OD SVETIONIKA DO PARFEMA

Preporuka da se pogleda film Perdona si te llamo amor – Izvini, ali ti si moja ljubav

 

Film Izvini, ali ti si moja ljubav

Plakat za film – Izvini, ali ti si moja ljubav

Perdona si te llamo amor (Izvini, ali ti si moja ljubav) je španski film, baziran na noveli Federika Moće, čuvenog italijanskog pisca, režisera i scenariste. Kažu da je pisac obišao više od dvadeset pet svetionika duž italijanske obale. Baš onda kada je izgubio svaku nadu, popeo se na trajekt za Ostrvo Ljiljana i na njemu pronašao svetionik ove ljubavne priče. Veruje se da svetionik ima simboliku putokaza, osvešćivanja problema i sagledavanja situacije.

Aleks ima 37 godina. On je kreativni direktor jedne od prestižnih firmi u Španiji i ostavljen od svoje dugogodišnje partnerke, nakon što ju je zaprosio. Nije spreman da se suoči sa promenom koja ga je zadesila. Ostao je sam. Posao mu baš i ne ide najbolje i to baš sada kada je potrebno da napravi reklamu za japanski parfem. Čitav splet okolnosti pruža sjajnu priliku njegovom kolegi i rivalu da konačno zauzme Aleksovo mesto u firmi. Ali…

Ljubav uvek dolazi kad joj se najmanje nadamo. Da nas nauči „da dva i dva nisu uvek četiri.“ Da nam još jednom pokaže da san može postati stvarnost. Da nas zadrži dok padamo. Pruži ruku i ukaže na lepotu životu. To se upravo dogodilo Aleksu. Dok je vozio ulicom „Del Korso“ naleteo je na 17. godišnjakinju Niki…

Ova neverovatna, mlada devojka „vraća“ Aleksu mladost, upoznaje ga sa samim sobom i čini boljim nego što jeste. Priča o novom početku, jednostavnosti koja proističe našim odlukama. Hrabrosti da se suprotstavimo predrasudama i duboko usađenim stereotipima.

Uspeh koji postižemo je ništavan ukoliko nemamo nekog s kim bismo ga podelili. Zato je ljubav najveća čovekova hrabrost. Bez nje smo krhki.

Svetionik. Promena. Putokaz i Aleks koji pronalazi inspiraciju u ovoj naizgled neverovatnoj ljubavi. Dok fotografiše Niki u snu, prava ljubav biva transformisana u reklamu. Reklamu za japanski parfem.

Zato, „Izvini, ali ti si moja ljubav“.

 

Helena Himel