Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TRI DRŽAVE BIĆE GLAVNA ŽARIŠTA

Džordž Fridman, lider jednog od najuticajnijih geopolitičkih instituta u svetu, utemeljitelj Stratfora i autor uticajne knjige “Sledećih sto godina”, kaže: novi svetski rat je samo pitanje vremena. I to ne baš dalekog.

 

Otvoreni rat između razvijenih država civilizovanog sveta je nešto što se retko događalo od Drugog svetskog rata – a i kad je takvih ratova bilo, poput onog između Argentine i Britanije, bili su vrlo ograničenog karaktera. Ratovi su se poslednjih pola i više vekova vodili uglavnom između država trećeg sveta, ili su ih vodile supersile protiv takvih država kako bi proširile svoj uticaj, poput Sovjeta u Avganistanu ili Amerikanaca u Iraku ili Vijetnamu.

džordž fridman

Džordž Fridman: Dvadeset prvi vek neće biti vek bez velikog rata

Rat će se vratiti

Džordž Fridman, osnivač “Stratfora” i “Geopolitical Futures”-a, uticajni geopolitičar čije analize brojne vlade naručuju i plaćaju, i na njima kroje svoju politiku, upozorio je prošlog meseca u “Bussiness insideru” kako je razarajući, međudržavni sukob punog intenziteta karakteristika globalne politike oduvek, i to će uvek i ostati. I predviđa da bi nam se takav rat mogao vratiti i pre nego se iko nada. A za svoje tvrdnje ima prilično dobar temelj. Fridman napominje kako je i pre prethodnih velikih ratova vladalo uverenje među posmatračima kako nikad više neće biti rata i kako su takva neutemeljena i optimistična uverenja zapravo vrlo opasna.

“Između 1815. i 1871. nije bilo nikakvog pomena vrednog međudržavnog sukoba u Evropi”, kaže Fridman. “A onda je došao Prvi svetski rat, najveći do tad.” Fridman upozorava da je u modernoj eri svetske istorije svaki duži period mira zapravo bio period pripreme terena i izgradnje uslova za nasilni obračun. “Nikad nije bilo veka koje nije imalo sistemski rat, što znači onaj kad se celi sistem nekontrolirano zatrese”, kaže Fridman i nabraja: sedmogodišnji rat u 18. veku, u koji su bile uključene sve svetske sile i koji se protegnuo preko pet kontinenata, uključivši sve tadašnje kolonije tih sila, Napoleonove ratove koji su takođe zahvatili i temeljno protresli celu Evropu u 19. veku, i dva svetska rata u 20. veku. Svi su ti ratovi temeljno promenili geopolitički krajolik, pa i vrednosne sisteme država. “Želite li se kladiti da će 21. vek biti jedini vek bez velikog rata? Ja prihvatam tu okladu”, kaže Fridman.

Njegova analiza kreće od pretpostavke da svaki međunarodni sustav sigurnosti, bila to alijansa konzervativnih snaga u Evropi koja je čuvala mir nakon Napoleonskih ratova, ili “Novi svetski poredak” koji je Amerika uspostavila nakon završetka hladnog rata i raspada SSSR-a, ima inherentne i fatalne slabosti. Odnosno, kako on to kaže – trenutni međunarodni sustav kolektivne sigurnosti ima u sebi, kao i svaki prethodni, sjeme svog vlastitog uništenja. Uostalom, i trenutni svetski poredak još uvijek nema načina da spriječi krize, niti ih je u stanju riješiti.

A Fridman misli da pad moći i utjecaja svetskih sila može prouzročiti upravo takvu vrstu krize, koja bi mogla dovesti do velikog rata, a za koju nemamo rješenje. “Kad imate moćne zemlje poput Njemačke, Kine, ili Rusije, čija moć je u opadanju, i kad njihovo mjesto počinju zauzimati druge sile, to je trenutak kad počinje sistemski rat”, tumači Fridman tektonske pomake na geopolitičkoj sceni, koje uzrokuju razorne međunarodne potrese, svetske ratove. “Tako se Njemačka ujedinila 1871. i pakao se najednom otvorio. Uspon Japana početkom 20. stoljeća prouzročio je kaos. Dakle mi gledamo gdje se događa sistematski pomak. Budite spremni za rat!”, kaže Fridman.

Žarišta: Poljska, Japan, Turska

Na direktno pitanje “Bussiness insidera”, jednog od najuticajnijih svetskih poslovnih portala, o mogućnosti povratka međudržavnog rata punog intenziteta na zapad, gde verujemo da je on iskorenjen, i o tome gde i kad će se on dogoditi, Fridman kaže: “Najverovatnije države gde će on izbiti su Japan, Turska i Poljska. Ja bih rekao istočna Evropa, Bliski istok i pomorski rat koji bi uključivao SAD i Japan kao priča za sebe. Ali svaki put kad se pojave nove sile, potrebno je pronaći novu ravnotežu snaga. Nove sile se pojavljuju na svetskoj sceni, stare propadaju. Sam proces nije toliko opasan, opasnost proizlazi iz pozicije sile u nastajanju”, kaže Fridman.

Ako vas čude Poljska, i rat između SAD i Japana, Fridman je još 2010. godine održao predavanje i rekao kako treći svetski rat očekuje najkasnije do 2050. godine i objasnio zašto misli da će rat izbiti baš na tim mestima. “Očekujem da ćemo videti fragmentaciju Kine zbog unutarnjih socijalnih problema i slabljenje Rusije”, rekao je tada. Da li je pogrešio? Kina je na ivici ekonomske katastrofe, uz eksploziju duga i bez ikakvog socijalnog i mirovinskog sistema, a dugoročno položaj Rusije, iako je trenutno jaka, s ekonomijom vezanom na cenu prirodnih sirovina, takođe ne deluje previše obećavajuće, uprkos moćnom Putinu. “Tri sile se pojavljuju na periferiji Evroazije. Jedna je Japan, koji je stvarni gravitacijski centar Azije; to je druga najveća svetska ekonomija. Za razliku od Kine, Japan nema milijardu ljudi koji žive u uslovima subsaharskog siromaštva. Ravnomerno je razvijen. Ima najveću mornaricu u Aziji. Druga je Turska, 17. ekonomija sveta i najveća islamska ekonomija. A kad god se islam pojavi kao koherentan politički entitet, što se nije dogodio već jedan vek (izjava je data nedugo pre nego se Islam 2011. godine kroz revolucije na bliskom istoku pojavio kao takav entitet), Turska je gotovo neizbežno u centru zbivanja. Turska ima daleko najjaču i najučinkovitiju vojsku u Evropi i postaće velika sila na Mediteranu. Treća zemlja je Poljska. Malo ljudi zna da je Poljska 21. najveća ekonomija svijeta, osma najveća u Evropi, i daleko najdinamičnija. To je takođe zemlja koja se i te kako boji Nemačke i Rusije. Rusija je trenutno u procesu ponovne izgradnje sebe same. Zbog toga su Poljaci vrlo uznemireni. Nemci posežu prema Rusiji. Poljska se oseća kao u zamci između te dve zemlje”.

Ta izjava je data pre šest godina, a u međuvremenu je Putin za Nemačku postao neprijatelj broj jedan, odnosi te dve zemlje nisu bili gori od Hladnog rata. Poljska je nedavno dobila “radikalnu” vladu koja je naišla na unisonu osudu Evrope i koja je u prilično neprijateljskim odnosima i s nemačkom i ruskom službenom politikom, a izbor takve vlade upravo svedoči da su Fridmanova predviđanja o osećaju ugroženosti Poljaka, koji je doveo do takvog izbora, bila u osnovi tačna. Uz to, Poljska će za dve-tri godine verovatno prestići Švedsku i postati sedma najveća evropska ekonomija, među pet je najbrže rastućih u Evropi, a očekuje se da će uskoro biti najbrže rastuća i motor rasta Evrope.

Borba za pomorske puteve i kontrolu svemira

A Japan i SAD? Nećemo valjda gledati reprizu Drugog svetskog? “Japan je u potpunosti zavisan od morskih puteva za uvoz i izvoz. A te puteve u potpunosti kontroliše SAD. SAD kontroliše okeane i njihov pogled je da je to temelj njihove nacionalne sigurnosti. Kako će Japan i Turska postajati sve veće pomorske sile, SAD će biti sve više neprijateljski raspoložene prema njima, jer ugrožavaju njihovu potpunu kontrolu nad svetskim morima. I Japan i Turska žele da budu pomorske sile i svaka od te dve države SAD vidi kao pretnju svojim interesima. Poljska nema nikakvog interesa da bude pomorska sila. Ali ona se boji Turske i tu se stvara prirodna koalicija između SAD i Poljske”, kaže Fridman.

“Gravitacijski centar američke vojne moći je u svemiru”, objašnjava Fridman dalje. “Sve od navigacije preko komunikacija do špijunskih satelita je sad smešteno u svemir. Ako bilo koja sila pokuša da nokautira SAD, moraće ih nokautirati tamo. Ako Japan ili Turska odluče da udare na SAD, to bi bilo mesto gde mora biti prvi udar, da bi nas oslepio, da bi nas učinio invalidima. Očekujem da će rat započeti upravo tamo. Znam da zvuči kao naučna fantastika, ali zamislite kako bi se neko 1900. godine osećao kad bi mu neko opisao kako će izgledati drugi svetski rat, četrdeset godina kasnije. Možda neće svaki detalj biti onakav kako sam ga predvideo – tu može biti i drugih igrača, možda godina početka rata neće biti tačno 2050. – ali svaki vek ima svoj veliki rat. Dvadeset prvi vek neće biti prvi vek moderne istorije bez takvog rata”, kaže Fridman.

Izvor: Geopolitika.news

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: