Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Izmedju noći i jutra – Halil Džubran

Izmedju noći i jutra

 

Oslušni, srce moje, i poslušaj šta govorim:

Duša mi beše moćno stablo

Čije korenje seže u dubine zemlje,

A grane mu se izvijaju prema beskraju.

Duša mi procveta u proleće, plodove dade u leto,

A kada jesen dođe sakupih plodove u srebrne posude

I stavih ih na raskrsnicu.

Prolaznici su ih uzimali,

Jeli i svojim putem nastavljali.

između-noći-i-jutra

Kada jesen minu, kada se njeni kliktaji

U plač i jadikovku pretvoriše,

U posudama videh samo jedan plod

Koji ljudi meni ostaviše.

Ja ga uzeh i videh da je nesnošljivo gorak,

Kiseo kao zeleno grožđe, te rekoh svojoj duši:

Teško meni.

Ljudima sam u usta stavio prokletstvo

I u utrobe neprijateljstvo.

Šta si, dušo, učinila sa slašću koju si

Korenjem sisala iz dubine zemlje,

Šta si učinila sa mirisom

Koji su tvoje grane upijale iz sunčeve svetlosti?

Potom iščupah moćno stablo svoje duše.

 

Iščupah ga zajedno sa korenom iz zemlje

Iz koje je raslo i iz koje se hranilo.

Iščupah ga iz prošlosti i oduzeh mu

Sećanje na hiljadu proleća i hiljadu jeseni.

Zatim posadih stablo svoje duše na drugo mesto.

Zasadih ga u polje daleko od staza vremena.

I bdio sam nad njim govoreći:

Bdenje nas približava zvezdama.

Zalivao sam ga krvlju i suzama govoreći:

U krvi ima mirisa i u suzama slasti.

 

A kada dođe proleće,

Moja duša ponovo procveta i u leto plodove dade.

U jesen sakupih zrele plodove u zlatne

Posude i stavih ih na raskrsnicu.

Ljudi su prolazili, sami ili u grupama,

Ali niko ne pruži ruku da uzme iz mojih posuda.

Uzeh i pojedoh jedan plod te osetih

Da je sladak poput meda, ukusan kao rajsko vrelo,

Prijatan kao vavilonsko vino, mirisan kao dah jasmina.

Tada uskliknuh:

Ljudi ne žele da kušaju blagoslov, niti istinu,

Jer blagoslov je plod suza , a istina je plod krvi!

Zatim sedoh u senku stabla svoje osamljene duše,

U polju daleko od staza vremena.

Ćuti, srce moje, do jutra.

Ćuti, jer vazduh zasićen odvratnim mirisima

Koje dah neće da kuša.

 

Halil Džubran

„Izmedju noći i jutra“

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280