Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

12 Svetih apostola – Sveti apostol Juda Jakovljev brat Gospodnji

 

BRAT GOSPODNJI

Ko je bio Sveti apostol Juda Jakovljev i Tadej – po ocu brat Isusa Hrista Sina Božijeg.

 

ŽITIJE SVETOG APOSTOLA JUDE, brata Gospodnja po telu

Sveti apostol Juda bejaše jedan od dvanaestorice apostola, iz plemena Davidova i Solomonova. Rodio se u galilejskom gradu Nazaretu od pravednog Josifa drvodelje, potonjeg obručnika Prečiste Djeve Marije, i od matere Salomije. Ova Salomija beše ćerka Angeja, sina Varahijina, brata svetog Zaharije, oca svetog Jovana Krstitelja. Sa Salomijom Josif imađaše četiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj sveti Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu, koji se naziva bratom Gospodnjim.

Sveti Apostol Juda Tadej
Sveti Apostol Juda Tadej

Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: Od Jude, sluge Isusa Hrista, a brata Jakovljeva (st. 1). On tako naziva sebe iz smirenosti, jer smatraše sebe nedostojnim nazvati se bratom Gospodnjim po telu; naročito stoga što u početku sagreši pred Gospodom u neznanju, prvo neverjem, a drugo nebratoljubljem. Da Juda sagreši neverjem, o tome svedoči sveti Jovan Bogoslov, govoreći: Ni braća njegova ne verovahu u njega (Jn. 7, 5). Objašnjavajući ovo mesto, sveti Teofilakt razume pod braćom Isusovom decu Josifovu. On veli: „Uvrede nanose Hristu i braća, deca Josifova (među kojima beše i ovaj Juda). A otkuda kod njih takvo neverje prema Njemu? – Od njihove vlastite rđave volje i od zavisti, jer je rođacima svojstveno da zavide više svojima nego tuđincima“.

Očigledno je, dakle, da Juda u početku iz neznanja sagreši Gospodu Hristu neverjem i zavišću. A sagreši i nebratoljubljem, kao što o tome piše u Žitiju svetog Jakova, brat Božija.[1] Jer kada Josif, po povratku iz Egipta, stade deliti svoju zemlju deci koju imađaše od prve žene, on požele dati deo imanja i Gospodu Isusu, rođenome nadprirodno i netljeno od Prečiste Djeve Marije, koji u to vreme još beše mali dečak. No tome se usprotiviše tri Josifa sina, među njima i ovaj Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga nasleđa i nameni ga Isusu, zbog čega potom i bi nazvan bratom Božjim. A sveti Juda, svestan tih svojih ranijih grehova, neverja i nebratoljublja, ne usuđivaše se nazivati sebe bratom Božjim, već nazivaše sebe samo bratom Jakovljevim, kao što i u Poslanici svojoj piše: Od Jude, sluge Isusa Hrista, a brata Jakovljeva (st. 1).

Ovaj sveti apostol Juda ima još i druge nazive. Evangelist Matej naziva ga Levijem i Tadejem. Ovi nazivi dati su apostolu Judi ne bez naročitih razloga. Naime: reč „Levije“ znači „srdačan“. Sveti Juda, dakle, bi nazvan Levijem zato što on, posle u neznanju učinjenih grehova prema Gospodu Isusu, uverivši se da je Isus istiniti Mesija – Hristos Bog, svom dušom se priljubi uz Njega srdačnom ljubavlju.

Apostol Juda naziva se još Tadejem. Tadej znači: onaj koji hvali, onaj koji ispoveda. Sveti Juda, dakle, bi nazvan Tadejem, jer je slavio i ispovedao Hrista Boga, i Njegovo Evanđelje objavio mnogim narodima. Ima još jedan Tadej, od sedamdesetorice apostola (21. avgusta), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola.

Sveti apostol Juda imađaše veliku revnost za Gospoda Hrista i goraše od želje da sav svet pozna Hrista – istinitog Boga, i da veruje u Njega, i da Ga ljubi, da bi dobio spasenje. Ta revnost njegova spominje se i u Evanđelju. Jer kada Gospod govoraše učenicima svojim: Koji ima ljubav k meni, imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam (Jn. 14, 21). – tada mu reče Juda, ne Iskariotski, već ovaj brat Gospodnji po telu: Gospode, šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu? (Jn. 14, 22). Kao da je time rekao: Gospode, daj poznanje o Tebi ne samo nama nego i celome svetu; javi spasenje Tvoje ne samo nama nekolicini nego i vascelom rodu ljudskom. Jer smo ne samo mi sluge Tvoje i učenici Tvoji, isto i sav svet; upozna li Te kao Tvorca i Spasitelja svog, zavoleće Te toplo, i poslužiće Ti verno, i proslaviće Te vavek.

Po vaznesenju Gospoda Isusa Hrista na nebo, sveti apostol Juda krenuo je u svet, kao i ostali apostoli Spasovi, na propoved Evanđelja. Po svedočanstvu crkvenog istoričara Nikifora,[2] „božanstveni Juda, ne Iskariotski, nego drugi. koji se dvojako nazivaše Tadej i Levije, sin Josifov a brat Jakova, zbačenog sa krova jerusalimskog hrama, propovedao je Evanđelje i širio hrišćanstvo spočetka u Judeji, Galileji, Samariji, Idumeji, zatim u Arabiji, Siriji i Mesopotamiji, najzad došao u grad Edesu, koji je pripadao caru Avgaru,[3] gde je pre njega propovedao Evanđelje drugi Tadej, jedan od sedamdesetorice apostola. Tu apostol Juda dovrši i dopuni ono što ne beše dovršeno tim Tadejem.

Ima znakova da je sveti apostol Juda propovedao hrišćanstvo i u Persiji, otkuda je i napisao na grčkom jeziku svoju Sabornu Poslanicu, upućenu svima vernima.

Mnoge napore, patnje i trude podneo je sveti apostol Juda, propovedajući Evanđelje po raznim zemljama, obraćajući narode veri u Hrista i izvodeći ih na put spasenja. U takvim krstonosnim podvizima stiže on i do Araratske pokrajine. Tu on odvrati mnoštvo ljudi od idolopoklonstva i privede ih Gospodu Hristu. Time sveti apostol izazva protiv sebe idolske žrece. Oni ga uhvatiše i raznim mukama dugo mučiše. Onda ga na krst raspeše i strelama izrešetaše. Tako završi svoj podvig i tečenje svoje sveti apostol Juda i pređe ka Hristu Bogu, da od Njega primi venac večne nagrade na nebesima.

Arhimandrit JUSTIN PopovićŽITIJA SVETIH

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter