Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

12 Svetih apostola – Sveti apostol Jovan Zavedejev

 

SVETI JAKOV STARIJI

Ko je bio Sveti apostol Jakov Zavedejev, brat apostola Jovana Bogoslova, poznat i kao Sveti apostol Jakov stariji

 

SPOMEN SVETOG APOSTOLA JAKOVA ZAVEDEJEVA,brata apostola Jovana Bogoslova

 

Sveti apostol Jovan Zavedejev Stariji ikona
Sveti apostol Jovan Zavedejev

Sveti Jakov, sin Zavedejev i brat svetog evanđelista Jovana Bogoslova, beše jedan od Dvanaestorice apostola. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa svojim bratom Jovanom odmah pošao za Gospodom (Mt. 4, 21-22). Obojica su slušali propoved Spasiteljevu iz prečistih usta Njegovih i gledali čudesa Njegova. I Gospod ih toliko zavole, da Jovanu dopusti da legne na prsi Njegove, a Jakovu obeća čašu koju sam ispi (Jn. 13, 23-25; Mt. 20.23). No i oni toliko Gospoda svog zavoleše i toliku revnost za Njega pokazaše, da htedoše nizvesti oganj s neba na neverujuće Samarjane da ih istrebe. I oni bi to učinili, da im dugotrpljivi Gospod nije zabranio (Lk. 9, 54-56).

Ovoj dvojici i apostolu Petru Gospod je otkrivao najveće tajne; pred njima se preobrazio na Tavoru i pokazao im slavu Svoga Božanstva; pred njima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom.

Posle prijema Duha Svetoga sveti apostol Jakov propovedao je Evanđelje po raznim zemljama, i išao je do Španije. Po povratku iz Španije u Jerusalim, on postade Jevrejima strašan kao grom, jer je neustrašivo propovedao o Hristu Isusu da je istiniti Mesija, Spasitelj sveta. I prepiraše se s farisejima i zakonicima o Svetom Pismu, izobličavajući njihovu tvrdoglavost i neverje. A oni, ne mogući mu nikako odoleti, najmiše nekog mađioničara Hermogena, da se on prepire s Jakovom i posrami propoved njegovu. No ovaj oholi mađioničar ne htede sam razgovarati s Jakovom, već posla učenika svog Filita, izjavljujući: Ne samo mene lično, nego ni učenika mog neće moći Jakov pobediti u prepirci.

U prepirci sa svetim Jakovom Filit ne mogade protivstati premudrosti Duha Svetoga u apostolu, već kao nem umuče i ne otvori usta svoja da protivreči apostolu. I poznavši istinu, umilenje se razli po duši Filitovoj. I Filit se vrati k svome učitelju mađioničaru, i obavesti ga da je nauka Jakovljeva neodoljiva i da je on čudesima potvrđuje. I savetova Filit učitelju, da se odrekne svoje nauke i postane učenik Jakovljev. A oholi Hermogen pomoću mađija dozva demone i naredi im da Filita drže na jednom mestu kao okovanog i ukopanog da se ne može maći, i reče Filitu: Videću da li će te taj Jakov izbaviti. Tada Filit posla tajno jednog čoveka k apostolu i izvesti ga da je pomoću Hermogenovih mađija svezan od demona. A apostol mu posla svoj ubruščić, naređujući mu da taj ubrus uzme i izgovori ove reči: Gospod dreši svezane, Gospod podiže oborene (Ps. 145, 7. 8). – Čim to Filit izgovori, odmah se oslobodi nevidljive svezanosti, jer demoni, uplašeni od apostolovog ubruščića i sile izgovorenih reči, ostaviše Filita i pobegoše. Filit se naruga Hermogenu, pa otrča k svetome Jakovu koji ga pouči svetoj veri i krsti.

Hermogen pak, besan od jarosti i gneva, zakle demone koji mu služe, da mu Jakova i Filita dovedu vezane. I kada se demoni približiše domu u kome behu sveti Jakov i Filit, Anđeo Gospodnji, po naređenju Božjem, odmah uhvati te demone, sveza ih, i stade ih mučiti. I nevidljivi demoni, mučeni silom Božjom, vikahu na sav glas svima, govoreći: Apostole Hristov Jakove, smiluj se na nas, jer smo mi po naređenju Hermogenovom svezali tebe i Filita, i eto sada smo sami čvrsto vezani i ljuto mučeni. Na to sveti Jakov reče: Anđeo Božji koji vas je svezao neka vas odreši, pa idite i dovedite ovamo Hermogena ne učinivši mu ništa nažao.

Demoni tog trenutka biše odrešeni, pa odjuriše Hermogenu, ščepaše ga i za tren oka postaviše svezana pred apostolom. I moljahu apostola da im dopusti da svoje muke iskale na Hermogenu. A apostol upita demone, zašto ne vezaše Filita kao što im Hermogen beše naredio. Demoni odgovoriše: Mi ne možemo ni mušicu pokrenuti iz tvoga doma. – I reče apostol Filitu: Gospod naš zapoveda da za zlo uzvraćamo dobrom. Zato odreši Hermogena, i oslobodi ga od demona. I bi tako. Apostol onda reče Hermogenu, oslobođenom od uza demonskih: Gospod naš ne želi da ima nevoljne sluge, koji Mu pod moranjem služe, već one koji Mu dobrovoljno služe. Stoga idi kuda hoćeš. Na to mu Hermogen reče: Čim izađem iz doma tvog, mene će demoni ubiti, jer znam koliko je strašan njihov bes. I ja se ne mogu izbaviti od njih, ako me ti ne zaštitiš.

Tada mu apostol dade svoj putnički štap. Sa tim štapom Hermogen ode svojoj kući, a demoni ga ne napadoše niti uplašiše. I tako poznavši silu Hristovu, i videvši nemoć demona, on pokupi sve svoje mađioničarske knjige, pa ih odnese svetome Jakovu, i pripavši k nogama njegovim, vapijaše: Istiniti slugo istinitoga Boga, ti spasavaš od pogibli duše ljudske, smiluj se na mene, i primi neprijatelja svog za učenika. – I pošto Hermogen bi naučen svetoj veri, primi krštenje, i po apostolovom naređenju spali sve mađioničarske knjige. I bi služitelj Hristov, i činjaše čudesa imenom Hristovim.

Videvši to, Jevreji se silno razjariše, i nagovoriše cara Iroda[1] da digne gonjenje na Crkvu Hristovu i da ubije Jakova. I car Irod podiže ruke da muči neke od Crkve; i pogubi Jakova brata Jovanova mačem. I videvši da je to po volji Jevrejima nastade da uhvati i Petra, koga i baci u tamnicu (D.A. 12, 1-4). A Jevsavije, episkop Kesarije Palestinske, piše o svetom Jakovu ovo: Kada Irod osudi Jakova na smrt, neki Josija koji beše jedan od klevetnika na apostola pred Irodom, videći junaštvo, hrabrost, svetost i nevinost svetoga Jakova, i poznavši istinu njegove propovedi, pokaja se i poverova u Hrista, i iznenada se pokaza ispovednik Hristov. Jer odmah i on zajedno sa svetim apostolom Jakovom bi osuđen na smrt. I kada zajedno iđahu na gubilište, sveti apostol isceli jednog uzetog koji ležaše kraj puta. I pripremajući se za posečenje, Josija moli svetog Jakova da mu oprosti greh klevete koji učini u neznanju. A Jakov ga zagrli i celiva i reče mu: „Mir tebi i oproštaj! I obojica pognuše glavu pod mač i biše posečeni za Gospoda. To bi 45. godine u Jerusalimu. I tako Sveti apostol Jakov Zavedejev postade drugi mučenik Hristov, posle Svetog prvomučenika Stefana. A učenici Svetog apostola Jakova, naučeni Bogom, uzeše telo svoga učitelja i česno ga pogreboše. Svete mošti njegove počivaju u Španiji, gde mu se na grobu i do danas događaju isceljenja i zbivaju čudesa u slavu Hrista Boga, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog od celokupne tvari vavek, amin[2].

 

Arhimandrit JUSTIN Popović – ŽITIJA SVETIH

 

NAPOMENE:

  1. Reč je o Irodu Agripi I, sinu Aristovula i unuku Iroda Velnkog, koji je upravlao Judejom od 40. do 44. godine.
  2. Sv. apostol Jakov Zavedejev spominje se još 30. juna, zajedno sa Sv. Dvanaestoricom Apostola.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280