šljiva (bez koštica), 1 glavica crnog luka i celera, 2 čena belog luka, 200gr kečapa, 1/2l belog vina, ulje, biber, so.
Na ulju prodinstati seckani luk i celer, dodati komade mesa, beli luk, biber, so i krčkati na tihoj vatri uz postepeno dolivanje vina. Kad je upola gotovo umešati paradajz i šljive. Dinstati i dalje lagano, dok meso sasvim ne omekša.
Miljana Pribaković