DIGLA NA NOGE CELU HRVATSKU
I 1980. godine kada sam stigla na ostrvo, niko nije hteo ovamo. Isto je i sada. Ako ne nađemo zamenu, štrajkovaću glađu, kaže doktorka sa Mljeta koja samo hoće da ostvari svoje pravo da ode u penziju!
Ovo je apel dr. Magdalene Nardelli Kovačić, 62-godišnje doktorke sa ostrva Mljet koja bi u pošteno stečenu penziju, ali uzalud je kada ambulantu i pacijente nema kome da ostavi!
37 godina rada na ostrvu Mljet: Dr Magdalena Nardelli Kovačić
„Iza mene je 37 godina iskustva, masa spasenih života, preveniranih bolesti, mislim da mi to daje za pravo stati i reći šta sve treba ostrvskoj medicini – prednost pri zapošljavaju na kopnu posle nekih godina odrađenih u ruralnoj sredini; prednost pri dobijanju specijalizacije, plaćanje lečenja turista“, priča doktorka sa Mljeta i nastavlja:
„U penziju bih 1. aprila, a ako se javi neko ko mora odraditi otkazni rok, pa da moram ostati još malo duže, nije problem. Ali neću ostati da radim samo zato što se na ostrvu ne može naći doktor. Dići ću Hrvatsku na noge, jer ako sada ne nađemo doktora, za pola godine biće još i gore, nema strategije razvoja zdravstva koja bi stimulisala ostrvsku medicinu. Ako treba, stupiću u štrajk glađu pred Ministarstvom zdravstva“, kaže dr Nardelli Kovačić.
„Ovo je jedan od, kažu putnici i znalci, najlepših ostrva na svetu. Nikad se nisam pokajala što sam se doselila. Svako jutro kad ustanem i danas, nakon 36 godina, kažem: ‘Hvala! Hvala!’” Prvo sat vremena vežbam disanje i istezanje na bazi chi-gonga i tai-chija. Vežbala sam vnapolju, na mjesečini. Sve miriše. Tišina. A onda bude se prve ptice, zapjeva kos, kukurikne petao“, dodaje ova doktorka.
Novog doktora čeka osiguran stan, plata od 8.000 do 9.000 kuna, dodatnih 3.000 do 5.000 kuna, zavisno o broju dana koje je u pripravnosti, a to je obično pola meseca jer se izmenjuje s doktorkom iz ambulante u Goveđarima, selu na drugoj strani ostrva. Postoji i mogućnost dobijanja specijalizacije iz porodične medicine.
„Neću ja nikad za stvarno u penziju. Kad živiš ovde zapravo si 24 sata na raspolaganju ljudima. I nije mi teško, nije to posao, nego način života. Ja ću to i dalje raditi, navikla sam da me zaustavljaju, pitaju, a ja savetujem, pomažem, ali neka neko drugi sedi u ambulanti, prati nove lekove i piše upute“, govori dr Nardelli Kovačić.
Ambulanta je 15-ak godina telemedicinom povezana s bolnicama i stručnjacima u Zagrebu, Splitu i Rijeci.
„Napravimo ovde holter krvnog pritiska, holter EKG-a, spirometriju i sredom se spajam s kardiolozima iz Splita. Prezentujem im pacijenta i nalaze, oni pogledaju i daju mišljenje. Čovek ne mora čekati dva-tri meseca na termin kod kardiologa, ne mora ići u Dubrovnik, stavljati holter i ponovo drugi dan na put da bi mu ga skinuli. Na isti način spajam se s neurologijom u Rijeci, sarađujem i s dermatologom, plastičnim hirurgom, internistom. Bilo bi mi žao da dođe neko koga nije briga i da to sve propadne“, objašnjava ova predana lekarka.
Još prošlog proljeća imala je uslove za redovnu penziju – puni radni staž, 37 godina.
„Čvrsto sam odlučila: hoću da idem na pecanje, da sakupljam pečurke, da čitam… Evo, javila se za sada jedna doktorka iz Garešnice, koja je kratko vreme bila na Šipanu, ali nije mi zvučala baš zagrijana“, dodaje ona.
Rođena i odrasla u Slavoniji, porijeklom Dubrovčanka, na Mljet je prvi put stigla na školski izlet, kasnije se vraćala kao studentica.
„Studirala sam u Beogradu, a konkurs za doktora na ostrvu bio je trajno otvoren, jer niko ni tada nije hteo na Mljet. Na Braču sam odradila staž, ali tamo posle nije bilo slobodnog mesta. Mogla sam na Korčulu ili na Mljet. Došli smo suprug i ja ovde, pogledali gde je meni ambulanta, a gde njemu škola, prošetali preko ostrva i rekli: ‘To je to!’ Lokalci su gotovo pali u nesvest kad su shvatili da im neko hoće doći i tu ostati. Pišite da je to bila jedna od najpametnijih odluka u mom životu!“, završava priču doktorka sa Mljeta.
Izvor: Jutarnjilist.hr