Grafoskopija i grafologija – Potpis osobe otkriva identitet

Grafoskopija & Grafologija

Potpis otkriva identitet. Iz svakog potpisa može da se izvede bezbroj posebnih karakteristika, i u svemu tome treba naći kod, kaže grafolog Radoslav Svičević

U ovom poslu je previše moći i odgovornosti. Kada oborite studenta, on će na ispit izaći u narednom roku. U veštačenju to nije slučaj, jer se odlučuje o ljudskim sudbinama, kaže za „Politiku” Radoslav Svičević, profesor psihologije, jedan od 21 sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije.

Reč je o, kako naglašava, izuzetno kompleksnoj naučnoj disciplini, prvenstveno zbog toga što ne postoji školska ustanova u kojoj bi se obučavali kadrovi za ovu oblast veštačenja. Pored toga, kaže, loš zakon o sudskim veštacima i nedostatak stručne literature ne doprinose uređenosti ove materije.

…

ŠTA SVE OBUHVATAJU GRAFOLOGIJA I GRAFOSKOPIJA

Radoslav Svičević, koji na fakultetu predaje psihodijagnostiku sa neuropsihologijom, smatra da je znanje iz psihologije veoma korisno prilikom veštačenja rukopisa i potpisa.

– Pisanje je produkt moždane aktivnosti, i zato se, u žargonu, zove mozgopis. Ruka je izvršno sredstvo isto kao i olovka. Pisanje je učenje, a uvežbavanje pisanja je navika. Sve su to moždane aktivnosti u kojima učestvuju mozak, oko i ruka. Automatizovanost u pisanju pokazuje spontanost i, kada se to ima na umu, jasno je da će, ako je tokom potpisivanja postojala slabija psihomotorna koordinacija ruku i očiju, to moći da se vidi – objašnjava Svičević.

Baš zato što se pisanje evolutivno pojavilo posle govora, problem u funkcionisanju moždanih aktivnosti prvo će se upravo tu manifestovati, napominje ovaj veštak.

– Možemo najnormalnije da govorimo, ali će se u pisanju videti da nešto nije u redu – kaže veštak, i dodaje da je za dobar nalaz od izuzetnog značaja i poznavanje psihosocijalnih uslova u kojima je rukopis nastao. Kroz potpis će se jasno videti da li je osoba uzimala lekove, bila umorna, bolesna…

– U jednom slučaju objašnjavao sam pred sudom kako se i u potpisu može videti da je žena koja je potpisala određeni ugovor psihijatrijski bolesnik – kaže veštak.

Primer jednostavnog potpisa aktuelnog američkog sekretara trezora pokazuje da čak i njega ne bi bilo jednostavno falsifikovati.

– Njegov potpis ima samo seriju polukrugova, bez ijednog slova. Čak je i predsednik Obama imao primedbe zbog toga, na šta je usledio odgovor – neka ipak neko pokuša da imitira. Sekretar je taj potez uvežbavao, ponavljajući određene radnje, i stvorio takozvani engram, otisak u mozgu – priča Svičević.

Upravo zahvaljujući engramu, kaže ovaj stručnjak, ne možemo prevariti ni druge, ali ni sebe.

– Sebe ne možemo prevariti pišući iskrivljeno, to se vidi. A i kada potpisujete nekoga, ne možete da pobegnete od svog engrama. Donekle možete da budete uspešni, ali uvek ćete uneti makar deo svog koda. Tako se najčešće i uvidi da je reč o falsifikatu – navodi veštak.

Za valjano veštačenje je dovoljno četiri ili pet nespornih potpisa, i važno je u svakom od njih naći nešto što se ponavlja.

– Početak, završetak, brzina pisanja, harmonija potpisa, o svemu tome treba voditi računa. Iz svakog potpisa može da se izvede bezbroj posebnih karakteristika, i u svemu tome treba naći kod. Ako u spornom potpisu koda nema, jasno je da on nije autentičan – objašnjava Svičević.

Na sudu se, kaže, sve češće sreće sa predmetima takozvane „krađe identiteta”. Primer falsifikovanog potpisa i pečata na osnovu kojeg je iz banke podignuto pet miliona dinara, samo je jedan u nizu.

– Veličina potpisa, nagib, duktus, odnosno pravac pisanja koji nam pokazuje da su početni i završni potez u ravni, eliptoidna forma početnog poteza, fin završetak… Na falsifikatu završetak je tupog poteza, pažljivo izvučen, a ne spontan. Toga ima sve više i više. Dokazivanje u sudskom postupku redovno traje dve do tri godine, a novac se odbija od plate, izvršitelji skidaju sa penzije… Trebalo bi te manjkavosti otkloniti – kaže Svičević.

Njegov predlog je formiranje komisije psihologa i defektologa koja će postaviti principe ove struke. Svi potencijalni grafolozi morali bi da prođu kurs od najmanje šest meseci.

Nacionalni kriminalistički centar, prema rečima našeg sagovornika, poseduje odličnu opremu koja može da utvrdi falsifikat među novcem i hartijama od vrednosti, i to najviše zbog papira, kao i starost i vrstu mastila. Sa rukopisom i potpisom nije isto jer je teško napraviti adekvatan program koji bi „ušao” u mozak osobe koja je pisala. Najveći deo posla i dalje je na stručnjaku. I Svičeviću se, kako sam kaže, desilo da pogreši, doduše samo dva puta.

– Dat mi je poslednji ugovor o doživotnom izdržavanju. Tek nakon što su mi doneli svih šest, korigovao sam nalaz i utvrdio da je reč o autentičnom potpisu, s obzirom na to da je u pitanju bila starija osoba, koja je prvi primerak lepo potpisala, ali je na svakom sledećem, zbog zamora, došlo sve više do prekidanja i deformacije potpisa. Taj stepen deformacije se teško mogao objasniti kod samo jednog primerka – objašnjava veštak, dodajući da nema problem da prihvati da je pogrešio.

Upravo da do greške ne bi došlo, paralelno radi tri veštačenja, po fazama.

– Stereotipija može da me navede na pogrešan zaključak i, kada se vratim predmetu, često se pojavi nešto novo što bih verovatno prevideo da sam sve u jednom dahu uradio. Time povećavam objektivnost veštačenja – kaže Svičević.

Komentarišući činjenicu da se ljudi različitih obrazovnih profila nalaze na spisku veštaka iz ove oblasti, Svičević kaže da su se 2010. godine veštaci upisivali bez ikakvog kriterijuma.

– Veštačenjem se zaista može solidno i dobro zaraditi, na nivou dobre plate. Prosečna cena veštačenja je od 15.000 do 20.000, nekad i 30.000 dinara. Oko 60 odsto od tog iznosa ide veštaku, pa mnogi u ovome vide priliku da zarade – upozorava Svičević.

Principi grafoskopije

Radoslav Svičević je sa sudijom Apelacionog suda Ilijom Zindovićem napisao knjigu, „Pisanje i grafoskopsko veštačenje”. Cilj im je bio da postave neke standarde u smislu metodologije, da objasne šta sve treba uzeti u obzir, kako formirati nalaz, kako izvesti mišljenje, i što je najvažnije, kako ga učiniti pouzdanim dokaznim sredstvom. Određene stvari koje su važne, kaže Svičević, nisu stavili u knjigu. Ne da ne bi podelili znanje, već da se, kako je objasnio, time ne bi okoristile kriminogene grupe.

Izvor: Politika.rs