Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ИЗ НИГДИНЕ

 

ИЗ НИГДИНЕ

Светови се
ломе,

праштај
далека,
вечна ватро,

не будем ли
могао
издржати,

у крхком склоништу
сред
безмерне мрзлине,

пуца
златни рам
песме,

по путевима
расипам последње
зелене латице,

ратнике нигдине
људскости
да призовем.

 

Љубомир Вулићевић

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: