Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Ponosni, vredni i krotki

Zejnel Zejneli – Goranci svačiji i ničiji ( a ipak svoji)

 

Goranci tačno znaju svoje slovensko poreklo ali o tome nerado govore ili objašnjavaju. Najčešće govore kako znaju šta su bili ali izjašnjavaju se danas kao muslimani, ređe Turci ili Bošnjaci. Goranci nisu više samo dobri poslastičari i kuvari oni su i lekari, profesori, umetnici, pravnici, novinari…

Zejnel Zejneli – Goranci

Zejnel Zejneli

Srpski novinar i pisac Zejnel Zejneli, rođen u Brodu, opština Dragaš, od 2000. godine živi u Subotici. Nedavno je objavio knjigu Goranci svačiji i ničiji (a ipak svoji) u izdanju subotičkog Grafoprodukta. Javnosti je poznat kao nekadašnji dopisnik „Politike“ i po deset objavljenih knjiga o Kosovu i Metohiji.

Goranci, često pominjani kao mala etnička skupina, naseljena na padinama Šar planine u opštini Dragaš, specifični su po mnogo čemu. Oko ove etničke grupe koja danas broji, oko četrdeset hiljada stanovnika, otimaju se mnogi narodi, ne samo u Srbiji, već i u zemljama Evropske unije. Svako ima svoje „dokaze“, da su oni baš njihovi , da su im koreni baš iz tih krajeva i da im je jezik isti. Neki ih svojataju po jeziku, drugi po običajima, treći po poreklu, četvrti po nacionalnoj pripadnosti a neki samo da bi ih svojatali.

Činjenica je, ipak, da su oni danas, Goranci, po veri muslimani, kako su se i izjašnjavali. Danas, u ova teška vremena, u zavisnosti gde žive, oni se utapaju u te sredine, govore da im je poreklo baš iz zemlje u kojoj žive, drugi govore kako su Bošnjaci, iako i istorijski i sa današnjom Federacijom Bosne i Hercegovine, nisu imali niti imaju kakve veze.

Mnogi ih svojataju

Po jeziku, najbliži su Makedoncima, sa kojima se razumeju kada međusobno govore, a oni ih prepoznaju kao Makedonce iz zapadne Makedonije. Albanci ih po imenu svojataju da su njihovi, Bugari, po prezimenu Pomak, da su „pomaci“ koji su u Srbiji, na Kosovo naselili baš iz ovih krajeva, kaže Zejneli u svojoj novoj knjizi.

Goranci su specifični i po tome, objašnjava autor, što se u dvadeset sela, koliko ih opština Dragaš (nekadašnja Gora) danas ima, govore na dvadeset dijalekata, imaju isto toliko različitih običaja, ali se svi razumeju u međusobnim kontaktima, govore goranski (našinski) i po tim dijalektima odmah znaju ko je iz kojeg sela. Od turske vladavine ostale su samo džamije, ali nema ni jednog pravoslavnog objekta, iako se o tome i te kako govorilo, kao što se i danas govori da im je jezik „najčistiji staroslovenski“. Za vreme rata 1999. godine stradalo je oko 25 goranaca. Albanski ekstremisti zapalili su nekoliko kuća a ulogu zaštitnika preuzeo je kontigent turskog bataljona u okviru NATO-a. Danas se prvi put posle rata uspostavio onaj sklad koji je bio i pre. Od oko 20 000 goranaca danas ih ima oko pet hiljada.

Gora oživi za Đurđevdan

Gora oživi tek od Đurđevdana, kada se goranci okupljaju na tradicionalnom vašaru i kada dolaze iz svih krajeva sveta. Đurđevdan je posebna svetkovina od pamtiveka koja se održava u selu Brod na livadi koja se zove „Kukuljova“ , ili nedaleko od Dragaša, na mestu koje s ezove „Buka“ . U tome su jedinstveni i specifični ne samo u Srbiji. Kao muslimani slave Đurđevdan, Bajram i Kurban Bajram, nekada su obeležavali i Božić koji je bio velika narodna svetkovina. Danas Božić u svojoj kuću obeleži samo poneko. Oni tačno znaju svoje slovensko poreklo, ali o tome nerado govore ili objašnjavaju. Najčešće govore kako znaju šta su bili, ali su danas muslimanske veroispovesti i izjašnjavaju se i dalje kao muslimani, ređe Turci ili Bošnjaci.

Ono što je karakteristično za Gorance je da su privrženi svakoj vlasti i da poštuju državu u kojoj žive. Oduvek su bili prilagodljivi. Važno im je bilo da ih ostavljaju da rade, žive i bave se poslom koji najbolje znaju i umeju. Oni su stočari, poslastičari ili dobri kuvari. Ali Goranci nisu samo zanatlije. Danas ima Goranaca lekara, novinara, pisaca, umetnika, pravnika, ekonomista, učitelja, novinara, profesora…

Oni ne zaboravljaju svoje poreklo, svoju Goru. Neko je davno rekao od Goranaca „mi smo ti kao slonovi, gde god da odemo u Goru dođemo da nas sahrane“. Gora ostaje tu. Ne može se preneti ni u Bosnu, Makedoniju, Tursku, Bugarsku, Rumuniju i nažalost ni u Srbiju. Ona je tu gde je ali i Šar planina i Koritnik koji je okružuju. I ma gde živeli oni će ponosno govoriti: „Ja sam Goranac“ kaže se u knjizi Goranci svačiji i ničiji ( a ipak svoji). Publicista i novinar Zejnel Zejneli objavio je brojne knjige u kojima piše o Kosovu i Metohiji.

Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1989. koja je bila zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu zbog pasusa u kojem se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je, ipak, doživela tri izdanja. Zejneli je autor knjiga „Kosovo- povratak Srbiji“, „Kosovska svakodnevica“, „Mirovna misija“, „Ambasador“, „Kosovsko nerešeno pitanje“, „Kosovo i Metohija – Mi ili oni“. Knjigu „Račak –potpuna istina“ pisao je sa Bogoljubom Janićijevićem.

 

Slavica Djukić

Novinar Jedinstva

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: